Како имају образа да умањују улогу мандатара Кривокапића, у коме је најпониженији православни народ препознао оног коме може дати повјерење
Андрија Мандић, Небојша Медојевић и Милан Кнежевић на конференцији за медије, 4. 9. 2020. (Фото: Борис Пејовић/Вијести)
Шта сад хоће лидери побједничких коалиција, посебно лидери ДФ-а? Нијесу се ни појављивали за вријеме изборне кампање, сад се само они појављују као да су само они извојевали ову побједу.
За вријеме њиховог војевања, народ који их је гласао, стално је остајао у поразу, а они у Скупштини. За вријеме њихове борбе за права Срба у Црној Гори, законски и Уставом, деградиран је српски језик у Црној Гори, а тиме и српска култура, и историја. На крају донијет је и дискриминаторски закон против српске цркве у Црној Гори.
Шта хоће сад ти лидери хипертрофираног нарцизма, и разуздане мегаломаније? Зар немају мало стида пред народом, који их носи на леђима, а они тај народ за који се тобож боре остављају у понижењу? Ево сад је тај исти народ избавио и себе и њих из дубоког понижења, али не захваљујући њима, него крајњем осјећању да се немају у кога поуздати „до у Бога и у своје руке“.
И умјесто да су захвални народу који је и њих избавио из понижења, они се опет баве личним првачењем и распаљеним властољубљем, које блесавом неодговорношћу може да остави народ без побједе коју је извојевао, цркву без права на реално постојање, а њих без мрве части.
Како имају образа да умањују улогу мандатара Кривокапића, у коме је најпониженији православни народ препознао оног коме може дати повјерење? И управо кроз то повјерење десила се ова изборна побједа, и урушавање једнопартијске, комунистичке, диктаторке власти, која двије последње деценије системски и систематски разара државотворни народ, духовне и културне темеље Црне Горе.
Они су константно причали да то могу да учине, а показивало се да не могу. Толико битака изгубити и опет тражити од народа да (о)стану на прве положаје, није само недостатак моралне одговорности, него и елементарне интелигенције.
Одломак из колумне објављене у дневном листу “Дан”
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Nemaju gospodine Mićoviću. Da imaju, nebi ovako reagovali.
Немају!
Није ми јасно ко може уопште да вјерује Кривокапићу.
Ко је он, и кад је за ових дугих тридесет година дигао глас против Мила и његовог срамотног режима, а за разлику од људи из ДФ.
И сад одједном, одиграо је на њега, ко је одиграо и Кривокапић ми поста неко у кога се треба клети.
Невјероватно и разочаравајуће.
Кривокапић је превара.
Fjodore, uze mi reč iz usta:)
I meni nije jasno kako postadoše izdajnici oni koji su 30 godina stradali (Kneževiću majka, Mandiću sin), a jedini važan postade onaj što je spavao 30 godina. Što? Milov režim do pre 6 meseci bio dobar i nije se imalo šta menjati?
Има, још мишљења из Црне горе
………………..Велико попуштање УРИ “само да се влада формира” не би значило демонтажу ДПС-а, већ опстанак овог система по сваку цијену. Оваквим ставовима, почев или закључно са “нема дискусије”, УРА директно напада прву и основну вриједност ових избора – демократију.
Пише: Лука Радоњић
Ко је до јуче мислио и писао да је изјава Жарка Ракчевића безначајна “јер није посланик у парламенту”, данас је испао наиван, да не употријебим грубљу ријеч. Бивши, дугогодишњи предсједник СДП-а, некадашњи потпредсједник Владе и коалициони партнер Мила Ђукановића, а данас предсједник Политичког савјета ГП УРА, бизнисмен Жарко Ракчевић казао је да неће гласати за владу која није експертска и упознао јавност са ставом да се залаже за владу на чијем ће челу бити његов партијски колега Абазовић, као и са информацијом да је од почетка апсолутно против “логике освојених процената”. Дотични је тиме казао да је против основне демократске, политичке логике, која је убједљиво највише заступљена у европском политичком искуству и која је најближа дефиницији “воља народа”.
Умјесто тога, Ракчевић за основни параметар кандидује “логику СДП-а”, која је овој малој странци током 18 година коалиције са ДПС-ом, омогућила да са мало процената узме много ресурса. Иста логика, омогућила је СДП-у да без националног консензуса и друштвеног договора, наметне своја идеолошка решења државних и националних симбола, упркос чињеници да се чак и Ђукановић томе опирао низ година, о чему је Ранко Кривокапић говорио у Скупштини у његовом присуству. Уочљиво је да Ракчевић сада нуди “унапријеђену логику СДП-а”, по којој УРА са мало не тражи много – већ све. Предсједник ГП УРА и дојучерашњи идол дијела јавности коју је талентовао хранио изјавама које су жељели да чују, данас је показао снажну приврженост ставовима свог политичког патрона а поменута јавност “гледа у невјерици и бијесу”.
Осим што је одбио понуду мандатара по којој је његова странка једина фаворизована, осим што је то одбио након потписаног Споразума који не дира у националне симболе и спољну политику – баш по његовом укусу, Абазовићу ни то није довољно.
Дотични каже да по питању његових захтјева у односу на „читав безбједносни сектор укључујући и МУП – нема дискусије”. Искључив и аутистичан став “нема дискусије” чули смо много пута ове године, штавише, наслушали смо се тога од стране данас пораженог ДПС-а. Нећемо погријешити ако кажемо да је то један од главних разлога због којег смо и поразили ДПС. Но, као што видимо, то што је ДПС поражен, не значи да је поражен и њихов резон.
Хору се, према писању медија, прикључио и вокал посланице ГП УРА Божене Јелушић, која нас је данас обавијестила да “без Уре (3 + 1 мандат Цивиса), нема демонтаже система”.
http://srbinaokup.info/?p=114650
Тачно тако.