Евростат: Утицај ковида-19 на ваздушни путнички саобраћај (Т2, 2020)

У Т2 2020. број путника у Србији смањен је за 94%, са 1.665,5 хиљада на само 95,6 хиљада и мањи релативан пад имала је само Норвешка (-90%)

Пад броја путника у ваздушном саобраћају у другом кварталу 2020. у поређењу са истим периодом 2019.

Да би се спречило ширење пандемије вируса корона, државе су широм света предузеле разнолике ограничавајуће мере (овде). Док подаци из Т1 2020. већ показују значајан утицај на ваздушни саобраћај, утицај у Т2 је био још оштрији.

У односу на Т2 2019, број путника који су превезени смањен је за више од 96% у свих 19 чланица ЕУ са доступним подацима за Т2 2020.

Највеће смањење броја путника имали су Шпанија (-61,6 милиона превезених путника, -99%), Немачка (-59,1, -97%), Француска (-44,2 милиона, -97%), Италија (-42,6 милиона, -98%), Холандија (-20,9 милиона, -96%), Португалија (-15 милиона, -97%), Ирска (-10,3, -98%), Аустрија (-9,2, -98%) и Данска (-9,1 милиона, -97%).

Сви аеродроми у ЕУ, за које су доступни подаци за Т2 2020, забележили су драматичан пад броја путника у односу на Т2 2019, са изузетком мало мањих аеродрома.

Србија је у Т1 2020. имала смањење броја путника за 8% и то је најмањи релативни пад у Европи, са доступним подацима, док је једино Бугарска остварила скромни раст промета (+4%).

Број путника у баздушном саобраћају у првом и другом кварталу 2019. и 2020. године

У Т2 2020. број путника у Србији смањен је за 94%, са 1.665,5 хиљада на само 95,6 хиљада и мањи релативан пад имала је само Норвешка (-90%).

Евростат има у бази 857 аеродрома од којих има тромесечне податке за 398. Никола Тесла у Београду био је, у Т2 2019, на 80. мeсту, а нишки аеродром на 259. месту. Нишки аеродром, услед малог броја путника, био је међу ретким аеродромима у Т2 2020 са падом мањим од 90%.  У бази нема података за аеродроме у Приштини, Сарајеву и Бања Луци.

Подаци о превезених 84.646 путника у Београду и 9.942 путника у Нишу, у Т2 2020, не садрже информацију колико је од тог броја превезао Serbia Airways, а колико други превозници. Уз информацију о субвенцијама овом превознику дошли би до просечног трошка повратка наших туриста из света у време закључавања већине становника у Србији.

Према полугодишњем саопштењу РЗС-а (овде), број превезених путника био је 182 хиљаде у јануару, 158 хиљада у фебруару, 67 хиљада у марту, 4 у априлу, 5 у мају и 34 хиљада у јуну. Број путничких километара био је 553 хиљаде у првој половини 2020, и износио је у просеку по 1.229 по путнику. У јануару је он био 1.170, у фебруару 1.145, у марту 1.239, априлу 2.000 (заокружени бројеви 4 и 8, па је могућ велики распон), мају 1.200 и у јуну 1.823км.

У превозу робе просечна дужина превезене тоне повећана је са 2.763 километара, у првој половини 2019, на 3.978 у истом периоду 2020. Смањена је количина терета за 29,8% (са 2.791 на 1.959 тона), док је повећан број тонских километара за 1%. У јануару је просечна километража по тони била 2.221, у фебруару 2.496, у марту 4.934, у априлу 6.456, у мају 6.750 и у јуну је смањена на 3.860.

Приредио: Мирослав Здравковић



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading