Војислав М. Станојчић: Европска комисија и право на српски начин

Да ли су то Срби и остали грађани рођене тужибабе које уживају у истеривању правде на суду? Или их на тај пут наводи понашање моћника који им ускраћују њихова права

Извор: Shutterstock

Европска комисија, која будно прати шта се у Србији дешава у вези са владавином права, у свом овогодишњем извештају навела је како наша земља у последњем периоду није забележила никакав напредак, а да постоји одређени степен припреме у том смислу.

Пише и да је уставна реформа најављена за ову годину одложена због парламентарних избора, што је довело до тога да нису усвојени закони који би требало да гарантују пуну независност правосуђа. Комисија је у исто време и „озбиљно забринута због континуираног политичког утицаја на правосуђе, а који не успева да спречи постојеће законодавство“.

На крају Комисија сматра како би се променом законодавства стање знатно поправило а за сада је оно лоше и да ће побољшање настати по завршетку избора.

Но, без обзира на то, мали су изгледи да ће се постојеће стање осетно поправити. Грађани Србије добро знају колико траје потрага за неким њиховим правом када се обрате суду. Често се покаже да је то немогућ задатак. Судови су преоптерећени предметима које решавају и одлучују по њима. У Београду судије примају по 200 предмета месечно за обраду, имају их просечно између 700 и 2.000, а слично је и у другим градовима.

Да ли су то Срби и остали грађани наше земље неке рођене тужибабе које уживају у истеривању правде на суду? Или их на тај пут наводи понашање малих и већих моћника који им ускраћују њихова права, па безмало на сваком кораку наилазе на непробојни зид различитих рођачких, страначких и других веза? Онда потраже правду на суду, који је пренатрпан предметима. Суђења трају неоправдано дуго, да се много пута на крају покаже како је правда не само спора већ и недостижна.

У зависности од тога колико су судски процеси занимљиви и за ширу публику њих редовно прате штампани и електронски медији, који јавности често саопштавају и поверљиве податке из истраге, али за то не сносе никакве последице.

Спонтано (?) се образују групе навијача за једну или другу страну, па они наступају испред судница уверени како ће њихова галама утицати на суд да пресуди по закону, односно, у корист њихове стране.

Занимљив случај и поучан у исто време догодио се недавно у Нишу.

Један млади пијаниста, како су јавиле новине, „завршио је на суду због вежбања“.

Сусед, коме је сметало његово свирање, пријавио га је полицији. Она је проследила пријаву суду, а суд је, како закон налаже, заказао суђење.

Новинар који је писао о овом случају, а који зна шта читаоци воле да читају, нагласио је да је окривљени млади пијаниста велики таленат, да је био чудо од детета и да има изгледе да поставе светски познат пијаниста. Не каже, али се подразумева, да ће тешко у томе успети ако га буду ометали људи као што је његов сусед тужибаба.

После овог написа, читаоци могу само да се ставе на једну или другу страну: бившег чуда од детета или џандрљивог суседа (што је новинар већ учинио) и да онда распредају причу без краја и конца.

Можда је најзанимљивији онај део написа о туженом клавиристи из кога се види да је млади Нишлији, по заказивању суђења, послао писма „на све четири стране света“: председнику државе, председници Владе, министрима културе, просвете и унутрашњих послова и сада од њих очекује одговор.

Aко се баш и не нада да ће се они којима се обратио за помоћ непосредно заузети за њега, вероватно му се чини да ће му бити од користи кад суд „чује“ да им је писао.

Што и није сасвим неосновано. Треба се само присетити других (и успешних) обраћања грађана органима који нису надлежни за одлучивање у разним споровимa, а они су то ипак чинили.



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Kada jedan administrativni postupak u opštini Pančevo (br. 03 od 18. novembra 1964. – nije greška od hiljadu devet stotina šezdeset i četvrte!) traje preko 55 godina (PEDESET I PET GODINA!!!) i još mu se kraj ne sagledava, šta očekivati nego da čovek postane „tužibaba“???

Оставите коментар