РСЗ: Сваки четврти грађанин Србије на прагу сиромаштва

Истраживање о субјективном осећају сиромаштва упозорило да око 60 одсто наших суграђана живи тешко или веома тешко

Фото: А. Васиљевић

Скоро сваки четврти становник Србије налази се у ризику од сиромаштва, истиче се у најновијем извештају Републичког завода за статистику под називом Сиромаштво и социјална неједнакост у 2019. години, у коме се наглашава да су у највећем ризику деца и млади, незапослене особе као и становници руралних области. Стручњаци наше националне статистичке установе објашњавају да се сваке године израчунава такозвани праг ризика од сиромаштва, а овогодишња рачуница показује да се у највећем ризику од материјалне беде налазе особе које живе саме и чија су месечна примања мања од 19.381 динар.

Када је реч о породици, рачуница је следећа: у ризику од сиромаштва налазе се домаћинства с двоје одраслих и једним дететом узраста до 14 година, чија су месечна примања испод 34.886 динара, као и четворочлана домаћинства с двоје одраслих и двоје деце млађих од 14 година, која месечно зарађују мање од 40.700 динара. Посматрано према старости, у највећем ризику од сиромаштва налазе се деца и млади од 18. до 24. године, а у најмањем особе старије од 65 година.

Анализа Републичког завода за статистику потврђује социјалну логику – највишу стопу ризика од сиромаштва имају домаћинствима с троје или више деце. Наиме, више од половине вишечланих породица налази се у ризику од материјалне беде. И самохрани родитељи с једним дететом или више издржаване деце тешко састављају крај с крајем – статистика сведочи да се 41 одсто сингл родитеља налази у ризику од сиромаштва. Осим њих, у незавидној ситуацији налази се и свака друга незапослена особа и скоро петина пензионера.

Међутим, оно што стручњаке посебно забрињава јесте чињеница да се у ризику од сиромаштва налази трећина малишана и свака трећа млада особа у нашој земљи. На то је недавно упозорила и Мрежа организација за децу Србије, која је истакла да се око 400.000 малишана у Србији налази у ризику од сиромаштва. Како у разговору за наш лист истиче представник ове организације Саша Стефановић, у апсолутном сиромаштву живи 96.000 деце, што чини 7,8 одсто дечје популације.

Преведено с језика статистике то, између осталог, значи да трећина родитеља у Србији не може свом детету да приушти чак ниједну књигу. Студија Републичког завода за статистику показала је да 40 одсто становника Србије не може да подмири месечне обавезе, двоје од троје људи у Србији не може себи да приушти недељу дана одмора ван куће, половина није у могућности да обезбеди неочекивани трошак у износу до 10.000 динара који би био плаћен из буџета домаћинства. Уз то, сваки осми становник Србије не може себи да приушти адекватно загревање стана. Истраживање о субјективном осећају сиромаштва такође је упозорило да око 60 одсто наших суграђана живи тешко или веома тешко. Додатних 30 одсто каже да живи с извесним тешкоћама. Свега четири одсто становника изјавило је да у Србији живи лако.

На питање које аспекте живота највише угрожава сиромаштво, психолог и истраживач Центра за демократију Сарита Брадаш једноставно одговара – све.

„Због ограничених новчаних могућности особа мора да редукује своју исхрану, а штедња на квалитету исхране врло брзо се одражава на здравље. О томе веома илустративно говори податак да свака трећа особа у нашој земљи не може себи да приушти оброк с месом сваки други дан или његов вегетаријански еквивалент. Ако живите у материјалној оскудици, велико је питање да ли можете адекватно да загрејете домаћинство у коме живите. Сиромаштво гура децу на социјалне маргине јер њихови родитељи нису у могућности да издвоје 1.000 динара за нови, односно 600 динара за половни школски уџбеник, па деца често не могу да се школују, већ су приморана да раде слабије плаћене послове у такозваној сивој економији и настављају да се врте у зачараном кругу сиромаштва“, упозорава наша саговорница.

Податак о томе да се чак 41 одсто самохраних родитеља налази у ризику од сиромаштва може се посматрати у светлу тезе да сингл родитељи немају помоћ ни државе, ни бившег партнера, закључује Сарита Брадаш и додаје да се у посебно незавидној позицији налазе они који имају децу с инвалидитетом. Наиме, ови родитељи најчешће нису у могућности да раде јер у заједници не постоје услуге подршке малишанима.

Катарина Ђорђевић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 16. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар