Чим изађу из својих државица, аутократе постају вазали, стоји у тексту „Ле монда“. То је последњи у низу текстова који проблематизују начин владања Александра Вучића
Илустрација: Весна Лалић/Нова.рс
Није Серж Алими, реномирани новинар француског „Ле монда“ који је у овонедељном српском издању поменутог магазина написао екстензивну анализу која се делом бавила и председником Србије, једини припадник глобалног медијског „џет-сета“ који је писао о Александру Вучићу и власти СНС: последњих година било је много и позитивних и негативних текстова на ову тему.
„Чим изађу из својих државица, аутократе постају вазали“, каже Алими у поменутом тексту „Ле монда“ који у Србији објављује Недељник. Ово је само последњи у низу текстова који проблематизују начин владања Александра Вучића, који западну штампу углавном подсећа на ауторитарни приступ.
А није тако било на почетку.
Медени месец
Велики део страних медија промену власти у Србији дочекао је са оптимизмом. Пад Демократске странке са кормила Србије виђен је као промена спољнополитичког курса земље – пре свега по питању Косова – али и нека врста социјалне револуције, у којој су грађани дигли глас против касте „победника транзиције“ која се отуђила од народа, огрезла у клептократији.
Александар Вучић и Ангела Меркел (Фото: Reuters/Fabrizio Bensch)
Веома позитивно дочекан је (као уосталом и у домаћој јавности) потез Томислава Николића који је добровољно одступио са чела странке. Нарочито позитиван “пи-ар” СНС и Вучић добили су постављањем Ане Брнабић за премијерку 2017. године – прву жену на челу Владе Србије, прву отворено геј особу на тој позицији.
Вучић је тада западним медијима изгледао као реформатор у правом смислу те речи. Ипак, медени месец није трајао предуго.
Два правца „напада“
Ускоро ће се појавити отворено критични текстови о председнику и странци којом руководи, и то, јасно је, углавном у два правца. Први правац односи се на Вучићеву склоност „ауторитарном“ начину владања.
Тако, примера ради, лондонски Гардијан овог лета пише о протестима у Београду због најављеног полицијског часа називајући их изливом беса због поновног увођења строгих карантинских мера са циљем сузбијања ширења корона вируса. Светски медији пренели су у јулу вести о догађањима испред зграде Народне скупштине у Београду, а неки су приметили и да председник Александар Вучић дефинитивно има већих проблема него што се чинило.
Протест у Београду (Фото: Немања Јовановић/Нова.рс)
Немачки „Цајт” назива Вучића аутократом који је попуштањем мера довео до ширења епидемије зарад чувања фотеље.
„Њујорк тајмс“, такође, након јунских избора скреће пажњу да је Вучић влада „чврстом руком“, те да је у не до краја демократској атмосфери освојио огромну већину гласова.
Слично пише и немачки „Шпигл“, баш као и „Ле монд“ поменут на почетку текста.
Лоше друштво
Други правац напада углавном се концентрише на спољну политику коју Вучић као председник државе води, пре свега по питању односа са Кином и Русијом.
Тако поново „Цајт“ скреће пажњу на проклизавање Србије у правцу снажнијег („челичног“, рекао би председник) пријатељства са Кином, посебно видљивом током пролећне кризе са короном, када смо били сведоци емотивних дочека помоћи са Далеког истока и заклињања на вечно пријатељство. („Цајт“ упозорава да је у питању тренд који би могао да освоји комплетан западни Балкан).
На сличан начин „Асошијетед прес“ извештава о варницама на релацији Србије и Русије (огољених у твиту Марије Захарове) након потписивања Вашингтонског споразума.
„Иако формално тражи чланство у Европској унији, Србија под Вучићем прави блиске политичке, економске и војне везе са Русијом и Кином“, каже се у тексту АП, као да је то ноторни факат о ком не треба даље расправљати.
Драги пријатељи из „Клајне цајтунга“
Међутим, није све тако црно.
Председник Србије и даље има и више него довољно пријатељски настројених иностраних публикација које су спремне да без много потпитања пласирају његове политичке поруке – понекад и непознате српској јавности, а непријатне његовој партији.
Тако је, рецимо, недавно у интервјуу за аустријски „Клајне цајтунг“, према неким интерпретацијама, председник отворено рекао да је у Влади Ане Брнабић било корупције, као и да би у идућој „реинкарнацији“ она требало да буде смањена.
У објави на инстаграм профилу „Будућност Србије“ председник се захвалио „драгом Кристијану“ на прилици да говори за његов медиј. Таква формулација, нажалост, потврђује да председниково схватање медија не еволуира – и даље их доживљава као полигон за пласирање свог политичког ПР-а и порука бирачима, а не као контролоре својих и потеза извршне власти.
Руку на срце, за то адреса и није „Клајне цајтунг“, него српски медији.
Михаило Јовићевић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Чудно, ни једног коментара, на овај чланак?
Да ли нас нервира или смо равнодушни када нам окрпе Вођу?
Или нас више не занима шта пишу около?