Право на самоопредељења Нагорно-Карабаха је за нас линија, црвена линија коју нећемо прећи, рекао Никол Пашињан
Никол Пашињан (Фото: Mediamax)
Сукоб у Нагорно-Карабаху, који је ескалирао крајем септембра однео је неколико стотина живота. Упркос договорима постигнутим уз посредовање Русије, нема стабилног прекида ватре. Генерални директор МИА „Русија севодња“ Дмитриј Кисељов разговарао је са лидерима Јерменије Николом Пашињаном и Азербејџана Илхамом Алијевом.
Пашињану и Алијеву су била постављена иста питања и имали су једнако времена да дају одговоре. Премијер Јерменије је говорио о томе како оцењује тренутну ситуацију, какви су подаци Јеревана о броју погинулих и присуству страних плаћеника у региону.
Такође је изнео мишљење о томе ко и зашто стоји иза тренутног заоштравања сукоба, рекао је на какве компромисе је спремна јерменска страна и на шта ни под којим условима неће пристати.
Господине премијеру, хвала Вам што сте пристали да одговорите на наша питања у овом тешком тренутку за Јерменију и читав свет. Како оцењујете резултате борбених акције од 27. септембра? Колики су губици страна и има ли много затвореника?
Ситуација је веома тешка. Много је губитака са обе стране. Одбрамбена војска Нагорно-Карабаха се брани, организује одбрану и могу проценити да је ситуација прилично компликована.
Односно, још увек није могуће проценити губитке страна и број заробљеника?
Многи стручњаци кажу да је ово рат без преседана у 21. веку, јер су у њему укључене све врсте наоружања: тенкови, дронови, авиони и хеликоптери, оклопна возила, артиљерија, ракетна артиљерија и тако даље. И пуно војника и трупа је укључено у ове борбене акције. Односно, воде се врло велике и жестоке борбе, а тренутно се одбрамбена војска Нагорно-Карабаха брани. У ствари, можемо рећи да су планови Турске и Азербејџана да блицкригом преузму контролу над Нагорно-Карабахом тренутно пропали.
Господине премијеру, често слушамо о страним плаћеницима и терористима који се боре на страни Азербејџана. Да ли имате доказе за то и да ли се странци боре на страни Јерменије?
- О томе већ читав свет говори. Ово је веома важан детаљ. Важан је јер ће помоћи да се разуме ко је и из којих разлога започео те борбене акције. Наравно, постоје директни докази да терористички борци уз Сирије учествују у борби против Нагорно-Карабаха. Ови видео докази су већ објављени на друштвеним мрежама и у медијима. И сада је очигледно да је Турска главни спонзор овог рата. Турска је ангажовала и пребацила ове терористичке борце у зону сукоба Нагорно-Карабаха. Одлуком и под покровитељством Турске одлучено је да се започне рат и напад на Нагорно-Карабах.
Важно је утврдити зашто. Зато што је било очигледно да азербејџанска војска сама није способна да се бори против одбрамбене војске Нагорно-Карабаха. Због тога је Турска одлучила да ангажује терористе. Турске трупе нису укључене само у вођство војних операција, већ и директно у специјалне снаге турске војске. Према неким информацијама, у борбене акције су укључене и специјалне снаге пакистанске војске. И мислим да је учешће барем милитаната са турске стране већ доказано у читавом свету, јер многи међународни медији о томе већ пишу.
Врло занимљиве информације су стигле последњих дана из Русије, са Северног Кавказа, када су милитанти убијени у Чеченији и Дагестану, и био је податак да су ти милитанти дошли у Русију из иностранства, да су дошли из Сирије. И овде видим директну везу у овом процесу: милитанти из Сирије су пребачени из Турске у зону сукоба у Нагорно-Карабаху како би започети рат против Нагорно-Карабаха, а сада се већ појављују на Северном Кавказу. Ово је врло значајна чињеница која показује да се ова ситуација више не односи само на сукоб у Нагорно-Карабаху, већ га је превазишла у локалном смислу. Ово је већ регионални сукоб великих размера који погађа конкретне интересе земаља у региону. И мислим да посебно у Русији треба бити веома пажљив када је реч о овоме.
Што се тиче јерменске стране: наравно, нема никаквих странаца који би се борили са стране Нагорно-Карабаха. Можда постоје неки Јермени који су дошли из дијаспоре да подрже своје сународнике. Али, наравно, они се не могу сматрати плаћеницима.
У московским споразумима од 10. октобра помињу се основни принципи регулисања ситуације. Како Ви схватате те принципе?
- Ови принципи су добро познати: право на самоопредељење народа, некоришћење силе или претње употребом силе, територијални интегритет. Питање је како стране тумаче ове принципе, јер се током преговарачког процеса показало да различите стране различито тумаче ове принципе. И сада имамо ситуацију да је један од ових веома важних принципа већ прекршен. Већ сам га поменуо. То је некоришћење силе или претње употребом силе за решавање проблема у Нагорно-Карабаху.
Господине премијеру, ако говоримо о компромисима, на које компромисе бисте ипак били спремни? И постоји ли линија иза које се ни под каквим условима нећете повући?
- Да, наравно, постоји таква линија. То је право на самоопредељење народа Нагорно-Карабаха. Увек и у свако доба, Јерменија је била спремна на такав компромис. А најпознатија иницијатива је Казанска иницијатива када је Јерменија била спремна за конкретан компромис. Али Азербејџан је одбио да потпише ове споразуме, јер он није желео и не жели да прихвати право на самоопредељење Јермена из Нагорно-Карабаха. А право на самоопредељења Нагорно-Карабаха је за нас линија, црвена линија коју нећемо прећи.
Никола Пашињан (Фото: Спутњик/Владимир Трефилов)
Прецизирајте, молим Вас, о ком конкретно компромису говорите?
- Рекао сам да је Јерменија била спремна на компромисе. И питали сте постоји ли црвена линија коју нећемо прећи. И рекао сам да је то — право на самоопредељење народа Нагорно-Карабаха.
О линији смо говорили, а о неком конкретном компромису? Да ли желите да наведете пример прихватљивог компромиса?
- Сада су у московској изјави наведени конкретни кораци како да се обнови одређени процес преговора. У оквиру овог споразума су већ описани конкретни кораци, и ми смо спремни да предузмемо такве кораке за решавање сукоба у Нагорно-Карабаху. Спремни смо за те компромисе, спремни смо за пропорционалне компромисе, на које је спреман и Азербејџан.
Хвала, господине премијеру. Већ смо рекли да се овај ратни сукоб одликује изузетном окрутношћу, та окрутност је већ део историје, а оба лидера су постали део историје као учесници најокрутнијег рата. Како бисте Ви волели да останете запамћени након свега овога?
- Ово није питање неке личне амбиције. Волео бих да се сукоб у Нагорно-Карабаху коначно реши на основу компромиса. Желим да нађемо решење које би било прихватљиво за све стране — Јерменију, Нагорно-Карабах и Азербејџан. И то би било коначно решење свега.
Господине премијеру, поставио сам све што је планирано. Да ли желите да додате још нешто?
- Наравно. Одговарајући на Ваше прво питање, рекао сам да је веома важно обратити пажњу на циљеве које Турска има у овом процесу. Сигуран сам да се Турска након добро познатих догађаја са почетка 20. века жели вратити на Јужни Кавказ да би наставила политику геноцида Јермена на Јужном Кавказу. Веома је важно схватити да је ово прагматичан циљ за Турску. Не емотивни циљ, већ прагматични, јер су Јермени на Јужном Кавказу последња баријера да се Турска прошири на север, да се прошири на исток и југоисток, јер сам сигуран да је ово наставак империјалне политике Турске. А све ово што се сада догађа на Јужном Кавказу треба посматрати у контексту политике коју Турска води у Средоземном мору, Либији, Сирији, Ираку, у односу на Грчку и Кипар. Као што сам већ рекао, ово што се сада дешава, овај процес је већ изашао из оквира локалног сукоба у Нагорно-Карабаху. Турска жели да спроведе прерасподелу Јужног Кавказа, тачније да преузме контролу над целим Јужним Кавказом и од њега направи одскочну даску за даље ширење у правцу севера, истока и југоистока. Мислим да су у овој ситуацији интереси националне безбедности многих земаља већ посебно погођени, укључујући и Руску Федерацију. Нисам случајно истакао ту информацију која долази из Чеченије и Дагестана. Одакле ти милитанти у Чеченији и Дагестану? Да ли су то сиријски борци? Очигледно је да су они дошли из зоне сукоба у Нагорно-Карабаху. А питање је да ли је ово случајност или планирана акција чији је циљ дестабилизација Северног Кавказа, како би се пажња Русије скренула са догађаја који се сада одвијају на Јужном Кавказу, у зони сукоба око Нагорно-Карабаха. Ово је веома важан детаљ на који Русија треба да обрати пажњу.
Опрема: Стање ствари