Црна Гора ће, према новом извјештају ММФ-а, имати највећи пад економије у региону и други највећи пад на европском континенту након Шпаније
Црногорска економија ће у овој години ослабити 12 одсто, наведено је анализи Међународног монетарног фонда (ММФ) о стању свјетске економије под насловом „Дуг и тежак успон“ коју су јуче објавили на свом сајту.
То је слична процјена као и прошлонедјељна Свјетске банке која очекује пад бруто – домаћег производа (БДП) у Црној Гори од 12,4 одсто, што потврђује да је црногорска влада у јуну значајно оманула када је прогнозирала пад за само 6,8 одсто.
ММФ није навео очекивање о расту јавног дуга у Црној Гори, већ ће то саопштити у накнадној студији, док је Свјетска банка прогнозирала да ће он на крају године износити 93 одсто БДП-а.
Недавна анализа Свјетске банке предвиђа за Црну Гору „најдубљу рецесију у посљедњих неколико деценија“.
ММФ је у априлу прогнозирао пад црногорског бруто домаћег производа (БДП) од девет одсто, уз тадашње очекивање да ће од јула бити могуће туристичке посјете.
Највећи пад у региону
Црна Гора ће и, према новом извјештају ММФ-а, имати највећи пад економије у региону и други највећи пад на европском континенту након Шпаније гдје се очекује смањење БДП-а од 12,1 одсто.
ММФ очекује да ће Црна Гора ове године имати дефлацију, односно пад потрошачких цијена за 0,4 одсто
Према очекивањима ММФ-а, Хрватска ће имати пад од девет одсто, Албанија и Косово од по 7,5 одсто, Босна и Херцеговина од 6,5, Сјеверна Македонија са 5,4 одсто, док ће најмањи пад економије у региону имати Србија 2,5 одсто.
Наредне године ММФ очекује раст економије у Црној Гори од 5,5 одсто, а у 2025. години од три одсто, што значи да ће опоравак економије ићи много спорије и да ће бити потребне године да би се вратила на ниво из 2019. године.
ММФ очекује да ће Црна Гора ове године имати дефлацију, односно пад потрошачких цијена за 0,4 одсто. Од сусједних земаља дефлацију ће имати и Босна и Херцеговина од 0,8 одсто док ће друге комшијске земље имати благу инфлацију – Сјеверна Македонија од један одсто, Албанија 1,2 одсто, Косова од 1,5 одсто а у Србији 1,6 одсто.
Дефицит
ММФ очекује да ће Црна Гора ове године имати дефицит текућег рачуна од 14,2 одсто.
Текући рачун је сума трговинског биланса (извоз роба и услуга умањен за увоз), нето прихода из иностранства и нето текућих трансфера.
Овај дефицит је мањи него протеклих година јер је 2019. износио 15,2 одсто, 2018, 17 одсто, 2017, 16,1 одсто…
Црна Гора има значајан пад увоза због смањење потрошње у туризму као и мањег обима инвестиција нарочито на дионици ауто-пута.
ММФ очекује да ће глобална рецесија, коју је изазвала пандемија корона вируса, бити слабија него што је прогнозирао у априлу, највише захваљујући расту економије у Кини од 1,9 одсто.
Сада прогнозирају да ће свјетски БДП у овој години пасти за 4,4 одсто, док је њихова прогноза из априла предвиђала пад од 5,2 одсто.
Црногорски БДП је прошле године износио 4,9 милијарди, што значи да би, према овој процјени, пао на 4,3 милијарде евра. Садашњи јавни дуг је око 3,7 милијарди евра, што значи да уз овакав пад и додатна задужења за исплату текућих расхода до краја године прелази 90 одсто БДП-а.
Анализа Свјетске банке од прошле седмице предвиђа за Црну Гору „најдубљу рецесију у посљедњих неколико деценија“.
„Те макро рањивости прелазе у значајне микро рањивости са мање радних мјеста, падом прихода, растућим сиромаштвом и социјалним утицајем на дјецу и породице“, сматрају у СБ, процјењујући да ће се стопа сиромаштва повећати на 20,4 одсто у овој години.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Мирослав Здравковић: Економска кретања у Црној Гори
- Мирослав Здравковић: Економска катастрофа у Црној Гори
- Црна Гора међу три најгоре државе у Европи: Пад економије већи од 20 одсто
- Црна Гора: Туризам готово збрисан вирусом
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар