Ковић рекао да тужиоци Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић заступају „хашку интерпретацију српске историје“ и „НАТО историју“
Милош Ковић (Фото: Јадовно 1941)
Данас је пред Првим основним судом одржано саслушање историчара Милоша Ковића, по тужби за „повреду части и угледа“, коју су против њега поднели Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић.
Ковић је рекао да се тужба заснива на измишљеним исказима, на реченицама које никада није ни написао, нити изговорио. Истакао је да је необично да су тужиоци, као историчари, стали иза таквог документа, као и да се поставља питање може ли се веровати њиховим исказима о догађајима старим више векова, када овако сведоче о недавној прошлости. Нагласио је да су његове речи, тамо где су у тужби заиста наведене, у потпуности истргнуте из њиховог академског и политичког контекста. Ковић је рекао да он има право да критикује ставове и дела тужилаца, али да се никада није дотицао њихових личности. Рекао је да је ово покушај тужилаца да га ућуткају, да пониште његово уставно право на слободу мисли и изражавања и да је његово право и дужност, као професора Универзитета, да у јавности слободно заступа своје ставове.
Милош Ковић: Како Н. Самарџић и Д. Стојановић покушавају да забране моје „злочиначко мишљење“
Ковић је рекао да тужиоци заступају „хашку интерпретацију српске историје“ и „НАТО историју“ када јавно тврде да су Срби „биолошки отпад“, да ће да „загаде Европску унију“, да су заслужили Јасеновац и „Олују“ (Самарџић), да је 1914, 1941, 1991 требало да клекну пред Немачком (Љушић), да је атентатор на Павелића „ насилник и убица“ (Стојановићева). Он је истакао да је његов позив, његова стручна и морална дужност, да се упорно и доследно супротставља таквим ставовима. По његовом мишљењу, његова дужност је и да се супротставља прогону над својим колегама, „неподобним“ историчарима са Филозофског факултета, којим се нашем Универзитету и друштву жели наметнути колонијална, лажна слика наше прошлости. Због тога је и сам подвргнут судском прогону, јер тужиоци су, у намери да га ућуткају и униште његов живот и каријеру, против њега поднели укупно осам кривичних и парничних тужби, готово идентичног текста, преко исте адвокатске канцеларије, којима од њега траже преко четири милиона динара одштете.
Ковић је закључио да је на овом суђењу реч о борби за историју, која ће бити или средство западне политичке и моралне колонизације над српским народом, или научна дисциплина која ће трагати за истином, онако како су нас учили наши преци и учитељи, „ни по бабу ни по стричевима, но по правди Бога истинога“.
(Стање ствари)
Categories: Вести над вестима
Ovo društvo je prije svega žedno pravde. Možda je kao ljudi ne zaslužujemo,ali mislim da ni Nebo ni zemlja ne mogu više da trpe ovu demonsku mržnju prema srpskom narodu,tako da se uskoro možda i možemo nadati nekoj satisfakciji. Velika je duhovna rezerva u ovom narodu,nastupajući vijek je vijek slovenske civilizacije i to ne smijemo da promašimo. Nije istoričar,ali ime koje bi trebalo zapamtiti i podržati je Milutin Stančić iz Skoplja. Što reče jedan,kad si Srbin,nikad ti nije dosadno.
Понашање В. Станковића је пљување у лице академске заједнице. Он себи дозвољава да као неко ко је завршио основне, магистарске и докторске студије на одсеку за ИСТОРИЈУ филоЗОФСКОГ факултета држи курсеве о ПОЕЗИЈИ Византије — он, који није имао ни undergraduate курс из ТЕОРИЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ или СТИЛИСТИКЕ са филоЛОШКОГ факултета.
Па то је срамно. Значи да дотични држи предавања студентима магистарских студија са својим средњошколским знањем о тумачењу поезије.
О помахниталом матором Љушићу и двоје дудука без икаквог знања који се санкају прикачени за воз који су им повукли родитељи, тј Стојановић и Самарџићу, нећу ни да говорим, небитни су. Случај Станковића је скандалозан.
Samardžić voli pseudoistoričare sa Tvitera.
Овакви судски процеси, тужбе и контратужбе, су овдје споредни, и тако ће се пресуда свести на то да свако има право на властито мишљење, властити став, мада има и изрека једног народног мудраца из Первана Горњег “имати властити став и бити кретен није исто”.
Оно што је битно је да се скрене пажња на једно константно скрнављење које повремено прелази у силовање српске историје. У чему свој доринос дају”тумачи” историје попут Стојановићеве, Самарџића и ини аутошовинистички пајаци или пак невладинићи који су се намножили по земљи Србији и који користе сваку прилику како би лајали, режали и хулили по Србији, Српској а некад богами и Србима ђутуре.
Подршка борби историчара Милоша Ковића у одбрани истине и историје.
Iz dana u dan postaje sve jasnije zasto je Kostunica otisao iz politike . Koje fukare je imao oko sebe mnogo je i trajao .
Драг ми је и Љушић, али ми је дража овде изречена истина Милоша Ковића.
Od ovih tuzitelja jedino je Ljusic regularno postao profesor.Mislim na Samardzica I Acif Dudu a Stankovica ne poznajem.