Због економске кризе изазване пандемијом најзначајније светске економије штампају паре или, како то економисти кажу, „воде експанзивну монетарну политику”. Међутим, сво то штампање пара ни у њиховом, а ни у нашем случају није довело до повећања инфлације. А зашто у нашем? Па зато што подаци показују да је и код нас повећана новчана маса.

Према економским правилима, која смо и ми научили на тежи начин у доба хиперинфлације, више новца у оптицају доводи до веће тражње за робама и услугама што последично води повећању цена, односно инфлације. Зашто сада тога нема?

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да и у свету и код нас постоји неколико разлога за релативно мало убрзање инфлације упркос снажној монетарној експанзији.

– Најважнији разлог је снажно поверење грађана и привреде у посвећеност централних банака одржању инфлације на ниском нивоу. Стога грађани и привреда вишак ликвидности не користе како би купили робе и услуге, јер верују да ће њихове цене бити стабилне. Уместо тога грађани вишак ликвидности користе за штедњу из предострожности, а богатији за улагање у имовину, као што су некретнине, хартије од вредности, злато. Као резултат оваквог понашања штедња грађана и цене акција и злата у периоду кризе расту, док цене некретнина стагнирају или расту – каже он.

Дакле, истиче Арсић, у условима поверења у монетарну политику ефекти монетарне експанзије се великим делом испољавају кроз раст штедње и раст цена имовине, док је њихов утицај на раст цена роба и услуга мали и јавља се с одложеним дејством.

– Макроекономски посматрано, монетарна и фискална експанзија ублажавају пад тражње грађана и привреде за робама и услугама и спречавају дефлацију, односно пад цена. Да нема фискалне и монетарне експанзије, пад БДП-а био би знатно већи и дуготрајнији, док би цене роба и услуга опадале, као што се то догађало током великих рецесија у прошлости. То је био случај током велике кризе тридесетих година прошлог века – наглашава професор.

Додаје да су, као одговор не економску кризу, централне банке широм света примениле експанзивну монетарну политику. Резултат политике Европске централне банке је раст новчане масе у ужем смислу М1 у јулу ове године у односу на исти период претходне године 13,5 одсто, док је новчана маса у ширем смислу М3 повећана 10,2 одсто.

Монетарна експанзија у САД је била још снажнија, па је новчана маса М2 у августу ове године већа 23,3 одсто него у истом месецу претходне године. Експанзивну монетарну политику су спроводиле и мале земље, попут Србије, па је новчана маса М1 у Србији у јулу ове години повећана 42,5 одсто у односу на исти период претходне године, док је најшири монетарни агрегат М3 порастао 17,6 одсто.

Код нас, притисци на слабљење динара, који су се јавили крајем првог квартала, појачани су од почетка пандемије, услед чега је НБС до краја августа продала 1,5 милијарди евра како би спречила слабљење динара. Нето сопствене резерве НБС су се као последица продаје девиза привреди и грађанима смањиле, али су укупне резерве повећане услед куповине девиза од државе.

Емисија динара кроз повлачење депозита са рачуна државе код НБС (држава је Народној банци продала већи део од две милијарде евра до којих је дошла задуживањем у мају, а потом те динаре у наредним месецима потрошила) била је знатно већа од повлачења динара кроз продају девиза од стране НБС, због чега је дошло до значајног раста монетарних агрегата. Експанзивна фискална политика и раст кредитне активности банака кључно су утицали на рекордну номиналну стопу раста М2 у јулу ове године од 17,6 одсто међугодишње, што представља велико убрзање у односу на претходни период.

– У зависности од развоја епидемиолошке ситуације до краја године очекујем да остану притисци на слабљење динара, а они се могу потенцијално појачати у случају појаве другог таласа епидемије у региону и пролонгирања постојећих мера предострожности за кретање људи, а тиме и одлагање једног броја инвестиција – сматра Арсић.

У јавности се постављају питања да ли ће монетарна експанзија утицати на убрзање инфлације у будућности, како ће утицати на кретање курсева и да ли ће се каматне стопе повећати. Слична питања у вези с последицама монетарне експанзије постављана су током и након велике економске кризе из 2008/09. године.

Арсић сматра да се одређено убрзање инфлације у ЕУ и САД може очекивати у наредне две-три године, али оно вероватно неће бити значајно, што значи да ће се инфлација повећати са садашњег нивоа од око 0,5 одсто на око два-три одсто годишње.

– Раст каматних стопа на светском тржишту, као одговор на повећање инфлације могао би се очекивати кроз две-три године. Осим тога, може се очекивати и слабљење валута земаља које су имала снажнију монетарну експанзије у односу на друге земље, као што је то ове године био случај са слабљењем долара и рубље у односу на евро. Изнадпросечна монетарна и фискална експанзија у Србији у односу на друге земље, формираће притисак ка слабљењу динара, али ће НБС продајом девиза вероватно неутралисати те ефекте, а инфлација ће остати ниска све док НБС држи курс на фиксном нивоу – сматра Арсић.

Додаје да су наше девизне резерве велике, али нису неограничене, па би требало бити врло опрезан с експанзивном монетарном и фискалном политиком у условима политике де факто фиксног курса динара и високог спољнотрговинског дефицита.

У прошлости су многе земље у свету доживеле крах с таквом политиком, укључујући и бившу Југославију, која је неколико пута прошла кроз такву ситуацију, наглашава Арсић.