Верујем да је већина вас већ схватила да желим православну верзију „Младог папе“ из ингениозне серије Паола Сорентина, објашњава драматург Сара Радојковић
Сара Радојковић (Фото: НоваС/Дејана Баталовић)
Верница сам. И сад као што сви верници знају има она једна молитва која се зове Симбол вере и у њој се нижу речи. У једног Бога оца, творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. И у Сина Божијег и у Духа Светога и у крштење и у васкрсење, у све ја то верујем. Али када каже – у једину свету, саборну и апостолску Цркву, е ту ми нека кост застане у грлу. Онако добрано. Јер у ову садашњу српску цркву, у њу не верујем. Да, имам своје скривено место за литургију јер је заједништво важно у православљу и имам заиста, ту једну једину цркву у Београду где се осећам океј, али у ову цркву као институцију пуну остарелих Гандалфа али без чистог срца и неких посебних моћи, е у то не верујем.
Ништа им не верујем. Не верујем ни једној патријарховој посланици коју свештеници морају читати о великим празницима. Не верујем му када се састаје са политичарима, не верујем му када говори о Косову, не верујем му када не излази у јавност и не говори о свим злочинима које су појединци починили носећи мантије. Као што су оптужбе за злостављање жена на Богословском факултету, као што су оптужбе за злостављање деце, као што су лопатања људи оболелих од болести зависности. Па искрено да вам кажем, не верујем пуно ни оном свештенику који ми није дао да се причестим јер сам била на литургији у панталонама, а имала сам паклену недељу и то ми је јако требало. Ништа им не верујем. А вера је оно у чему би требало да смо једно.
Извор: Сајт Саре Радојковић
Зато хоћу младог патријарха. Хоћу да има поглед од којег се леди крв у жилама. Хоћу да је достојан титуле, хоћу да кад хода земљом ја верујем да лебди. Хоћу да кажњава грешнике молитвом коју спроводи на необичним местима. Хоћу да се цела земља обавије тишином и црнином када га изда срце а затим хоћу да васкрсне тако да за то нико не сазна. Хоћу да његово дисање ослушкују верници преко радио линије уместо свих других звукова који су могли чути са радија тог дана. Хоћу да пуца од снаге и да се са њега слива света вода док излази из базена спреман за нови дан. Хоћу да га се послушници боје али да их умирује његова љубав. Хоћу да промени ову нашу цркву из корена.
Ето тако, то су вам моје жеље што се тиче наше цркве. Верујем да је већина вас већ схватила да желим православну верзију „Младог папе“ из ингениозне серије Паола Сорентина. Али, ако сте помислили на нешто или некога другог – е па то је онда до вас, своје прљаве мисли не преписујте мени.
У ствари, препишите их, слободно. Мисли као и љубав нису прљаве, то постану тек онда када их искористимо на нажао Другоме. Е, а тај Други, то ће неко време бити моја црква јер млади патријарх неће још дуго. Немамо ми редитеља тог калибра.
Опрема: Стање ствари