Отријезнили су нас и стари непријатељи, које побједа над ДПС-ом у којој су учествовали са нама, није значила и помирење са нама
Фото: Виктор Смоловић/Спутњик
Побједа се догодила. Побиједио је онај ко је први почео да слави пораз ДПС-а. Призори са улица градова у Црној Гори али и солидарност и саосјећање радости које смо видјели код Срба у региону показали су једну најјаснију ствар – српски народ у Црној Гори је изнио терет борбених дејстава против ДПС. Зато је побједа тако и прослављена а његови барјаци и пјесме о Косову и Метохији ваљале док посао није завршен.
Након побједе на ред долази „кајмак“ за побједнике. Пошто једини „кајмак“ који могу добити Срби јесте Кајмакчалан на овај актуелни су потрчали они који су свих ових година чували енергију и није им било толико важно да све дају у борби против ДПС-а и Мила Ђукановића. Тако су барјаци који нису пали у „рату“ опет, као и много пута у нашој историји, као домине попадали у миру. А поново, као и много пута до сада, пало је и Косово са њима. Ваља примијетити да сада у свему томе помажу и многи барјактари и пјевачи пјесама о Косову и да можда они и највише томе доприносе, јер ваљда статус побједника над ДПС-ом је у стању да замијени цјелокупни наш идентитет. Само је питање на колико времена. Ономе коме ослача вјероватно за сва времена. То свједочи огромни број кадрова почивше Народне странке, који су од подјеле Момир-Мило, отишли са Милом и остали у власти до краја. Има и оних који ће се отријезнити кад пијанство побједом или заљубљеност у личности прође. Неке од нас отријезнио је Споразум лидера три коалиције својом садржином. Сада се све дешава и даље на једном снажном таласу али је то отрежњење било љековито. Отријезнили су нас и стари непријатељи, које побједа над ДПС-ом у којој су учествовали са нама, није значила и помирење са нама. Енглеска је после Вељег рата, пише Црњански у Ембахадама, била изричито против тога да Црна Гора добије излаз на море зато јер је у Енглеској владало јавно мишљење да би свака лука на мору, у рукама Црне Горе, била лука за руске бродове. Очигледно је да је таква Црна Гора у мислима многих сведена само на ДФ премда наши односи са Русијом нису ни приближно блиски онима које је имао књаз Никола.
Прослава изборне победе (Фото: ИН4С)
Оно што је важно примијетити јесте да је са падом или нестанком барјака, са новим падом Косова (у споразуму али не и у главама и душама људи), ударено свим силама и да, у политичком смислу, падну главе лидера ДФ-а и њихових сарадника. Као да би требало да будемо задовољни што нам главе неће бити физички скинуте, како је то желио ДПС, већ само политички.
Многи замјерају како људи из ДФ-а бране „лидере“ „личности“ како не мисле на опште добро. То је талас који је после избора тако лако однио и тробојне барјаке и Косово и све оно што је изнијело терет побједе над режимом. Они који су погасили све то у јавном мњењу сада само још треба да елиминишу ДФ чији су лидери такође један од симбола те борбе. А нас остале позивају да будемо „паметнији“ сугеришу како смо их одавно „превазишли“ како нас „народ више воли“. Суштински нас позивају да учествујемо у слању поруке како кад све даш у борби против ДПС-а кад побиједиш треба да добијеш – једно велико ништа. Не конкретно личности о којима је ријеч, већ политика коју они заступају. А ми видимо да када њих нема у процесу одлучивања и када се то препусти другима лако падају сви наши барјаци, сви бивамо ућуткани о томе ко смо, шта смо и шта бисмо требали да добијемо. „Гините Срби, што се трава више коси брже расте“ – поручивали су опет Енглези за вријеме Другог свјетског рата а неко на то одговорио.“ Дођите ви овдје да вам одсјечемо главу да видимо хоће ли вам израсти десет нових“. Такви су и они захтјеви који траже да се сад мало стрпимо и дамо другима све а да ћемо се овом погибијом у будућности бујније разрасти. Вјероватно као после Другог свјетског рата.
Милан Кнежевић и Андрија Мандић (Фото: Лука Зековић/Вијести)
„Гласајте Срби, за друго и нисте“ – то нам данас поручују они који се „праве Енглези“ а којима ових дана помажемо да угуше политичке личности лидера ДФ-а и њихових сарадника. Ти који нам то говоре, а којима често и сами помажемо, знају да наши барјаци нису пали и да је за Црну Гору Косово Србија, док год ти људи имају значајну улогу у политичком животу ове земље. То је знао и ДПС па је покушао да их начини криминалцима, да их као опозицију физички елиминише јер је у тој политици видио једину опасност по своју власт. И пазите, та политика, она која је читава ухапшена у Парламенту у ноћи доношења Закона о слободи вјероисповести, она је поразила режим. Ту је политику подржао народ. Не сами ДФ, не лично његове лидере, али ту политику. Ону за коју су говорили да скреће са важних животних и економских тема, коју су годинама жељели да склоне у корист политике кобасица и паштета. За коју су говорили да дијели народ. Свим тим организацијама и личностима који су то говорили ваљала је та политика да побиједе ДПС. Сада се опет та политика, којом Срби воде борбу за голи опстанак, проглашава за политику подјела. Само што сада у томе помажу и многи они који су је подржавали у претходном периоду. Опет напомињем политику, не конкретно ДФ, не лично његове лидере. Тито је склањао после рата и ’48. конкретне људе али не због њих самих и њихових личних особина, већ због идеје која се за њих везала. Ранковић је склоњен само због рефлексије коју је његова појава имала у српском народу.
Солжењицин је за своје дјеловање у иностранству против комунистичког режима, након повратка у Русију рекао: Гађали смо комунизам а погодили Русију.
Тако исто наша политика није нападнута због Мандића или Кнежевића, него су њих двојица нападнути због наше политике. Јавне каменице Срба према Мандићу и Кнежевићу могу да их погоде али не могу да погодивши њих промаше ону политику коју они заступају. А та политика је однијела побједу над режимом. И без обзира на то што нису сви који ту политику подржавају подржали гласом и ДФ, они којима та политика смета знају да би свијест о тој побједи управо ти људи сачували најбоље. А очување тога је предуслов добијања оног мјеста које нам као народу припада у овом друштву. Ускраћујући то мјесто лидерима ДФ-а они желе да га ускрате свима нама и да га дају само онима од нас који се претворе у пластелин.
Марко Ковачевић (Фото: ИН4С)
Зато можда све што ДФ сада ради није популарно, али не треба ни да буде популарно. Ми само хоћемо да сачувамо и људе и политику која је побједила ДПС. Сачуваћемо је ми без обзира на то хоћемо ли у овом таласу помаме сачувати Мандића и Кнежевића. Али ако сада сачувамо њих имаћемо много лакши посао. Моменат отрежњења или проласка заљубљености показаће то. Тада ћемо јаснији бити и ми који се трудимо да тај моменат многи не дочекају кајући се.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар