Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић оценио да се антизападно расположење увукло у поре нашег друштва
Округли сто Атлантског савета под покровитељством Амбасаде САД у Београду (Фото: Медија центар Београд)
Корени свих несугласица са Западом су на Косову, где су и корени зближавања са Истоком. Србија је из 90-их година изашла као плодно тле за антизападну пропаганду, а антиамерички став редуцира се пре свега на „антиклинтоновски став“ – поруке су учесника округлог стола „Покушај разумевања антизападне пропаганде у Србији“, одржаног јуче у Медија центру, који је уприличио Атлантски савет Србије под покровитељством Амбасаде САД у Београду.
Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић оценио је да се антизападно расположење увукло у поре нашег друштва, са негативним последицама по геостратешку позицију Србије, као и по унутрашњи политички живот.
Бошко Јакшић (Фото: Медија центар Београд)
„Став према Америци одређен је флоскулом „они су нас бомбардовали“, а питање је ко је заслужан да се та формула толико жилаво одржава већ две деценије. Зашто један свакако мучни период прошлости није превазиђен потребом за сарадњом са најмоћнијом државом света“, рекао је Јакшић.
Оснивач и главни и одговорни уредник агенције ФоНет Зоран Секулић оценио је да је Србија из 90-их изашла као плодно тле за антизападну пропаганду, која је перманентно потхрањивана свих ових година.
„ Није било тешко продати Србији антизападну пропаганду. Она је коришћена за унутрашње политичке и предизборне потребе. Она је донедавно била један од главних елемената перманентне производње привида који се из пи-ар тимова у центрима моћи свакодневно сервира грађанима Србије“, указао је Секулић.
Зоран Секулић (Фото: Медија центар Београд)
Новинар Миливоје Михајловић подсетио је на „најкрупније“ наслове у таблоидима који излазе у Србији у протеклих неколико година, који су гласили „Путин шаље С400“, „Путин не да Косово“, „Путин доноси решење за Косово“, „Путин би ратовао за Косово“. С друге стране, додао је он, протеклих година и месеци имали смо наслове „Трамп брани Косово“, „Трамп доноси решење за Косово“, „Трамп ће вратити српску војску на Косово“ и „Трамп бесан на Албанце“.
„Проблем је што су ово наслови у истим новинама. Ко може да се снађе у том лудилу ако знамо да већину тих таблоида уређује власт. Првенствени циљ ових текстова и порука није противзападна пропаганда или проруска пропаганда, већ је циљ да се створи хаос у главама људи. Власт покушава да приклони за себе и проруске и прозападне бираче“, поручио је Михајловић.
Зоран Пановић (Фото: Медија центар Београд)
Колумниста Данаса и програмски директор Демостата Зоран Пановић истакао је да се антиамерички став редуцира пре свега на „антиклинтоновски став“ и ту администрацију. Он подсећа да је администрација Џорџа Буша Млађег признала Косово, а да према Кондолизи Рајс нема никакве негативне емоције у Србији, за разлику од Медлин Олбрајт.
Наслов и опрема: Стање ствари
Погледајте још
Categories: Преносимо
Без обзира да ли то ми хоћемо или нећемо, Америка ће и даље утеривати милом или силом мултикорпоративни поредак у свету. Американци су кроз цело ХХ столеће давали замах терористичким и контрареволуционарним покретима у корист свемоћног америчког милтикорпоративног лидершипа, којег је најавио Ulysses S. Grant у току 1872. године, кад је по други пут изабран за претседника САД. Грант је тада изјавио:
„Цивилозовани свет тежи ка републиканизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати“ – “Le monde civilise, disait Grant, tend vers le republicanism, vers le gouvernement du people par ses representats et notre grande Republique est destine a server de guide a toutes les autres… Notre Createur prepare le monde a devenir en temps opportune une grande nation qui ne parlera qu’une langue et ou les armees et les flottes ne seront plus necessaries” (Vidi: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, стр. 27).
Карактеристичан је пример и свемоћног америчког сенатора Ј. P. Wаrbourg-а, који је пред свемоћним америчким сенатом 1950. године изјавио: „Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино питање које се поставља јесте: да ли ће та влада бити успостављена на основу њеног прихватања или пак победом“ – „QUATRE ANS PLUS TARD, EN 1950, WARBOURG DECLARAIT DEVAN LE SENAT AMERICAIN: ‘QU’ON LE VEUILLE OU NON, NOUS AURONS UN GOUVERNEMENT MONDIAL. LA SEULE QUESTION QUI SE POSE EST DE SAVOIR SI POCE GOUVERNMENT MONDIAL SERA ETABLI PAR CONSENTEMENT OU PAR CONQUETE…“ (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, стр. 255; William P. Hoar, Architects of conspiracy – An Intriguing History, Boston – Los Angeles, 1984, стр. 317).
Дајемо опет реч Вириону: „Ова Грантова сигурност, а касније и Варбургова, имала је свакако своју основу у тој концентрацији, али исто и у еволуцији тајних и јавних структура и подземних покрета сваке врсте, но она је почивала пре свега на идолатриском и окултном апарату Чаробњака Високе Универзалне Масонерије, који је створен под именом “ПАЛАДИЗМА”, ОСНОВАНОГ У ИСТИМ ТИМ Сједињеним Америчким Државама, од стране двојице истакнутих масона Алберта Пајка и Џузепа Мазинија…
Мазини је нашао подршку у Сједињеним Америчким Државама да заједно са Пајкеом предузме остварење централизације међународне масонске активности, претварајући је у једну синхронизовану акцију са циљем „ОСТВАРЕНЈЕ ЈЕДНЕ СВЕТСКЕ ВЛАДАВИНЕ, КОЈА ЋЕ БИТИ ВИДЉИВА У ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ ЈАВНИМ УСТАНОВАМА, АЛИ ЊЕНА ВИСОКА ВЛАДАЈУЋА ХИЈЕРАРХИЈА СТАВЉА У ПРВИ ПЛАН ЕКОНОМИЈУ, ЖЕЛЕЋИ ТАКО ДА ОСТВАРИ ЈЕДИНСТВО СВЕТА НА МАТЕРИЈАЛИСТИЧКОЈ БАЗИ, ЧИМЕ СТАВЉА НЕПРЕМОСТИВ ЈАЗ ИЗМЕЂУ ХРИСТА, ЊЕГОВЕ ЦРКВЕ И САМЕ СЕБЕ…“ ( Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, стр. 29/30).
Своју 40 страну Вирион завршава овако: „Над нагомиланим рушевинама после Првог светског рата, масон Вилсон ( Willson Thomas Woodrow 1856-1924) се усудио да каже: “Хришћанство није успело да уједини народе. Ми ћемо успети, надам се помоћу Друштва Народа” –„Le Christiannisme n’a pas reussi a unir les peoples. Nous reussirons, j’espere, par la Societe des Nations…” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, стр. 40).
И тако се свемоћним америчким мултикорпорацијама и архитектима тзв. “новог светског поретка” и конспираторима указала прилика, да се у свету убаци идеја о светској влади са седиштем у Њујорку у Сједињеним Америчким Државама.
При овоме мислимо на изјаву претседника Гранта, коју је изрекао 1872. године америчком народу, да ће САД бити водич целокупног човечанства. Такође, у овом контексту указали бисмо и на Варбургову претећу изјаву, да се све земље присиле „пристанком или победом“ , да се једног дана савију под јарам свемоћних мултикорпорација, великих финансијера, тзв. „великих кадрова“ и „великих изабраника“, као и извесних чланова високе међународне масонерије….
A ko nas je bombardovao?
Ђури треба опростити што нас је тукао
Основни проблем Срба је у расцепљености између душе и тела…нећу давати психијатријску дијагнозу. Укратко: душа је за Русију (па, парадокслано, чак и за ову садашњу жалосну имитацију), а тело, реалистички и неодољиво за Запад. Упрошћено речено, то је расцеп Душа : Д**е. Није тешко погодити да ова друга опција у реалности и у догледној будућности побеђује.
***** Јакшић класично дедињско генералско југо размажено американизовано ******* коме “рат” 90 узима лепи живот соцбуржоазије.
@Миша и @Мица: Све је релативно, ето – тајсинчић комунистичког генерала Бошко, са својом тврдњом … па, бомбардовали су нас они и 1944 г., и те како јесу… а то смо после намах и без по муке заборавили, јер то је било “против“ Немаца – окупатора… Да, против њих – “нарочито“ у оним зверским понављаним бомбардовањима Лесковца и Ниша, а Бога ми – и Београда… Београда се добро сећам, мада ми је било 6 година. Становали смо недалеко од Ташмајдана, и када би било довољно времена да се до ташмајданских лагума-пећина на време после почетка узбуне побегне, Немци су, мада су један део тих пећина ористили за своје потребе, дозвољавали и грађанима да се тамо склоне… Када није било времена за бежање, склањали би смо се у подруме својих зграда, седећи на шамлицама дуж зидова… сећам се једне баке која је увек “за заштиту“, држала велики јастук на глави – било би јој корисније да је ставила преко тога неку вајнглу, али ето… Тада сам Бога молио да Немци оборе што више оних Савезничких бомбардера – нарочито када је једна њихова бомба погодила кућу преко пута нас и све се потресло и падала по нека цигла и у нашем подруму на нас…. А данас, у Прањанима: велико славље 76-те годишњице “Операције Халијард“, када је ЈВуО спасавала и евакуисала неке од оних оборених пилота, који ме умало нису убили, како би ти спасени евентуално могли поново да нас бомбардују – наравно, “нишанећи само“ Немце, а погађајући нас. Истина, после рата (тзв. “ослобођења“) – када је Бошков “јуначки“ тата са својом комунистичком камарилом зверски истребљивао остатке оних блесавих ЈВуО-ваца који су спасавали америчке пилоте, о тој “Халијард операцији“ се ништа није ни смело знати, а ни зуцнути ако си и знао – “она се никаданије ни догодила“…. а данас, уз звуке химни и таламбасања, потомци оних истребљиваних ЈВуО-ваца, заједно са потомцима њихових комунистичких џелата, и заједно са потомцима оних пилота који су нас бомбардовали, сложно славе 76-ту годишњицу… Видите ту илустрацију: како је све релативно, па закључујте и сами …
@Иоанн Дубињин
Психијатрија не признаје постојање душе.
Психијатрија се не бави болестима душе, ваћ болестима психе.
У Вама има нешто и од порекла Срба ,бар сте тако у ранијим
коментарима писали.
Којем сте се Ви царству определили, будући да сте помало Србин,
мало више Рус – за ”ДУШУ” или – за ”ДЕ”?
Да ли је и код Вас приметан “расцеп: ДУША ДЕ”, јер већ више
деценија живите и радите на Западу?
Бошко Јакшић (Бгд 1949) је ретко искусан и плодан новинар – један од наших најбољих познавалаца међународних односа и политике. Један од задњих који држе ниво ПОЛИТИКЕ – која све чешће објављује непотписане хвалоспеве Вучићу, Дачићу и Вулину – из “непостојеће” новинске кухиње Танјуг.
Флоскула „Америка нас је бомбардовала“ жилаво се одржава већ две деценије. ТАЧНО !
Немачка и Јапан су такође бомбардовани од Америке (мало другачије и мало дуже него Србија, плус две атомска бомбе), али су се, уништени, разорени и пропали, пребројали, размислили и окренули Америци. (If you can’t beat them, join them). И постали водеће економске нације.
Осим тога, нас није бомбардовала Америка него НАТО.
НАТО је пре 30 година почео да издише. Кад се ВАРШАВСКИ ПАКТ распао (са падом Берлинског зида), НАТО је остао да животари, без противника, без стварне улоге. Земље чланице су почеле да захтевају смањење трошкова и расформирање пакта. Нову улогу и нову снагу, НАТО је могао да нађе само у неком новом рату. Слободан Милошевић или није схватио да НАТО тражи рат по сваку цену, или је веровао у победу. Одбивши да прихвати ултиматум у Рамбујеу, он је НАТО ПАКТУ пружио прилику да се сабере и оздрави, а Србију увукао у потпуно безнадежни рат.
@Деда Ђоле
“Немачка и Јапан су такође бомбардовани од Америке…?!
Немачка и Јапан су отпочеле Други светски рат као фашистичке, нацистичке
државе,а Србија то није никада била, па ни 1999-е, нити је отпочела рат 1999-е.
Агресор и инјцијатор рата је била Америка као водећа чланица НАТО пакта.
Србија би била бомбардована, пре или после, јер је рат био потребан НАТО
пакту/САД, а не Србији и Слободану Милошевићу.
”Слободан Милошевић или није схватио да НАТО тражи рат по сваку цену,
или је веровао у победу.”
Слободан Милошевић је био само повод за рат против Србије, и није могао
схватити, као сваки нормалан човек, да НАТО пакт/САД ”тражи рат по сваку цену”,
зато је и одбио да прихвати наоружавање Војске СРЈ системом С-300, стављајући
до знања да не жели рат, као и да је Србија била Савезник САД у оба светска рата.
Слободан Милошевић је ипак био нормалан човек, за разлику од @Деда Ђолета који
пореди и у исту раван ставља Нацисте – Немачку и Јапан – са Србијом, Савезницом
САД у оба светска рата.
@Драган Славнић, питате “..Да ли је и код Вас приметан „расцеп: ДУША ДЕ“, јер већ више деценија живите и радите на Западу?…“.
Ја сам (за Србе) доста јасно написао: “…Укратко: душа је за Русију (па, парадоксално, чак и за ову садашњу жалосну имитацију), а тело, реалистички и неодољиво за Запад…“.
Оно што се сада назива Русијом је постсовјетија, која сматра пропаст СССР-а највећом геополитичком трагедијом XX века, и упорно наставља совјетске традиције, сматрајући се у сваком погледу (и де јуре и де факто) његовим наследником, а тај њихов СССР је у свему, али баш у свему антипод истинске, историјске Русије. Дакле – за разлику од њих, ја сматрам пропаст истинске Русије (победом бољшевика у Грађанском рату) за коју су се борили моји преци – “Белогардејци“, највећом геополитичком трагедијом XX века. Према томе, за мене овај садашњи Путинленд није Русија, то је једна жалосна карикатура, па сходно томе и не могу осећати никакав расцеп, јер праве Русије већ читав век више нема….