Немачки експерт Хендрик Штрек је одлучно против карантина, предлаже „систем семафора”, односно увођење локализованих мера у зависности где се ситуација погоршава
Најпознатији немачки вирусолог Хендрик Штрек, директор Института за вирологију Универзитета у Бону, оштро се успротивио повратку у карантин као решењу за нови удар пандемије корона вируса са којом је суочен део Европе.
Како пише британски „Телеграф”, он је понудио савет свим државама које су кренуле у увођење мера „закључавања”: „Смирите се, не подлежите свеопштој масовној хистерији!”
– Време је да се прекине са свим тим узбуњивањем. Вирус можемо надмудрити користећи наше знање. Морамо схватити да ће ковид-19 бити веома дуго са нама и морамо научити да живимо са њим. Не можемо наставити са прекидањем наших нормалних живота и паралисањем свега – истиче Штрек.
Он је, иначе, подржао прве мере увођења карантина у Немачкој. Тада су стизали шокантни прелиминарни подаци из Италије и научници су тек почињали да се хватају у коштац са овим вирусом. У таквим условима принцип опреза је налагао драконске потезе. Али, ситуација се наредним месецима променила.
– Уверен сам да су промене у понашању људи имале снажан утицај на заразу. Људи се сада инфицирају са мањим дозама вируса због поштовања социјалне дистанце, па су и клиничке слике блаже. Боља хигијена и мере попут ношења маски су утицали на смањење те дозе вируса – сматра Штрек.
Он објашњава да, када се прати развој пандемије, није довољно само посматрати број нових случајева заразе, већ треба пратити и податке са болничких јединица интензивне неге.
Штрек каже да је сада јасно да велика окупљања у затвореним просторима убрзавају ширење заразе. А да је одлазак у продавницу или код фризера ризик са којим се може управљати.
Он предлаже „систем семафора”, односно увођење локализованих мера у зависности где се ситуација погоршава, односно која су подручја у зеленој, жутој или црвеној зони. Боје би у том систему означавале попуњеност болничких капацитета.
Штрек закључује да државне власти у борби против пандемије не могу погрешити све док се ослањају на здрав разум и на детаљне анализе шта представља најмање зло, преноси „Јутарњи лист”.
Клатно је у овом тренутку, каже, отишло превише на страну „ковид неурозе” због чега су редуковани кључни програми УН уа борбу против ХИВ-а и глади што би могло довести до великог броја смртних случајева.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар