Позиција Шпаније може се објаснити следећом реченицом: ништа без споразума, све с њим, укључујући политичко признање Косова, поручују из Мадрида
Фото: Косово онлајн
Шпанија би била спремна да призна Косово уколико оно постигне договор са Србијом, наводе из Мадрида, тиме дајући први позитиван знак те врсте откако су настављени разговори под посредством ЕУ.
„Наш став није опструкционистички. Баш супротно, он је конструктиван“, наводи шпанско Министарство спољних послова у изјави за ЕУ Обзервер.
„Позиција Шпаније може се објаснити следећом реченицом: ништа без споразума, све с њим, укључујући политичко признање [Косова] и успостављање дипломатских односа“.
Шпанија није признала Косово јер је сматрала да је његово једнострано проглашење независности из 2008. године „у супротности са владавином закона и нашој идеји о разноликој и толерантној Европи“, саопштило је ово министарство.
Међутим, Шпанија је веровала у „неизбежност споразума [између Косова и Србије], чак и уз тешке уступке које би он подразумевао“, додају из шпанског министарства.
Овом изјавом је мање-више потврђен претходни став Шпаније по том питању, као и став остале четири земље чланице ЕУ које нису признале Косово – Кипра, Грчке, Румуније и Словачке.
Али, тренутак објављивања изјаве из Шпаније поклопио се са недавно настављеним разговорима о нормализацији веза између Косова и Србије под посредством ЕУ – након паузе која је трајала скоро две године.
Изјава је показала да је шпанска левичарска влада отворенија поводом тога да начини овај потез.
И она је такође са собом носила додатни значај, будући да је Шпанија највећа, а до сада је била и једна од земаља са најоштријим ставом поводом непризнавања.
„Према нашим информацијама, тренутна шпанска влада је мало флексибилнија у односу на претходне у погледу присуствовања састанцима заједно са представницима Косова“, рекла је у изјави за ову веб страницу немачка посланица „Зелени/ ЕФА“ и извештач парламентарне групе за Косово, Виола фон Крамон-Тубадел.
Виола фон Крамон (Фото: Х. Јелинек)
„Ово показује колико је заправо важан дијалог Београда и Приштине. Вреди наставити са преговорима“, додала је она.
„Шпанија је била догматичнија од осталих земаља које нису признале Косово, па је сигнал усмерен ка овом правцу охрабрујући“, рекао је такође Флоријан Бибер, професор политичких наука на Универзитету у Грацу у Аустрији.
Одлука Мадрида може да зависи од онога што је написано ситним словима у било ком споразуму између Косова и Србије, додао је он.
Али шпанска социјалистичка влада била је „прагматичнија“ по том питању од политичког десног центра у овој земљи, рекао је Бибер.
Са друге стране, на питање ЕУ Обзервера да разјасне свој став у овом тренутку, министарства спољних послова Кипра, Грчке, Румуније и Словачке одбила су то да учине.
Шпански пример
Али Крамон-Тубадел наводи да ако би се Шпанија предомислила, друга земље би се вероватно такође предомислиле.
„Верујем да ће и друге земље које нису признале Косово следити пример (Шпаније – прим. прев.) у случају да дође до споразума између Србије и Косова“, рекла је она.
„Шпанија може да да добар пример у овом процесу и њено становиште би могло да буде добра ’мотивација’ за наставак дијалога [између Косова и Србије]“, рекла је она.
Бибер се сложио са њом.
„Мислим да ће Грчка, Румунија и Словачка вероватно да признају Косово ако је ситуација за то зрела. Кипар је заузео најчврстији став по том питању, али питање је да ли би он могао самостално да издржи, посебно ако Грчка буде признала (Косово – прим. прев.)“, рекао је.
Флоријан Бибер (Фото: Дојче веле)
Споразум између Косова и Србије за сада није на видику.
САД су недавно посредовале у мини-споразуму о економским везама Косова и Србије.
Али у важнијим преговорима под посредством ЕУ, Београд и Приштина су доспели у нови ћорсокак о томе како да пренесу овлашћења на Заједницу српских општина – блок енклава на Косову са већински српским становништвом.
У међувремену, један од разлога зашто Шпанија није признала сецесију Косова био је страх да би то охрабрило сепаратисте у шпанском региону Каталонија.
Много тога би могло да се промени у пет земаља чланица ЕУ које нису признале Косово – како у погледу тога ко је тамо на власти, тако и што се тиче стања у самим државама – пре него што Београд и Приштина склопе договор.
Обећања ЕУ
Међутим, према мишљењу немачке посланице, ако би државе које нису признале Косово одбиле да промене свој став – чак и ако постоји споразум између Косова и Србије, то би направило ругло од ЕУ процеса.
„Без договора и помирења неће бити стварне европске перспективе. Међутим, ако они могу да иду напред, ЕУ би требало да им буде отворена“, рекла је она.
„Без признања држава чланица, европска перспектива и даље остаје само сан за Косово. Тешко је замислити састанак Савета ЕУ на којем неке земље не признају једну од чланица која учествује у њему“, додала је она.
„Читав дијалог између Србије и Косова има смисла само ако споразум о нормализацији доведе до признавања Косова. То би Косову омогућило да се озбиљно придружи процесу проширења“, рекао је Бибер.
Мирослав Лајчак, Александар Вучић, Авдулах Хоти и Жосеп Борел у Бриселу (Фото: Инстаграм)
Помирење Косова и Србије под окриљем ЕУ било је важно за шири регион Западног Балкана, додала је немачка посланица.
„И даље постоје тешки ожиљци у друштвима у региону као последица ратова. Ако желе да се придруже ЕУ, ова друштва морају да се суоче с тим, а томе предстоји дуг и напоран процес“, истакла је она.
„ЕУ мора да буде спремна да прихвати оне кандидате који су спремни да се придруже“, додаје.
Што се Косова тиче, оно је већ имало лоше искуство са обећањима ЕУ, након што му државе чланице нису одобриле безвизна путовања из политичких разлога, иако је оно пре две године испунило техничке критеријуме.
Опрема: Стање ствари
(КоССев/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 19. 9. 2020)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар