Пандемија ковида-19 није утицала само на физичко здравље људи широм света већ се последице ове пошасти одражавају и на психичко здравље грађана. Од марта до данас 71 самоубиство и 46 покушаја самоубиства у Италији доведени су у везу са кризом изазваном ковидом-19, пише италијански лист „Република”, а преноси Танјуг. Поред последица финансијске кризе, мере друштвеног дистанцирања и изолације такође су довеле до погоршања психичких тегоба, а пораст броја самоубистава и покушаја самоубиства током блокаде због пандемије такође може бити објашњен обустављањем посета клиникама за психолошку или психијатријску терапију. – Депресија је водећи узрок инвалидитета, број депресивних особа расте последњих деценија, а још више као резултат пандемије и њених последица – рекао је Клаудио Менкачи, шеф Одељења за ментално здравље у болници Фатебенефратели у Милану.

Италија је прва европска земља која је почетком марта увела строге мере карантина на целој територији, а из блокаде је изашла постепеним попуштањем рестриктивних мера после скоро три месеца.

Када је реч о Србији, стручњаци упозоравају да је и код нас ситуација забрињавајућа. А каква ће тачно бити статистика, то ће тек бити познато у наредном периоду с обзиром на чињеницу да у нашој земљи још није у завршено истраживање које ће показати утицај пандемије на суицидалност, а које се односи на шири регион Београда.

Доцент др Ивана Сташевић Карличић, вршилац дужности директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, истиче за „Политику” да прелиминарни резултати говоре у прилог повећања броја људи са суицидалним идејама и покушајима који су збринути у овој клиници, и то током маја и јула ове у односу на исти период прошле године, изражено апсолутним бројевима. Сложенијом статистичком анализом која ће уследити биће утврђена значајност овог пораста, што ће се и анализирати у светлу околности у вези са пандемијом ковида-19, додаје наша саговорница.

– Епидемија болести која може имати и смртни исход и све остале околности у вези са тим – промена животне рутине у циљу спровођења противепидемијских мера, последична економска и политичка криза, страх од болести, губитак вољених, ограничен приступ систему здравствене заштите, свакако су стрес високог интензитета за целокупну популацију. Резултат деловања стресогена на човека јесте акутни поремећај унутрашње равнотеже која се у прво време, у покушају поновног успостављања исте, манифестује као страх, узнемиреност, губитак концентрације, раздражљивост, поремећај спавања. Ако и након неколико недеља борбе са стресогеном ситуацијом не дође до адаптације, развијају се депресивни симптоми и тада већ можемо говорити о болести. Депресија јесте водећи фактор ризика са самоубиство. Студије су доказале да је око 80 одсто људи који су извршили суицид боловало од депресије коју нису уопште лечили или су је лечили неадекватно. Имајући у виду све наведене факте, Светска здравствена организација је предвидела раст како депресије, тако и стопе самоубистава као резултат утицаја пандемије ковида-19 на ментално здравље становништва – нагласила је др Сташевић Карличић.

Због овог великог проблема о коме се у јавности мало говори, свакако ће велики значај имати обележавање 10. септембра, Светског дана превенције самоубистава. Клиника „Др Лаза Лазаревић” низом промотивних активности обележиће овај дан. Психијатри, психолози и медицинске сестре, поштујући противепидемијске мере, разговараће са грађанима, радити скрининг на депресију и анксиозност и делити едукативне брошуре на београдском Тргу републике.

– Идеја да је разумевање наших најближих најбољи лек за душу и да је питање „како си” некада спасоносно биће опет промовисана као чудесан начин којим за један минут сваког дана свако од нас може спасити један живот. Сваког 10. септембра цео свет се подсети значаја овог великог јавноздравственог проблема и у складу са тим и јасном оријентацијом Министарства здравља ка заштити менталног здравља становништва и ми обележавамо тај дан. Самоубиство се може превенирати. Сви појединци, институције и медији свакодневно могу учинити нешто важно за ментално здравље – додаје др Сташевић Карличић.

Они који желе да поразговарају са стручњаком могу позвати бесплатни сервис Министарства здравља за психосоцијалну подршку током пандемије ковида-19, и то на 0800 309 309. Заинтересованима је на располагању и Национална СОС линија за превенцију самоубиства путем телефона 011 7777 000, а треба подсетити и да Ургентна психијатријска служба Клинике „Др Лаза Лазаревић” у Вишеградској улици 26 у Београду ради 24 сата.

Данијела Давидов-Кесар

Опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 9. 2020)