Никола Варагић: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви

Дакле, лично сам за подизање споменика и поздрављам ту намеру власти, али мислим да је овај споменик лош и да Стефан Немања заслужује боље

Никола Варагић (Извор: srbin.info)

Подизање споменика Стефану Немањи касни најмање 100 година, мада би, да је споменик подигнут пре 1941. године, вероватно био уништен и сада би се радила, са кашњењем од 30 година, обнова. Штета што се то није догодило, јер би тај споменик, подигнут пре 1941. године, сигурно изгледао много боље од овог који је сада урађен (под условом да га није радио Иван Мештровић!), па би данас задатак власти био да се уради реплика.

Добар део грађанске (неокомунистичке и проевропске) Србије и даље је против подизања споменика Стефану Немањи. Међутим, они данас чине мањину у српском народу. Бука се није подигла због подизања споменика, него због тога како тај споменик изгледа, пошто се многима (можда већини) не свиђа како је урађен, па се и патриотски блок поделио. Једни критикују изглед споменика и власт, а други бране споменик или власт.

Овде не бих трошио речи на аргументе оних који су против подизања споменика Стефану Немањи, а не смета им „кућа цвећа“. Међутим, нећу рећи, као неки из патриотског блока, да је споменик леп или добар и нећу хвалити споменик само зато што су против подизања споменика другосрбијанци, или зато што је члан жирија био и Емир Кустурица. Свако има свој укус и право да изнесе своје мишљење. Разумем оне који у инат другосрбијанцима јавно величају овај споменик, иако негде дубоко у себи можда не мисле то и радије би да виде другачији споменик. Али, моје мишљење је да није важно само поставити, важно је и како изгледа и шта представља споменик Стефану Немањи. Зато разумем и критичаре и немам ништа против да свако каже своје мишљење, као и да се чује мишљење струке. Као што су неки стручњаци истакли, тако велика скулптура обично стоји на неком брду изнад града, попут скулптуре Христа Спаситеља изнад Рио де Женеира; онда би могла да буде и већа. Место је идеално – Савски трг и Немањина улица, али не споменик те величине на том месту. Према мом мишљењу, више би том месту, имајући у виду и зграду старе главне железничке станице, одговарала мања макета манастира Хиландар. Мислим да су критике биле усмерене на те детаље, а не против самог споменика – осим код борбених атеиста и можда пагана или оних који величају богумиле, а мрзе Немањиће и слично.

Извор: Снимак екрана/ТВ Прва

Дакле, лично сам за подизање споменика и поздрављам ту намеру власти (у начелу, било које власти), али мислим да је овај споменик лош и да Стефан Немања заслужује боље. По томе како споменик изгледа и како тај рад брани део патриотског блока, а кад ту рачунамо и све који су против било каквог споменика Стефану Немањи, види се колико је српски народ дехристијанизован. Они који бране овај споменик истичу нехришћанске елементе и оно земаљско – шлем, мач, старе сукобе са Грцима или Фанаром… На страну димензије тог споменика, можемо и да замислимо да је цео споменик висок пар метара. Ту видимо тело мушкарца (ноге, кукове и рамена) у положају, у којем се не налазе мушкарци, то није тело мушкарца – то је нешто између жене и мушкарца. У руци држи мач. Такав Стефан Немања стоји на разбијеном шлему који представља Источно римско царство. Знамо из историје да је Фанар чинио лоше ствари православним Србима, а последњих година, због Украјине и зато што је Грчка члан НАТО и ЕУ, између руске и грчке и државе и цркве трају сукоби. Овај споменик више представља те сукобе, него оно најбоље из словенско-грчких односа, а то је, на пример, Света Гора.

Било је издаја од стране Фанара, али за мене, кад размишљам о Грцима, грчки народ није Фанар, него људи попут капетана Мариноса Рицудиса. Духовне везе са грчким народом и грчком црквом много су дубље, и надам се јаче. Колико је само грчких светитеља којима се молимо исто као руским и српским и било којим другим православним светитељима, колико је грчких светитеља на фрескама српских цркава и манастира… Узмимо само као пример Св. Григорија Паламу, који је живео на Светој Гори, у доба цара Душана. Сви српски светитељи су такође исихасти, после тог доба, може да се каже – и паламити. То су и сви руски светитељи. Они се нису замарали са тим ко је први живео на Балкану… Осим тога, српски народ није живео само на територији која је била под контролом Цариграда, него и на територији под контролом Ватикана – Млетачке републике и Угарске. Свети Сава је осудио латинску јерес и крсташе који су окупирали Цариград. Споменик Стефану Немањи треба да сабира српски народ и православни свет, а не да нас дели.

У овом споменику не видим Стефана Немању и суштину православља, а то је суштина и Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве. Овај споменик приказује Стефана Немању преламаног кроз друге идеологије и више пагански него православни карактер. Да ли је можда могао да се нађе уметник који разуме исихазам, а не скулптор који свој стил назива Совјетски паганизам и чији је отац ишао у школу са Стаљиновим сином? Природно је да споменик православном светитељу подиже неко ко је црквен и добро познаје историју Цркве, јер је Стефан Немања крај живот дочекао као православни монах у манастиру. То је био случај са спомеником Светом Сави из 2003. године у порти Храма Светог Саве, рад руског уметника, за који нико није имао примедбе и није изазвао овакве полемике.

Фото: Пешчаник

Као што је Владимир Вујић писао, само „светосавственост, очишћена од кривих тумачења и пребацивања на туђа духовна земљишта, може бити извор жељене и тражене народне културе. Њен прави зачетник је Свети Сава, али свети, не онај други и онај трећи лик, који се направио и правио касније, преламан кроз друге идеологије“. Исто важи и за Стефана Немању, треба упознати свети лик Симеона Мироточивог, а не онај други или трећи који се направио касније, преламан кроз друге идеологије. Већина савремених Срба познаје тај други и трећи лик. Зато су такве реакције и зато се воде такве полемике због споменика.

Овај споменик, према мом мишљењу, нису наручили и правили људи који су познали тај свети лик Симеона Мироточивог и Светог Саве, и суштину исихазма, више личи на неко масонско дело (и зато је кич), а не доприноси да се превазиђу поделе у српском народу и између православних Словена и Грка. Споменик више представља тренутне односе између Русије и Грчке, него што представља односе које су Стефан Немања и његов син Растко имали према Грцима, јер су они изабрали Православну Цркву и Цариград – отишли су на Свету Гору. Зашто су они то урадили, зашто су их у томе следили остали Немањићи, може да се разуме само кроз спознају срцем, само ако се разуме свети лик Симеона и Саве. Они који су познавали тај свети лик и искрено веровали у Христа, изабрали су 1389. године Небеско Царство и после тога остали верни Косовском Завету. Временом, тај свети лик је бледео у српском народу, а од 19. века прихватане су и разне идеологије и културе.

Можда сам то пропустио, али до сада нисам чуо шта духовници СПЦ мисле о споменику Стефану Немањи или Светом Симеону Мироточивом, који се поставља у центру Београда.



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

9 replies

  1. Док сам писао текст покушао сам да сазнам колико кошта споменик, али нисам нашао тај податак.
    Сад сам код Родољуба Шабића прочитао да је цена споменика службена тајна до 2023. године!!!
    И да је сличан споменик у Скопљу коштао око 10 милиона долара.
    Не би ме чудило да је споменик Немањи коштао и више.
    И да је неко из Београда купио стан у Москви.
    Мањи стан у строгом центру Москве кошта милион долара.
    Овај споменик не вреди ни милион долара, што се тиче материјала, транспорта и уградње.

    10
    1
  2. Потпуно се слажем са већ предугом постојећом неопходношћу, дугом и потребом да се у Београду изгради величанствен, достојан споменик Стевану Немањи! Али…ово???
    Уздржавао сам да се до сада мешам у ову дискусију – јер, ради се о српској ствари. Ипак, пошто сам по мало и Србин (једна прабаба по женској линији ми је била Српкиња), ваљда смем ово да кажем: 100% се слажем са г-ном Варагићем у овом питању и његовом резоновању. Али – шта се може, када савремене премоћне, дубоко душевно поремећене и претупаво-покварене (пост)комунистичко/бољшевичке барабе на власти у Београду и Москви, својевољно наручују, вајају и граде споменик једном великом српском државнику и светитељу? То чудо ће бити подигнуто – и тачка!
    Г-дин Варагић је добро приметио: у овом споменику се јасно виде и дубоки трагови неке врсте постсовјетског (“руског“) киднаповања теме и скретања на садашње односе Москве и Фанара – па, зар је допустиво да се после више од 1000 година, обзиром на период на који се тај споменик односи, то прихвата и брани? Ако постсовјети желе да на псеудоуметничко- кичерском плану у Београду рашчишћавају своје сукобе са Грцима – нека то раде у Москви, а не у Београду, и то још на српски рачун!
    Али – на крају… шта да се каже, него: It’s too late to cry over the spilt milk…

    11
    1
  3. После Александра Великог у Скопљу, после нешто већег Стефана Немање у Београду, из давно заборављене прошлости стижу још већи – краљ Твртко у Сарајево, краљ Томислав у Загреб и кнез Само у Љубљану. Цене ових споменика – водича у будућност – су службена тајна.
    Власт их плаћа из свог џепа.

    9
    3
  4. Цена израде мозаика за Храм Светог Саве је 4 милиона долара (платио „Гаспром њефт”). Цена мозаика никад није била службена тајна.

    Тежина целог мозаика у куполи Храма Светог Саве је импозантних 40 тона, а сваки постављени комадић мозаика може да издржи оптерећење од 20 килограма, што је дупло више од прописаног стандарда. Површина композиције Вазнесења Господњег са ликом Христа, богомајке, анђела и апостола заузима површину од 1.230 квадратних метара.

    Скоро стотину људи било је укључено у израду мозаика у радионици – атељеу у Москви, у зависности од појединих фаза овог процеса.

    Аутор мозаика Николај Александрович Мухин један је од друштвено најпризнатијих уметника у Русији и сигурно најпознатије име иконописа у православљу.

    Споменик Стефану Немањи тежак је 68 тона и направљен је од бронзе.

    Бронза је мешавина бакра и калаја.

    Тона бакра кошта око 6 000 долара, а тона калаја кошта око 18 000 долара на светском тржишту.

    У Русији је вероватно јефтинији, пошто је богата свим рудама.

    Дакле, материјал за споменик Стефану Немањи кошта мање од милион долара.

    Баш ме занима колико милиона долара је плаћен споменик.

    11
  5. А цена споменика ?
    – Службена тајна !

    Пре три месеца, група професора Филозофског факултета упутила је градским властима захтев да објаве цену споменика Стефану Немањи. Уместо одговора, Горан Весић је изнео низ увреда на рачун професора.

    Изградњу овог споменика финансирамо ми – грађани Београда. ИМАМО ПРАВО да знамо његову цену. Службеник града који управља нашим новцем ИМА ДУЖНОСТ да нам полаже рачуне.

    Међутим, за њега ми нисмо грађани. Ми смо поданици.
    А поданицима се рачуни не полажу :

    https://www.danas.rs/drustvo/cena-spomenika-stefanu-nemanji-tajna-do-2023/

    8
    4
  6. Највиши службеник Београда, градоначелник Радојичић, изјавио је ПОЛИТИЦИ, ничим изазван :
    – да не зна колико кошта споменик Стефану Немањи,
    – да ће грађани то на време сазнати
    – да неће бити проблема око цене
    – да не зна ни цену споменика кнезу Михаилу
    – да треба водити рачуна о финансијама

    http://www.politika.rs/scc/clanak/470307/Ne-znam-koliko-kosta-spomenik-Stefanu-Nemanji

    И неписмена сељанка на пијаци зна цену свога кромпира, истакла је цену да је грађани виде, зна да је цена проблем за сиромашне, и врло води рачуна о финансијама.
    И не зна цену кромпира у време кнеза Михаила.

    Овај човек, као и бројни други високи службеници Србије, су наша срамота. Пристајемо да на командним местима Републике седе људи-крпе, људи-фикуси, чија је главна функција “слепа покорност за високу плату”.

    8
    1
  7. @Деда Ђоле
    Хвала за оба коментара!

  8. СВЕТИ СИМЕОН

    Док све српске земље ћуте, занемеле,
    чекајући да чују Немањин глас,
    он скида круну, отпасује мач,
    и са злата у пепео силази, бос.

    Ми, који смо га гледали у висинама,
    и глас му слушали и с коња, и из грома,
    сада га видимо како нем, клечећи,
    у пепелу, с челом при темељу,
    шапуће у уво глувога камена,
    којим слуша, и можда чује, Бог.

    Љубомир Симовић

    1
    1
  9. Гледао сам откривање споменика Стефану Немањи.
    И Вучић и Додик су ДОБРО говорили. Одали почаст Немањи и његовим синовима.
    Снажно су подржали српску државност, темеље и бурну историју Србије.
    И вешто повезали прошлост, садашњост и будућност.

Оставите коментар