И благослов материнства нека разлажи за нас / Густину стварности Творца, који поднели не би / Да не постоји привид и у привиду милост / Као у телу дух
… То значи да савршенство
Припада Творцу, а да нама је задано дело
Да довршавамо облике несавршенства, које
У сржи привида је, у добру и у злости –
А да у том послу препознајемо милост
Близину критичне масе,
кад наслутимо чудо
У ходу свакодневља, у изненадном смислу
Покрета неког, ил речи. Или у облику можда
Предмета неког, што га добијеш као дарак
За љубав узвраћену; слутити науме Творца
Јесте део задатка
А ти, Пресвета, буди
Лек нам од страха ноћи и од саблазни дана,
И благослов материнства нека разлажи за нас
Густину стварности Творца, који поднели не би
Да не постоји привид и у привиду милост,
Као у телу дух. И моли за нас грешне.
Иван В. Лалић: Четири канона (одломак)
(Фејсбук страница Александра Мирковића)
Categories: Поново прочитати/погледати
Оставите коментар