Верујем да Лукашенку највећи проблем не представљају Тихановскаја и белоруска опозиција, већ већина народа – 80% становника Белорусије говоре руски, рекао Никола Н. Живковић
Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)
Писац, преводилац и публициста Никола Н. Живковић гостовао је у новој емисији канала „Данга“, у којој се посебно осврнуо на питање Белорусије
Никола Н. Живковић: Ову паролу, „лучше Лукашенко, чем Сорос“, могао сам да (преко руске телевизије) прочитам на једном масовном митингу у Минску. Већина медија Запада, а и, према очекивању, српских медија, били су јасно против садашњег председника. То се видело и по томе што су 90% информација „РТС“, „Пинк“ и „Политика“ преносили из америчких, немачких и британских извора, као и што су демонстрације за Лукашенка приписали као да су за Тихановскају. Свако ко и мало разуме политичку ситуацију у Белорусији одмах је препознао ову подвалу, „Fake news“. Могао је лако да препозна, рецимо, по паролама које су носили демонстранти. Сем тога, разлика је и у заставама. Присталице Тихановскаје носили су бело-црвене-беле барјаке, какве су током Другог светског рата носили малобројни белоруски нацисти, савезници Немачке. Данашња државна застава Белорусије састоји се од црвене и зелене боје. Но, колико Француза, Немаца или Американаца распознају ове разлике, или знају да читају руски!
Питање: Како да се против „Fake news“ бори један Лукашенко, када са тим проблемом мора да се бори и председник најмоћније државе света. Трамп је, наиме, у више наврата, јавно и гласно, оптужио најутицајније медије – у САД ТВ CNN, новине „Њујорк тајмс“, али и британски BBC – да се у борби против њега већ годинама не служе објективним извештавањем и истином, већ лажима.
Никола Н. Живковић: Већ годинама се Лукашенко у Вашингтону и Бриселу назива „последњим диктатором у Европи“. Кад интересима Запада не одговара политика једне земље, редовно се служе фразама – нпр. да избори у тој земљи нису били слободни и зато и Брисел и Вашингтон уводе санкције, у овом случају Минску, као „знак подршке белоруском народу“.
Српски народ веома добро разуме ове поруке. Од године 1990. НАТО је тврдио да нема ништа против српског народа, већ је једини проблем Милошевић. И зато су, ето, морали да убију неколико хиљада српских цивила и да затрују српску земљу осиромашеним уранијумом. Када су ухапсили и убили Милошевића, видели смо да им проблем није био само председник Србије. Јер зашто и данас, када је он мртав, настоје да одузму Србији део њене територије: Косово и Метохију.
Наравно да Лукашенко све то добро зна. Уосталом, он је био једини представник стране државе који је и током злочиначког НАТО бомбардовања Србије посетио Београд.
Лукашенко је остао савршено спокојан и белоруски медији одмах су одговорили да је у недавним демонстрацијама, како у Француској према „жутим прслуцима“, тако и Америци против црначких немира, полиција била далеко бруталнија према демонстрантима, него што је то случај са његовом, белоруском полицијом.
Александар Лукашенко (Фото: Јаухен Јерчак/ЕПА)
Ове мере из Брисела и Вашингтона само ће произвести реакцију коју Запад никако није желео. Сада је већ јасно да се неће поновити догађаји из Београда 2000. године и Кијева године 2014. У оба случаја Американци су, уз помоћ својих верних савезника, пре свега Енглеза, извршили пуч и довели на власт људе који су спремни да спроводе такву политику, која пре свега одговара интересима Запада. Нарочито су на бившем совјетском пространству жива сећања и „поуке кијевског мајдана године 2014.“ („уроки майдана“). Тада су медији Запада оптужили Јануковича и полицију „Беркут“ за „ужасна насиља над мирним демонстрантима“. А заправо су извршени злочини над украјинском полицијом и демонстрантима, а које су убијали грузијски снајперисти. Неки од учесника тог злочина много година касније су признали своје злочине. У убијању невиних људи вежбали су их енглески и амерички специјалци.
Лукашенко ових дана по неколико пута разговара телефоном са Путином. Јавно је изјавио да је захвалан председнику Русије на безрезервној подршци. Да ли ће ови догађаји допринети да дође до стварне уније између Москве и Минска? Ако је до сада, барем по неким питањима, Лукашенко показивао да би желео да сарађује са Истоком и са Западом, догађаји су сада показали да то није могуће. Не може се у политици остати неутралан. Просто се таквој политици противе и Сједињене Државе и Европска унија.
Познаваоци прилика знају да је Лукашенко дуго балансирао: да не разбесни Запад, а ни Москву. Често се у Минску говорило о потреби неговања добрих односа са Бриселом и „свободной Европы“, а у истом даху би наглашавали „сближение с Москвой“. Пред саме изборе у Белорусији, Минск су посетили највиши представници САД и ЕУ. Но, ти сусрети су остали без конкретног резултата.
Данас се, пре свега, поново говори да „Белоруссия – часть русского народа, часть славян, часть Русского мира“. У Минску говоре како Тихановскаја није ништа већ „ещё один манекен“. Кловнови као Анри Леви и његови истомишљеници из Европског парламента дају подршку Тихановској. Она је у својим предизборним наступима непрестано говорила, „бежим прочь от России, ведь мы еуропэйцы“. Те пароле није прихватила већина народа. Да би Тихановској узео и тих 10% гласова – а неки говоре да је реално добила ипак више, вероватно 20% – Лукашенко је у предизборној кампањи такође употребљавао антикремљовску реторику.
Сада и сами противници Лукашенка признају да је победио, једино верују да ипак није добио изборе са 80 процената, већ је вероватније са 65 одсто.
Светлана Тихановскаја (Фото: Sergei Gapon/AFP)
Многи се питају: А зашто би Белоруси желели да замене ову власт оном што им нуди ЕУ и Вашингтон? Па, пред очима имају толико примера како то изгледа када постанеш „пријатељ“ САД, члан ЕУ и НАТО-а. Шта су добиле балтичке земље, Бугарска, Румунија или Хрватска? Све те земље данас имају мање становника него у време кад нису били „пријатељи Запада“. Те земље нису равноправни чланови ни ЕУ, а ни НАТО-а, већ су просто њихове колоније. А то исто су данас и Украјина и Србија. Земљу је напустило десет до двадесет процената људи и то углавном младих. У прозападном режиму Украјине и Србије живи се далеко лошије него што је то било у време „диктатора Милошевића“, или када су у Кијеву били проруски председници.
Боравио сам у Белорусији десетак дана. Први утисак о Минску: град је чист, метро савршено функционише, нигде опушка, а пластичних кеса нисам видео на тротоару. Незапосленост износи свега два одсто. О таквој ситуацији „демократски режими“ у Источној Европи могу само да сањају. Једино Чеси и Словенци имају стандард који није лошији од пре пада Берлинског зида.
Верујем да Лукашенку највећи проблем не представљају Тихановскаја и белоруска опозиција, већ већина народа те земље. Дакле, од десет милиона становника око 80% су Белоруси, 10% Руси и 3% Пољака. Но, 80% становника Белорусије говоре – руски. Неке његове изјаве, као „не хочет стоять перед Путиным на коленях“, никако нису примљене добро од већине становника. Хтео је да мало кокетира и са белоруским националистима. Настојао је да има добре односе и са Москвом и са проамеричким режимом у Кијеву. Он је то говорио не зато у што у то верује, већ што му то доноси гласове од опозиције. Поверовао је да ће таквом, антируском реториком моћи да увек добије изборе. Но, тако су мислили Милошевић, Гадафи и Јанукович. Знамо како су прошли. Тако данас говоре Ђукановић и Вучић, баш као да су браћа близанци. Требали би да се замисле над судбином Милошевића, који је све урадио да за Запад постане „кооперативан“, па ипак није могао да задовољи њихове жеље.
Једино се спасао сиријски председник Асад. Зашто? Кремљ има одговор: „Вовремя обратился к русским.“
Но, сва ова политика завршена је ових дана, после антивладиних демонстрација у Минску, када је Лукашенко, видно узбуђен, па и уплашен, позвонио Путину: „Володя, у меня тут это революция. Нужна помощь, Володя!“
Александар Лукашенко и Владимир Путин (Фото: Sputnik/Алексей Дружинин)
И Путин није оклевао са кратким и јасним одговором. Русија неће Белорусију оставити на цедилу. Лукашенко се званично обратио за помоћ Русији. Кремљ је већ последњих година неколико пута предлагао Минску да дође до „реалне“ интеграције две земље. Лукашенко је одбијао те предлоге. Кремљ му је поручио да ће ускоро зажалити што је одбио предлог свог јединог искреног пријатеља. И ево, Лукашенко се покајао.
Колико је кривица и Москве? Зашто је Кремљ тако пасиван? Како је Русија могла да преспава Кијев 2014? Русија у другим државама нема своје „невладине организације“. Американци само у Србији имају најмање тридесетак. Кремљ разговара само са постојећим режимом, било да се ради о Србији, Украјини или Белорусији. У овом немилосрдном, криминалном свету политике, руска дипломатија се понаша као да су сви на Западу „џентлмени“.
Колико дуго ће Лукашенко моћи да се одржи на власти? Главно питање је како да поврати поверење већине народа, дакле проруских снага? Лукашенко је то поверење изгубио не само због разлога које сам претходно споменуо, већ и због приче с „вагнеровцами“. Реч је о тридесет и три грађанина Русије које је Лукашенко ухапсио и који су били оптужени да спремају државни удар. Све смо то видели – како је Ђукановић, уз помоћ Бебе Поповића и британске обавештајне службе, организовао „руски државни удар“ у Подгорици. А нешто мање скандалозно, но ипак слично, организовао је Александар Вучић, када је „открио руске агенте“ у Београду.
Ти руски „вагнеровци“ борили су се годинама као руски добровољци у Доњецку. Сада су они кренули, преко Минска, да ли у Сирију, да се боре за Асада, или у Бенгази, да се боре за маршала Хафтара Калифа? То је организовала обавештајна служба Украјине? Или је Лукашенко ухапсио те руске грађане да докаже како није човек Кремља? Али је сигурно да је тиме изгубио поверење великог дела народа у Белорусије. Како ће Лукашенко моћи да поврати то поверење? Од тога ће зависити његов опстанак на власти.
Погледајте цео разговор
Categories: Писма из Жумберка
Nekada davno u nekoj dalekoj galaksiji na sajtu cijeg se imena vise ne secam, raspravljalo se o osovini Moskva-Berlin-Pariz, BRIKS-u, EAU, sve samim recima koje vise ne postoje, sto je lako mogao da predvideti svako ko ne pati od viska entuzijazma i ne zamislja majore KGB-a kao nekoga ko je “ucio da strateski misli”…Proslo je vreme “batka” i “tatka”, niko vise ne zeli, osim mozda Srba, sudeci po “kritici” demokratije koja ovde buja, da mu neko decenijama sedi na vlasti i pretvara citav narod u infantilnu gomilu kojoj treba staratelj.Strasna je pomisao da, posle svega, jednom takvom narodu, takve istorije, kakav je ruski, decenijama na celu treba da bude major KGB-a.Rekao sam i ponovicu, Srbi i Rusi su isprobali sve politicke sisteme, i republiku i monarhiju, sve ekonomske, i kapitalizam i socijalizam, i uvek im je drzava bila autoritarna.Demokratija je jedino sto preostaje.Ili ce biti demokratske ili ih nece biti.
Treba se samo setiti kako su mocni Sovjetska armija i KGB gledali kako se raspadaju VU i SSSR, a kada su i pokusali to da sprece, pijani Jelcin ih je oduvao k’o vetar sasusenu balegu sa puta.Truli sistem nista ne moze da spasi, a Putinov, o Lukasenku ni ne pisem, on je sa svojim autoritetom zavrsio, je jos truliji.Putin je bio stabilizator, zaustavio je propadanje Rusije, cak i dezintegraciju, ali je sistem odavno ustajao.Niko ne zeli da vecno slusa Peskova, Rogozina, cak i Serdjukova, “smenjenog” sa mesta ministra odbrane na mesto direktora OAK-a i gleda vecite modernizacije modernizovane sovjetske vojne i kosmicke tehnologije.O standardu i zivotu naroda sa jedne strane i silovika, cinovnika i oligarha sa druge, da ne govorim.
@Komentar Cheka pregled: Одавно нисам прочитао бољи и језгровитији коментар о постсовјетији и њеним обожаваоцима у њеним разним формама. Заиста, шта оно беше са чувеном осовином М-Б-П , моћним и све снажнијим БРИКСОм , па непрежаљеном ЕАУ, јао и ауууу…? Појела цица-маца? А сада ево је , почиње да гребе и Батьку Сашу Лукашенка… А он тврди да западни злотвори плаћају стотинак хиљада демонстраната свакодневно све по икс долара? Зато ми се допала парола коју су многи носили:”Саша, ми те мрзимо БЕСПЛАТНО!”… “Одлази!”. Ипак, ослањајући се на војну помоћ сабрата Путина, он ће се одржати на власти… Тужно је колико се дуго ауторитарни режими одржавају у неким срединама, али док је Путина у Кремљу, тандем Волођа-Саша ће и даље јахати. Докле? Видеће се… Ту је ово белоруско политичко лето, плашим се, само кратки интервал илузије о ослобођењу.
Posto su sada smesko i tugaljivko, nije jasno, da li su ovi sto kuckaju tugaljivka protiv ili su za, samo su tuzni zbog spoznaje istine u smislu u kojem Metalika peva “Sad but true” (inace, pesma je dusu dala da bude himna ovih autoritaraca i njihovih podanika (ima prevod na guglu))
@ Komentar ceka pregled
Поштовани,
Можда сте приметили да смо под нападима, а вероватно не знате да смо морали да предузмемо неке акције да бисмо се колико-толико заштитили. Једна од тих акција је имала “колатералну штету” да свиђања коментара не изгледају као раније. Је ли то толики проблем, стварно није јасно да је смешко (mouseover СВИЂА МИ СЕ) оно ЗА, а несмешко (mouseover НЕ СВИЂА МИ СЕ) оно ПРОТИВ? Ако ви цените да нам је то најпречи задатак, да се онда бацимо на дизајн смајлија и крајлија?
Александар Лазић
@Иоанн Дубињин
Управо је илузија о ослобођењу главни “садржај” покушаја западних хијена, оличених у Сорошу, мештру свих хуља, да и Бјелорусију “усреће” као Украјину. Суштину и мог става дао је аутор текста у наслову: “Боље и Лукашенко, него Сорош”!
@ Stanje stvari
Vi, ponekad, kao da sam Vam ja neki neprijatelj.Novonastalu situaciju sam iskoristio da budem provokativan, jer videti u Lukasenku nesto pozitivno je krajnje zabrinjavajuce, i pomalo duhovit i to nije imalo nikakve veze sa sajtom, vec tugom koju sam izazvao.Lakse mi kada su protiv mojih komentara, ima par onih “prvo minus, pa ne citam”, ali tu se oseti zivotnost, pa i meni prostruji krv, a kada moji komentari rastuzuju, nije ni meni lako :)))
Vidim da su neki problemi.Moje dve poznanice su blokirane na fejsu posto su objavile americke tekstove koji kritikuju, ne vakcinaciju, vec brzinu sa kojom bi vakcina, navodno, trebala da se pojavi, smatrajuci da to nije moguce u tako kratkom roku.Posle tih tekstova im se javila “fackt activist” iliti “cinjenicki aktivista”, ponudivsi da iznese kontraargumente.Obe su odgovorile da ih iznese autoru teksta, i popile blok.Dakle, problema imaju i najobicniji ljudi.
Ja sam se zaista trudio da u komentarima koji se ticu oblasti kulture, filozofije, dam originalne komentare, preko mere uobicajenog, cak sam se bavio i analizom poezije, kako pesme ne bi ostale bez komentara, iako imaju sjajnih stihova i iako ja poeziju ne volim.Sto se tice politickih komentara, pokusavao sam da neke svakodnevne stvari povezem sa nekim opstijim uvidima iz oblasti koje se cine medjusobno nedodirljive, npr. raspravljajuci o identitetu, strukturi vremena, prirodi secanja i politickog.Dakle, prilican trud.Ali, s vremena na vreme iskrsne ovakav nesporazum koji dovodi u pitanje nacin na koji se vidi moje komentarisanje.Prosli put sam se nasalio glede problema sa uplatom, pogresno i izvinio sam se za to, a vi ste napisali da ne zelim dobro sajtu na kojem jedino komentarisam i to trudeci se “iznad i preko poziva duznosti”! Mogli ste rezonovati:”Pusti ga, sta je sve napisao nije ni cudo sto povremeno odlepi”, ali niste, pa sam, po ko zna koji put u situaciji opravdavanja.Ako su moji komentari neprimereni, ako se ponavljaju,a ima i toga, ne moze se beskonacno pisati novo, ali ponekad se moze produbiti staro, ako se ne slazu sa vrednostima ili politikom sajta, samo ih nemojte objaviti, posle dva takva slucaja, shvaticu poruku!
P.S.
I, nemojte da padnem na nekoj benignoj, mada duhovitoj, opasci o tugaljivcima.Konacno, cesto se ne zna sta znaci ono protiv, da li je neko protiv sadrzaja ili protiv iznosenja sadrzaja, jer se kod nas podrazumeva da npr. rusofilija, a ja sam jedan od najdugotrajnijih i najvecih rusofila, cija se rusofili proteze od navijanja za Draga protiv Rokija 4, preko knjizevnosti, filma, do hokeja na ledu i oruzja, iskljucuje kritiku, pa i po cenu laganja, dok se kritika shvata kao neprijateljstvo.Nisam ja za Sorosa, vec protiv sistema koji i jeste mutna voda u kojoj Soros pliva.Lukasenko sam priziva Sorosa.Dakle, ako teba da padnem, neka to bude na nekoj krupnoj temi, moglo je na Fjodorovu, kritici da se zajednica vernika predpostavlja Bogu ili o strasnom sudu ili one gigantomahije o identitetu :)))
Врло пикантган је став Драгане Трифковић по питању Лукашенка, његове досадашње активности, става према Русији и сличности његовог, са ставом званичне Србије у том погледу. Није само сасвим јасно да ле је за тај свој став добила изричит, или само прећутан миг из Москве…: : http://www.nspm.rs/component/option,com_yvcomment/ArticleID,237238/url,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL3BvbGl0aWNraS16aXZvdC96YXN0by1zcmJlLXZpc2UtYnJpbnUtdHVkamUtYnJpZ2UtaS1kYS1saS1uYW0tamUtbHVrYXNlbmtvLWtvamktZGVzZXQtZ29kaW5hLXJhZGktbmEtZGlzdGFuY2lyYW5qdS1vZC1ydXNpamUtYml0bmlqaS1vZC12dWNpY2EuaHRtbCN5dkNvbW1lbnQyMzcyMzg=/view,comment/#yvComment237238