Велимир Гајић: Случајно ископано, намерно украдено

Недавно је окупациони намесник изјавио да „немамо право да користимо Видовдан (читај: Косовско наслеђе) како бисмо обмањивали будућа поколења“. Да ли се то односи и на Винчанску културу?

Римски споменик откривен на депонији у Винчи (Фото: Народни музеј)

У петак 17. јула, на депонији Винча, пронађен је римски споменик стар 19 векова, а већ од суботе поподне му се губи траг. После неколико дана је пронађен.

С тим у вези:

  • Откуд депонија смећа баш у близини Археолошког налазишта Винча, и како несметано постоји више од 40 година? Зар нема другог места покрај Београда? И не само што се депонија не измешта, већ се гради ново постројење за производњу енергије из отпада и нова депонија!
  • Седамнаест септичких јама на 15 хектара локалитета заштићеног као културно добро. Изговор су власнички односи, али ако су се исти ти односи за тзв. Београд на води могли решити по експресном поступку, како то да се за неупоредиво важније питање ни не почињу решавати?
  • Одавно трају покушаји да се Винчанска култура прогласи „подунавском“ да би тиме присвојили аутохтоност Срба. Њихов предводник је немачки лингвиста Харман, из исте оне земље спрам које овдашњи окупациони намесник, Александар Вучић, исказује снисходљивост откад је доведен на власт пре осам година, отворено нам саопштавајући налог о промени свести.

Према првим проценама, споменик је јединствен у свету (Фото: Народни музеј)

Недавно је поменути окупациони намесник изјавио да „немамо право да користимо Видовдан (читај: Косовско наслеђе, нап. В. Г.) како бисмо обмањивали будућа поколења“.

Да ли се то односи и на Винчанску културу?

Издаја, да не кажем Велеиздаја, може ли бити случајна?!



Categories: Четири стотине речи

Tags: , , ,

2 replies

  1. Да, односи се и не, не може бити случајно.
    То су средства али не и циљ.

    Почиње одрицањем имена, вере и културе. Наставља се насилном асимилацијом и преверавањем, силовањем језика и писма. Следе издаја и велеиздаја док злехудо „чедо“ не ојача толико да може сопствене родитеље да убије и прогута.

    Завршава се затирањем, тако да се ни имена не зна, да ни камен на камену не остане.
    Сем можда понеког да случајно искочи из депоније после 2, 3, 6 или 8 хиљада година.

    Из скорашњих подсећања на овај поступак да издвојим рецимо http://stanjestvari.com/2020/08/05/drgan-bukovicki-enciklopedija-slovenskih-naroda/ .

    Макар само поглед на мапе је довољан.
    Кашће вам се само.

  2. Ако се нађе начин да се шурњајина фирма масно угради и да од тога буде дебеле користи „за нашу децу“, депонија има експресно да се измести (вероватно на Савски насип или Фрушку гору, у Делиблато…), а у Винчи ће неки од „мегаденс“ доктора да открије ДНК Веберовог прапретка… Пардон, кинеског Жутог цара.

Оставите коментар