Хрватска омета правду и не сарађује на овом случају већ крије оригиналне борбене извештаје за ова дејства, каже адвокат Душан Братић
Српске избеглице напуштају Хрватску у августу 1995. (Фото: Саша Станковић)
Док Хрватска прославља дан када је злочиначком акцијом „Олуја” извршила етничко чишћење Срба, Тужилаштво за ратне злочине у Београду комплетира документацију у истрагама злодела на Петровачкој цести и у месту Сводна у БиХ, када је у ракетним нападима на избегличке колоне смртно страдало 14 а рањено више од 100 људи и деце.
„Хрватска омета правду и не сарађује на овом случају већ крије оригиналне борбене извештаје за ова дејства“, каже адвокат Душан Братић.
Доказе против хрватских пилота који су 7. и 8. августа 1995. године ракетирали избегличке колоне на Петровачкој цести и у месту Сводна код Двора на Уни, поднео је пре две године.
Истрага се води и против тадашњег заменика команданта Хрватског ратног ваздухопловства и противваздушне одбране и команданта ескадриле.
Адвокат наглашава да су суд човечанства природном смрћу избегли не само врховни командант Фрањо Туђман, него и начелник Главног стожера Оружаних снага Хрватске генерал Звонимир Червенко, иначе рођен у Србији, у Пријепољу, као и командант Ратног ваздухoпловства генерал Имре Аготић.
Истрага, међутим, располаже именима пилота и детаљима о томе како су изведени злочини над цивилима. Борбени извештаји које су хрватски пилоти сачинили после ракетирања само су део доказног материјала за ратни злочин против цивилног становништва.
Фото: ИН4С
„Хрватска крије „Књижице евиденције налета пилота” и „Књижице одржавања ваздухоплова”, као што је од Хашког трибунала крила „Топничке дневнике” у предмету Анте Готовине.
Ипак, наше тужилаштво располаже свим подацима и доказима, па и именима пилота од којих је један сада на високом положају у Ратном ваздухопловству Хрватске и којег је Туђман за то недело одликовао. Да би се судило за ове злочине потребна је такозвана политичка воља која овде, за сада, изгледа изостаје“, каже адвокат Душан Братић.
Међу доказима су и транскрипти са Брионске седнице од 31. јула 1995. године, из којих се јасно види геноцидна намера.
„Седницом проширеног састава Главног стожера Оружаних снага Хрватске председавао је врховни командант Фрањо Туђман. Приликом разматрања оперативног плана „Олуја 95”, Туђман је изрекао заповест да „Србе треба тако ударити да практично нестану”, а за оне које „не захвате” оставити два излаза и то правац преко Двора на Уни ка Босанском Новом и преко Кулен Вакуфа ка Босанском Петровцу. Управо из одлуке да се оставе та два правца за извлачење цивила, произилази умишљај да се дејствује по цивилима“, наводи адвокат Братић.
Према начину деловања, временском оквиру и месту дејствовања и последицама видљиво је да је реч о координираним акцијама Ратног ваздухопловства хрватске војске, са крајњим циљем застрашивања и убистава цивилног становништва, све у складу са идејом и заповешћу Туђмана.
„Та два догађаја, Брионска седница и ракетирање на Петровачкој цести и у Сводни, идејно су повезани. Овај други је отелотворење Туђманове војничке идеје и заповести да Србе треба тако ударити да нестану – да се никада више на своје не врате. Геноцидом је коначно решено хрватско питање, што представља морални и цивилизацијски пад Хрватске и њених подстрекача и помагача“, објашњава Братић.
Хрватска војска је извршила напад на територију тадашње Републике Српске Крајине, заштићене зоне УН, услед чега је већинско српско становништво почело да бежи у правцу територије Републике Српске и даље према Србији.
„Становништво са подручја Лике и Далмације кретало се путним правцем Доњи Лапац – Кулен Вакуф – Дрвар – Босански Петровац – Кључ. Колона се састојала искључиво од цивила, старих и изнемоглих особа, жена и деце, цивилних путничких моторних возила, запрега, трактора и слично. Део те колоне се 7. августа у поподневним часовима затекао на магистралном путу Босански Петровац – Кључ, у месту Капљух, село Бравско. У том тренутку изнад планине Грмеч надлетао је један борбени авион „миг-21” са ознакама Војске Хрватске – „шаховницама” на репном делу авиона. У заокрету после извиђања, поравнао се са правцем кретања колоне и потом извршио дејство убојним средствима, све по путничким и теретним возилима, запрежним колима, тракторима и другим цивилним превозним средствима. Затим се авион удаљио према територији Хрватске“, наводи Братић.
Од последица распрскавајућег дејства убојних средстава на Петровачкој цести погинули су Даринка Дрча (68) и њен унук Јовица Дрча (6), Мирјана Дубајић (21), рођени брат и сестра Жарко (9) и Невенка Рајић (11), Крстан Вуковић (44) и његов син Дарко Вуковић (13), Мирко Стеља (34) и његов отац Бранко Стеља (72) и Милка Ковачевић (83), а теже је и лакше рањено око 50 цивила, међу њима и деце.
Наредног дана, 8. августа, хрватски пилоти ракетирали су избегличку колону у месту Сводна код Двора на Уни.
„Дан после званичне обуставе борбених дејстава Хрватске војске, односно окончања „Олује”, око 17.50 часова, са војног аеродрома „Плесо” код Загреба полетела су два авиона „миг-21” и продрла 15 километара у ваздушни простор Босне и Херцеговине и на правцу пута Босански Нови – Приједор, у месту Сводна, надлетели колону избеглица. У заокрету после извиђања, а пошто су се пилоти уверили да је реч о цивилима, извршили су ватрено дејство по колони ненавођеним ракетама С-5КП, па су услед распрскавајућег дејства тих убојних средстава погинула четири цивила, а рањено више од 50“, каже Душан Братић.
Борбени извештаји ових пилота део су доказног материјала који се налази у Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије.
Александра Петровић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар