Љубинка Боба Недић: Министре, не смете баш оволико да не знате

Шта ће наставници који предају свим разредима (они са најмањим недељним фондом)? Они ће сваког дана имати и учионицу и онлајн наставу?

Деца са гас маскама (Фото: History Collection)

У дневном листу Блиц јуче је објављено како то министар види наставу у средњим школама од септембра, а у светлу епидемиолошких услова који су и даље неповољни. Наравно, и овде су разни модели у питању, али је, нажалост, у питању и необично и недопустиво незнање министра.

Кренућу редом.

„Много мање проблема са организацијом наставе од 1. септембра, Министарство просвете имаће са средњошколцима, него са основцима. И то из неколико разлога.

Прво ради се о мањим групама, односно о мањем броју ђака него што их има у осмолеткама, а с обзиром на њихов узраст они немају проблема да остају сами код куће што није случај са децом од првог до четвртог разреда основне.”

Одакле вам идеја да се у средњим школама ради о мањим групама?

Свако одељење којем предајем има округло 30 ђака. Како закључујете да је у средњим школама значајно мање ђака него у основним, ако је пад наталитета и даље присутан, а проценат свршених основаца који уписују средњу школу изузетно висок?

„Код дуалних и средњих стручних школа теоретски део ће бити у самим образовним установама, а практични по компанијама. Тако ћемо имати ситуацију да док је део разреда на настави, други ће бити на вежбама изван школе.“

Како смете да не знате да се практични део наставе у многим стручним средњим школама своди на пар недеља годишње? У дуалном систему су поједини, најчешће трогодишњи образовни профили. Колико их је процентуално у укупном броју одељења и ђака у Србији?

Младен Шарчевић (Фото: Н. Марјановић/Политика)

По подацима Републичког завода за статистику, у Србији има близу 250.000 средњошколаца, а свега око 6000 је обухваћено дуалним образовањем. Разумем да сте на њега нарочито поносни, и да вам је било тема многих хвалисавих конференција за новинаре, али не би било лоше да научите да одвајате битно од небитног када је статистика у питању, и да не стављате у први план оно што се односи на занемарљиво мали број ђака.

„Приближно је око 500 средњих школа, а оне са мањим одељењима моћи ће да раде без подела разреда. Тамо где то није могуће, попут појединих гимназија, углавном ће морати да се ради у две смене“ – каже министар просвете.

Како ће то у пракси изгледати?

„То практично значи поделу при којој у једној недељи у школу иду први и други разред, а трећи и четврти су укључени у наставу онлајн и преко платформи са професорима. Потом се смењују. Вежбе и испитивања су, међутим, свима у школи. Тиме сви добијају континуитет у раду. Никоме неће бити ускраћена ни настава, нити пропитивање“

И опет о школама са мањим одељењима, која су на нивоу статистичке грешке.

Шта ће наставници који предају свим разредима (они са најмањим недељним фондом)? Они ће сваког дана имати и учионицу и онлајн наставу? Јер, то је добро за квалитет наставе?

Још два питања су изузетно занимљива.

Сада сте се сетили да дате аутономију школама?

Да се школе и родитељи договоре.

Пошто је сасвим јасно да су школе идеална места за ширење вируса, а сада већ знамо да не заобилази ни децу, ни младе, сасвим је извесно да ће настава у школама довести до распламсавања епидемије. Ђаци неће показивати симптоме, али ће заразити наставнике, родитеље, њихове родитеље, и школе ће се свакако затворити, само са много већим бројем заражених. И онда неће бити одговорни ни Министарство, ни Кризни штаб, већ школе и родитељи. Па баш сте се лепо тога сетили.

Љубинка Боба Недић (Извор: Клотфркет)

Друга ствар је путовање средњошколаца до школе.

Док основци по правилу уписују школу најближу адреси становања, средњошколци по правилу користе превозна средства до школе – градски и међуградски превоз. Уколико наивно поверујемо да ће у сваком тренутку поштовати епидемиолошке мере, биће им потребна једна маска за превоз до школе, бар две за боравак у школи, и једна за повратак из школе. То, уколико поштујемо упутства да се маска баца кад се једном скине (по изласку из аутобуса, на пример), и да се у затвореном простору мења после два-три сата. Све то пута број наставних дана у школама, што би по вашој замисли било бар десет у месецу, односно најмање 40 маски само за потребе школовања по вашем моделу. Још ако је у породици двоје-троје школске деце, ето радости за родитеље који ће на сву муку имати и тај расход у породици.

И на крају, колико нових радника планирате да запослите у основним и средњим школама, за потребе праћења поштовања епидемиолошких мера?

Јасно вам је да је одмор између часова потребан и наставницима, а не само ученицима? Јасно вам је да наставник не може да прати ђаке у ђачке тоалете? Јасно вам је да мени није место у мушком ђачком тоалету у средњој школи? Јасно вам је да не могу у исто време бити у тоалету, ходнику, учионици, испред и иза школе, и да нема начина да наставници у смени поделе та задужења и покрију активности свих ђака?

И уопште, шта је вама јасно када је у питању настава на терену?

Опрема: Стање ствари

(Клотфркет, 30. 7. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Ништа не брините . Министар има решење. Појешћемо за ужину по једног шишмиша и претворићемо се у Бетмене Бићемо супер хероји у плавим скафандерима , покривени маском, па ће и нама да уделе аплауз.У школу ћемо летећим аутомобилима и ми и ђаци , а наставнике који се не дигитализују колегијално ће заменити Ема.Уосталом , шта ћемо ми у школи кад тамо може да буде холограм? Неће бити кратконогих , дупатих и дугоносих наставница .Биће сви лепи до савршенства . На вратима сваког ВЦа писаће распоред нуждења , а поштовање мера мораће да контролишу теткице. За оне што би преко реда има да важи правило стисни притисни.Свако ко случајно пишне добиће строги укор разредног старешине.Купиће нам топломере и штоперице да меримо 20 секунди за свако прање руку. Немој да је неко маску скинуо. Посебно на физичком. Све у свему , после свега овога , она теорија о равној плочи дође ми некако логична.

    Свиђа ми се

  2. … испод нивоа статистичке грешке је п(р)ојава „овог“ Вируса код деце школског узраста.
    То да је неко од детета добио „овај“ Вирус још није забележено.

    Свиђа ми се

  3. Забележено је доста инфекција међу децом школског узраста. Међутим, број случајева где се појаве било какви симптоми, а посебно тежи симптоми је изузетно мали. Амерички Центар за контролу болести је проценио да је шанса да дође до смртног исхода код детета које нема неку другу, тешку болест, један према милион. Искуства више земаља – Шведске, Швајцарске, Данске, Јапана – указују да школска деца не доприносе значајно ширењу ове болести (у овим земљама школска година или није прекидана или је после кратке паузе настављена са извесним мерама). Једина земља где се повећани број инфекција повезује са школама (и то углавном са неколико средњих школа) је Израел. Ни ту, наравно, нема тешких случајева међу овом популацијом.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s