Реакција Јелене Вујановић на изјаву проф. Дубравке Стојановић о давању улице по Благоју Јововићу
Мурал посвећен Благоју Јововићу у центру Сопота (Извор: Магацин)
Дубравка Стојановић: Још један Весићев напад на Београд
Одлука коју је саопштио Горан Весић о укидању имена улица као сто су Поречка, Хварска, Мостарска, Сарајевска, Босанска, Зеничка доживљавам као још један од многих напада на Београд, каже за Нова.рс историчарка Дубравка Стојановић, реагујући на најаву заменика градоначелника Београда о прекрајању назива улица у главном граду.
Весић је за данашње „Новости” изјавио да је „ред да покажемо поштовање према онима који поштују наш град и нашу земљу, а не да будемо мазохисти и да имамо имена улица која су из средина где се затире све што подсећа на српство”.
„Београд је био престоница једне значајне државе и то се видело у његовом космополитском духу, етнички мешаном становништву, па и именима улица, које су кроз ту ‘уличну географију’ слале поруку отворености”, каже Дубравка Стојановић.
Брисање тих имена, наводи, говори о једној параноидној фази наше историје, у којој се, после четири изгубљена рата, затварамо у себе, гледамо само „у сопствени пупак”, изолујемо се од света, па и најближе географије.
„Занимљиво је да то чак није ни национализам, јер у многим од тих градова или регија и даље живе многи Срби, чиме се град Београд и њих одриче, узима део менталне географије свима који живе у Београду а пореклом су из тих других крајева. Све је то део претварања Београда у паланку, затварања, ‘спуштања ролетни’”, наводи историчарка Стојановић.
Дубравка Стојановић (Фото: Весна Лалић)
То је, како наводи, део уништавања Београда коју спроводи ова власт, а ментално – то је део процеса убијања железничке станице као симбола повезаности и стављања монструозног споменика руске естетике који ће заклонити некадашњу станичну зграду.
„Посебан проблем је давање улице Благоју Јововићу, човеку који је покушао атентат на Анту Павелића, након којег је овај и умро. Давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике”, упозорава Дубравка Стојановић.
Анте Павелић, подсећа она, није на жалост одговарао пред судом за своје монструозне злочине.
„Али, славити његовог убицу и то на улицама главног града је порука да, у случајевима када правда није била достижна, имамо право да је сами спроведемо оружјем. То је нецивилизацијски суноврат, то је слављене освете, принципа ‘око за око’ и слање поруке да је свако насиље дозвољено. То и јесте принцип ове власти и она то недвосмислено слави променом имена улице”, указује Дубравка Стојановић.
Градска власт Београда најавила је да ће променити називе Сарајевске и Мостарске улице. Нова имена добиће и Поречка, Хварска, Хрватска, Сплитска, Подравска, Бјеловарска, Шибеничка, Љубљанска, Бледска, Босанска, Мариборска, Цељска, Лопудска, Мурска, Зеничка.
Загорска улица у Земуну постаће Улица Благоја Јововића, по имену атентатора на усташког вођу Анту Павелића.
Опрема: Стање ствари
Јелена Вујановић: Бацајте цвеће на насилнике у Недођији, а улицу Благоја Јововића оставите на миру
Професорка Дубравка Стојановић изјавила је да давање назива улици у Земуну по Благоју Јововићу, који је извршио атентат на злочинца Анту Павелића није добро јер „давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике“, а то је „нецивилизацијски чин“.
Кад год се зачудите зашто Вучић има 60+ посто, прочитајте још једном овај став проф. Дубравке Стојановић о улици Благоја Јововића и биће вам јасно.
Док год се у одређеним медијима као првоборци против Вучића истичу припадници квазиелите, попут дотичне госпође, Вучић може бити миран.
Ови људи упорно живе у свом Твитерленду и не виде даље од своје замишљене друштвене важности. Професорки није проблем да се зарад некаквог политичког става качи љубичаста кецеља на споменик Николе Тесле, али јој је проблем улица Благоју Јововићу.
Јелена Вујановић (Фото: Прес центар УНС-а)
То, цењена професорка, није никакво подржавање насиља, али је насиље над здравим разумом читати овакве изјаве.
Ако икада и једном другом злочинцу, не дај Боже, падне на памет да ради оно што је радио Павелић, да организује бацање људи у јаме и формирање логора за децу, а ако га при том не стигне рука правде од стране државе, треба да зна да је правда какву је Павелићу уделио Благоје Јововић најмање што може очекивати.
И не, ово не пише неки „насилник, ултрадесничар, хулиган“. Ово пише једна докторанткиња политичких наука рођена на граници са јамама у које су Павелићеве усташе бацале њене баке и баке њених комшија.
Квазиелита треба да престане да тумачи историју из перспективе својих данашњих вриједносних оквира и да баца цвијеће на насилнике у некој другој земљи.
Недођији на пример.
Јелена Вујановић, докторанд на ФПН и главни уредник портала Pokreni.rs