Реакција Јелене Вујановић на изјаву проф. Дубравке Стојановић о давању улице по Благоју Јововићу
Мурал посвећен Благоју Јововићу у центру Сопота (Извор: Магацин)
Дубравка Стојановић: Још један Весићев напад на Београд
Одлука коју је саопштио Горан Весић о укидању имена улица као сто су Поречка, Хварска, Мостарска, Сарајевска, Босанска, Зеничка доживљавам као још један од многих напада на Београд, каже за Нова.рс историчарка Дубравка Стојановић, реагујући на најаву заменика градоначелника Београда о прекрајању назива улица у главном граду.
Весић је за данашње „Новости” изјавио да је „ред да покажемо поштовање према онима који поштују наш град и нашу земљу, а не да будемо мазохисти и да имамо имена улица која су из средина где се затире све што подсећа на српство”.
„Београд је био престоница једне значајне државе и то се видело у његовом космополитском духу, етнички мешаном становништву, па и именима улица, које су кроз ту ‘уличну географију’ слале поруку отворености”, каже Дубравка Стојановић.
Брисање тих имена, наводи, говори о једној параноидној фази наше историје, у којој се, после четири изгубљена рата, затварамо у себе, гледамо само „у сопствени пупак”, изолујемо се од света, па и најближе географије.
„Занимљиво је да то чак није ни национализам, јер у многим од тих градова или регија и даље живе многи Срби, чиме се град Београд и њих одриче, узима део менталне географије свима који живе у Београду а пореклом су из тих других крајева. Све је то део претварања Београда у паланку, затварања, ‘спуштања ролетни’”, наводи историчарка Стојановић.
Дубравка Стојановић (Фото: Весна Лалић)
То је, како наводи, део уништавања Београда коју спроводи ова власт, а ментално – то је део процеса убијања железничке станице као симбола повезаности и стављања монструозног споменика руске естетике који ће заклонити некадашњу станичну зграду.
„Посебан проблем је давање улице Благоју Јововићу, човеку који је покушао атентат на Анту Павелића, након којег је овај и умро. Давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике”, упозорава Дубравка Стојановић.
Анте Павелић, подсећа она, није на жалост одговарао пред судом за своје монструозне злочине.
„Али, славити његовог убицу и то на улицама главног града је порука да, у случајевима када правда није била достижна, имамо право да је сами спроведемо оружјем. То је нецивилизацијски суноврат, то је слављене освете, принципа ‘око за око’ и слање поруке да је свако насиље дозвољено. То и јесте принцип ове власти и она то недвосмислено слави променом имена улице”, указује Дубравка Стојановић.
Градска власт Београда најавила је да ће променити називе Сарајевске и Мостарске улице. Нова имена добиће и Поречка, Хварска, Хрватска, Сплитска, Подравска, Бјеловарска, Шибеничка, Љубљанска, Бледска, Босанска, Мариборска, Цељска, Лопудска, Мурска, Зеничка.
Загорска улица у Земуну постаће Улица Благоја Јововића, по имену атентатора на усташког вођу Анту Павелића.
Опрема: Стање ствари
Јелена Вујановић: Бацајте цвеће на насилнике у Недођији, а улицу Благоја Јововића оставите на миру
Професорка Дубравка Стојановић изјавила је да давање назива улици у Земуну по Благоју Јововићу, који је извршио атентат на злочинца Анту Павелића није добро јер „давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике“, а то је „нецивилизацијски чин“.
Кад год се зачудите зашто Вучић има 60+ посто, прочитајте још једном овај став проф. Дубравке Стојановић о улици Благоја Јововића и биће вам јасно.
Док год се у одређеним медијима као првоборци против Вучића истичу припадници квазиелите, попут дотичне госпође, Вучић може бити миран.
Ови људи упорно живе у свом Твитерленду и не виде даље од своје замишљене друштвене важности. Професорки није проблем да се зарад некаквог политичког става качи љубичаста кецеља на споменик Николе Тесле, али јој је проблем улица Благоју Јововићу.
Јелена Вујановић (Фото: Прес центар УНС-а)
То, цењена професорка, није никакво подржавање насиља, али је насиље над здравим разумом читати овакве изјаве.
Ако икада и једном другом злочинцу, не дај Боже, падне на памет да ради оно што је радио Павелић, да организује бацање људи у јаме и формирање логора за децу, а ако га при том не стигне рука правде од стране државе, треба да зна да је правда какву је Павелићу уделио Благоје Јововић најмање што може очекивати.
И не, ово не пише неки „насилник, ултрадесничар, хулиган“. Ово пише једна докторанткиња политичких наука рођена на граници са јамама у које су Павелићеве усташе бацале њене баке и баке њених комшија.
Квазиелита треба да престане да тумачи историју из перспективе својих данашњих вриједносних оквира и да баца цвијеће на насилнике у некој другој земљи.
Недођији на пример.
Јелена Вујановић, докторанд на ФПН и главни уредник портала Pokreni.rs
Categories: Разномислије
Nekome kome je u srcu Dubrovnik i Rovinj,prvi poljupci i more koje se talasa i penusa,senka palme i mirisi Mediterana neka ne sidje sa uma zbog culnih zadovoljstva,neka ne zaboravi da su na tom istom Jadranu na ostrvu Pag stradali Srbi,da bas ti isti Srbi kojima profesorka Dubravka predaje i gle vidi cuda ta ista profesorka zali za gradovima u kojima nema vise Srba i gle jos jednog cuda da bas u tim gradovima hrvati i muslimani obrisase ulice sa Srpskim imenima i nijed njihov intelektualac se nije pobunio ni pre 30godina,i niti nekome danas pada napamet da im vrati stari naziv,i eto nam jos jednog cuda da profesorka mozda zeli da se Svetogorska zove judina ili da tu famoznu zagorsku nazovemo po pavelicu,nego neka profesorka gleda u svoj pupak to izgleda najbolje zna.P.S. po njoj se nista nece zvati.
Ne vidim razlog da u Beogradu ne postoje Bosanska, Kninska, Sarajevska, Banjalučka… ulica.
Браво за Јелену
Благоје Јововић им смета, зато што им сметају живи Срби!
Сметала им је и Десанка Максимовић!
Солидарисали су се са Немачком 6. априла!
Сутра ће им сметати и Карађорђе и Кнез Лазар и Милош Обилић…
…
У атентату на Павелића ништа лоше нису видела ни Аргентинци, на чијој се територији све одиграло. (По службеној дужности та пуцњава је морала бити расветљена.)
Не видех да је било коме у Хрватској (па и декларисаним усташама) засметало поштовање Благоју Јововићу, нити било ком другом Српском јунаку у Србији, али зато смета српским изродима, родоотпадницима, родопрезиратељима и родомрсцима!
“Ако су Турчину руке крваве до лаката, потурици су крваве до рамена!”
Сада се питам чему све тек уче студенте, када такве гадости изговарају, пишу и потписују у јавности.
Том олошу није место међу Србима, нека иду код њихових ментора од којих узимају додатне паре, крај оних које већ добијају из Српских џепова.
П.С.
Већ дуже времена размишљам о коренима родотпадништва код нас.
Крај бездушности и материјалне користи, страха и нагона за преживљавањем (прикључења јачем) и још многих приземних нагона и одвратности, сретао сам и мотив :”Тешку прошлост гурнимо у прошлост и градимо бољу садашњост и будућност!”.
Такав приступ je погрешан из разлога:
– У природи баш ништа није без прошлости и континуитета са истом.
– Када обоје хоће да се разведу, то лако може да прође без неких проблема (макљаже). Када једно хоће да се разведе, а друго неће, туча је веома могућа.
– Када једно хоће заједницу и љубав, а друго то неће, тада обично следи самопонижавање, неко неког “… у здрав мозак” и слично.
Предлози:
Анализирајмо родоотпадништво и искорењујмо га!
Beograd je prepun komunista i ustasha…nekih ***** jugonostalgicara…
Чаша је ту некоме допола пуна а некоме «празна до пола». На разне погрешне начине.
Ако ћемо се (озбиљно) зезати, може овако,
Кад доктор Кон (још једанпут) повуче (и везе), сазнаћемо можебит да је Павелић умро пар година после рањавања (што смо знали).
Од CorONE (што нисмо).
Благоје га, још ћемо сазнати, не би ни ранио да је носио маску.
За Благоја ће бити (као и данас што је, и даље) Весић, не верујући (ту, ајде) «струци». Има он своје разлоге за (више-мање свој ) став. Као и остали.
А као део укупне слике, «над(ри)реално»,
Још неозбиљније,
Споменик Благоју најмање њему (Благоју) треба. Сад и овако (тај споменик) ни нама, на нашу срамоту. Као и остали (симболи «у истицању» ) по систему «што већа (издаја) то виш(и)е».
Благоје, (и у овом) ни крив ни дужан. Многи (осим и поред поменутог Павелића) јесу. Криви и непокајани.
…«Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.»
To je normalna pojava za Beograd. U njemu, posle Zagreba, zivi najvise hrvata
Posle Sarajeva, najvise muslimana
I posle Pristine najvise siptara, a o cg da I ne govorimo
Лепо Јелена,
али зашто сајт на латиници побогу!!!
Професорка, њен врли колега (http://stanjestvari.com/2020/07/11/nikola-samardzic-jasno-zasto-ova-deca-sanjaju-pravoslavnu-dzamahiriju/#comment-138206) и заменик градоначелника су на истом задатку, свако на свом терену и у свом домену.
Сматрам да се здруженом операцијом “Промена назива улица” + “протест квазиинтелектуалне квазиелите” (протествује се зато што ће један Праведник коначно добити какво-такво обележје, после толико година) прикрива мало озбиљнија делатност на потирању српства.
http://stanjestvari.com/2020/07/28/%d0%b3%d0%be%d1%80%d0%b0%d0%bd-%d0%b2%d0%b5%d1%81%d0%b8%d1%9b-%d0%b1%d0%b5%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b4-%d1%9b%d0%b5-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%b8-%d0%b8%d0%bc%d0%b5%d0%bd/#comment-147594
Тзв. професорка Стојановић већ по ко зна који пут насрће безочно на српски народ. Коментар Јелене В., као и чланак професора Копривице,корисни су и паметни одговори на овакве подле насртаје. Међутим, то не решава национални проблем, у крајњој линији, проблем пете колоне. И није Стојановићка једина, препун је Београдски универзитет таквих изрода. Пола катедре за историју на Фил. факултету у Београду су исти такви изроди. Покојни Митровић, његова жена Трговчевићка, Ћирковић, покојник, па Самарџић јуниор, на срамоту свога оца, па Антић, они су сви само ледни брег те бескрајне колоне домаћих издајника. Једино решење је да сви такви добију авионску карту у једном правцу – у земљу Недођију!
С обзиром на то, да посебно боли тзв. „легалисте“ београдско-јосипградске партизанске следбенике, аустромарксисте-интернацоналисте у Србији, што Благоје Јововић није био Брозов србофобични партизан, јер је био Србин, четник-монархиста, зато све чине да наставе борбу својих предака против четника-монархиста.
Имајући у виду, да ни данас није Брозовим србофобичним београдско-јосипградским комунистима-интернационалистима стало до Срба, као што ни тзв. „српским“ партизанима није било стало у току Другог св. рата. Нису они сентиментални према Србима, ни према српском карактеру, ни према поносу српског народа. Пљују они у свакој прилици на све што је српско и православно. Принципи њихове стратегије и тактике и данас им налажу да иступају против тзв. „великосрпске хегемоније“, по девизи „што горе то боље“ и „циљ оправдава средство“, да српске родољубе прикажу у што ружнијој боји и да изазову мржњу према њима.
С обзиром да су србофобични аустромарксисти, комунисти-интернационалисти привидно ступили у сарадњу са четницима-монархистима за време покретања тзв. „буржоаско демократске“ револуције у Србији 1941. године под командом великохрватског фирера Јосипа Броза тзв. „Тита“, која им је послужила као нагли прелаз у перманнтну пролетерску револуцију, и да су знали добро, да са четницима – монархистима немогу да сарађују.
Ради историјске чињенице, ваља рећи да по Лењиновој теорији постоје две револуције: демократскo – буржоаска и социјалистичка. “Од демократске револуције, писао је он у “Искри” 1905, ми ћемо одмах почети прелазити, и то баш онолико колико нам дозвољавају наше снаге, снаге свесног и организованог пролететријата, почећемо прелазити у социјалистичку револуцију. Ми смо за непрекидну револуцију. Ми нећемо застати на пола пута… Ми ћемо свим снагама помоћи целокупном сељаштву, да изврши демократску револуцију, да би тим лакше било нама, партији пролетаријата, што брже прећи новом вишем задатку-социјалистичкој револуцији.”
Лењин је у “Правди” 1921. године писао: “Прва, буржоаска демократска револуција прераста у другу. Друга решаве узгред питања прве. Друга учвршћује дело прве. Борба и само борба одлучује, колико ће успети другој да прерасте у прву.”
У овом контексту поменули бисмо попа-атеисту Владу Зечевића, који се ставио под команду Павелићевог емисара у Србији Јосипа Броза тзв. „Тита“ , којем је засметало када му је један члан ПК за Србију рекао:
„Сада смо ми ушли у другу фазу револуције и треба да се ослободимо свих попова, официра и других буржуја, који су с нама били у првој фази…“(Види: Владимир Дедијер, Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита – О реторзији, књ. 1-2, Љубљана-Загреб, 1981, стр. 715).
Да би се ово могло разумети цитирали бисмо елаборат Динарске четничке дивизије од 8-12. марта 1942. гдине, где између осталог, стоји:
„Однос Динарске дивизије према партизанима јесте најболније питање које се треба ријешити. Двије супротне положене идеје увијек доводе до судара и крвавог обрачуна, те тако партизани су предузели опсежне мјере за угушивање сваког националног покрета убијајући националне прваке и тукући четнике. Према томе партизани су били ти, који су први наметнули борбу националистима, они су ти, који мучки убијају четнике, они су ти, који помоћу усташа и муслимана, кољу и тероришу српски живаљ и најзад они су ти, који угушују и убијају сваку српско-националну мисао. Због овога јасно је, какав став треба да има Динарска дивизија према партизанима: рат до крајњих могућности живота.“ (Архив Војноисторијског института, четничка документа, рег. бр. Х-8-58/1); Алекса Ненадић, Босанско Грахово у народноослободилачком рату 1941-1945, Босанско Грахово, 1971, стр. 253).