Српска Истина, рекло би се, полако пробија помрчину дугогодишње медијске сатанизације Срба
Састанак Александра Вучића и Оливера Вархељија у Бриселу (Извор: Твитер)
Ових дана сведоци смо разних препуцавања и исхитрених реакција поводом незадовољства шиптарских сепаратиста/терориста оним што би се слободно могло назвати подривањем њиховог лажног наратива у вези са српском јужном покрајином Косовом и Метохијом.
Прва ствар која је шиптарским сепаратистима „бола“ очи и скренула пажњу је фотографија настала приликом састанка у Бриселу председника Републике Србије Александра Вучића и комесара ЕУ за суседску политику и проширење Оливера Вархељија која је објављена на Tвитер налогу Вархељија:
Nice "Kosovo and Metohija" book
Seems like 🇪🇺 doesn't see Kosovo as a state. @ViolavonCramon, i think we deserve an explanation for this 😔 pic.twitter.com/Jl4tA88rd5
— kos_data (@kos_data) July 16, 2020
Бура коментара се подигла након тога што су поједини про-шиптарски корисници приметили наслов књиге која се налази на сточићу са телефоном и лампом између двојице саговорника и том приликом, будући увређени, тражили објашњење.
Реч је о књизи „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије: Духовно и културно средиште српског народа“[1], која невероватно детаљно и непобитним доказима поткрепљено елаборира тврду историјску и културолошку чињеницу: Косово је неодвојиви и неотуђиви део Србије.[2]
Отуда и разумљиви жучни напади сепаратиста/терориста који у својем арсеналу немају заправо ни један једини доказ који би могли да супротставе само овој једној (уистину бриљантној и свеобухватној) књизи. Наиме, једна оваква едиција која приказује изворну (српску) културну баштину Косова и Метохије свакако је сушта супротност њиховим осведоченим систематским антицивилизацијским активностима и стремљењима.
Крупни план наслова књиге (Извор: Твитер)
Али, руку на срце, свакако да шиптарске сепаратисте/терористе треба разумети: није лако борити се за имиџ савремене, толерантне и мултикултуралне „најмлађе нације у Европи“ када се једанпут на високом званичном нивоу ЕУ прикаже зрачак истине који својом појавом пржи пипке терористичко-криминалне хоботнице премалане у боје модерне демократије.
Иако је недавно све то лепо објаснио уважени господин Дарко Танасковић, бивши амбасадор Србије при УНЕСКО-у[3], морамо скренути пажњу на то да
сви ти шиптарски напади – који се нама (и свима са здравим разумом) чине бесмисленим – заправо сачињавају један од основних вектора њиховог политичко-дипломатског деловања, те самим тим не могу бити бесмислени.
Такве акције су њима насушно потребне како би пажњу скренули са своје уникатне анти-културне баштине: затирања свега онога на шта сам наслов „спорне“ књиге упућује.
Прве стране књиге „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије: Духовно и културно средиште српског народа“
Ови напади показују својеврсну неуралгичну тачку шиптарских сепаратиста/терориста, а то је да приказивање истине у круговима међународне заједнице на високом нивоу заиста боли – јер подрива сам њихов наратив у којем су они нека „аутохтона нација“ која има своју међународно признату „државу“. Свакако сјајна порука за понети за наше дипломатске структуре које имају потенцијал да међународну публику анимирају и придобију њена „срца и умове“ за српску страну приче, што је и сама срж дипломатске активности…
У истом светлу може се разматрати и недавна Инстаграм објава познате певачице албанског порекла Дуа Липе која је ових дана негодовала поводом начина представљања Косова и Метохије на Eпловој апликацији дигиталних мапа… Опет, матрица понашања је репродукована:
стимулус (истина) и одговор (реакција на неуралгичну тачку).
Ово је већ порука за понети за наше познате јавне личности и симпатизере: не треба пропустити ни једну једину прилику да се афирмише становиште српског народа о Косову и Метохији.
Ипак, оно што је можда и најзанимљивије јесте то да чак ни страни спонзори и главни савезници Шиптара више не могу у потпуности да подрже лажни наратив шиптарских терориста.
Погледајмо одломак о „Косову” из: „The CIA World Factbook 2020-2021.”
„Косово
Централни Балкан је био део Римског и Византијског царства пре него што су етнички Срби мигрирали на територије савременог Косова у 7. веку. Током средњовековног периода, Косово је постало центар Српског Царства и доживело је изградњу много важних српских верских објеката, укључујући и многе архитектурно значајне српске православне манастире. Пораз српске војске у Косовској бици 1389. довео је до пет векова османске владавине током које су се велики бројеви Турака и Албанаца населиле на Косово. До краја 19. века Албанци су заменили Србе као доминантна етничка група на Косову. Србија је повратила контролу над регионом од Османског царства за време Првог балканског рата 1912. После Другог светског рата, данашње границе Косова су одређене када је Косово постало аутономна покрајина Србије у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ). Упркос законским повластицама, албански национализам се повећао 1980-их, што је довело до немира и позива на независност Косова.“
Извор: ЦИА
А што се афирмације српског становишта тиче, одличан документарац Бориса Малагурског са титловима на више језика, Kosovo: A Moment In Civilization (2017), премијерно је приказан на You Tube-у 29.03.2020.
Такође је пажњу привукао и спот православног холивудског глумца Џонатана Џексона за песму „Косово (свих жалосних радост)/Kosovo (Joy of all who sorrow)“ са канала задужбине манастира Хиландарa, премијерно приказан на Видовдан 2020 године.
Интересантна је суштина Истине. За једне је неуралгична тачка која проузрокује болне трзаје, а за друге је мелем за ране, потврда људског достојанства и својеврсно задовољење.
Српска Истина, рекло би се, полако пробија помрчину дугогодишње медијске сатанизације Срба…
[1] The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: The Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People, доступна у скенираном pdf формату на линку: https://online.flipbuilder.com/szto/mnva/mobile/index.html