Систем за надгледање током пандемије изузетно је напредовао, што је дугорочно озбиљан проблем јер се поставља питање да ли ћемо моћи да вратимо те слободе, упозорио Миша Ђурковић
Миша Ђурковић (Фото: Медија центар Београд)
БЕОГРАД – Директор Института за европске студије Миша Ђурковић каже да је свет доста научио из искуства са корона вирусом у претходних неколико месеци, али нагласио је да је овај, како га је назвао, мали вирус оставио трајни задатак човечанству да се припреми за стално прилагођавање и еволуирање својих система у областима економије, друштва, образовања, а и у домену поделе улога у заједници и породици.
„На социолошком нивоу имамо читав низ земаља који су кренуле у неко постепено отварање, али једна од последица пандемије је чињеница да је скоро 30 одсто економије прешло на рад о куће“, казао је Ђурковић за Танјуг и додао да постоје читави сегменти где је то реално могуће, од финансија, преко ИТ сектора који омогућава да радите било где.
Међутим, наглашава он, то отвара друге проблеме у смислу координације, тимског рада, међусобних односа…
„Можда је ово сада боље за породице, јер људи су у овом периоду могли да буду заједно са породицама, родитељи су се мало више бавили својом децом него што би иначе, али сада се отвара и велико питање продуктивности“, скреће пажњу Ђурковић.
Каже да по том питању још не постоје озбиљна истраживања, јер је, наводи, реч о веома кратком периоду, али да је очигледно да се неке ствари померају.
„Последица тога је да све фирме морају, попут државе, да праве план. Код нас је већ припремљено за целу следећу годину. Министарство просвете има онлајн програме за читаву следећу школску годину. Било је принуђено да их припреми преко лета да не би дошло у ситуацији као што је била уочи пандемије“, објашњава Ђурковић и додаје да ће сви ти програми морати прилагођавати и комбиновати у зависности од тренутне ситуације и процене епидемиолошке ситуације.
Каже да то отвара читав низ проблема с којима се људи нису бавили у периоду пре пандемије.
„Ако родитељи иду на посао поставља се питање ко чува ту децу и ко ради с њима. У сваком случају оно што је евидентна последица јесте ниво образовања те деце. Ниво провере њиховог знања ће свакако бити нижи него у случају да сва деца нормално иду у школу”, истиче Ђурковић.
Али, наводи он, све је то нешто које ће људи морати да урачунају и да се према томе прилагоде.
„Ако се ово настави још пар година то ће довести до еволуирања система који ће морати много боље и интензивније да функционишу. То је само један део ствари који се мењају у систему организације посла и систему образовања”, објашњава Ђурковић и наглашава да нова реалност захтева проналажење веће имагинације.
Ђурковић такође подсећа да је у свему овоме јако битан психолошки моменат у коме човечанство мора да се „издефинише” и схвати да све ово стоји као трајни задатак, јер, како наводи, појављивање неког новог ковида-20 за годину или две, води у смеру креирање такозване трајне нове ситуације.
„Данас ми и даље функционишемо по моделу да је ово нешто што привремено траје у нади да ћемо се вратити у нормалан систем за пар месеци или када дође вакцина, а заиста може да се деси да се ово продужи“, објашњава Ђурковић.
Фото: Pixabay
На питање који су области највише погођене током пандемије, Ђурковић пре свега каже да је проблем то што су економски трошкови огромни због чега се дугорочно гомилају дугови у свим земљама.
„САД су наштампале толико новца и задужили су се више него у претходних 20 година. Само у овом периоду преко 40 милиона људи у тој земљи је остало без посла, а врло је могуће да ова ситуација директно одлучи ко ће победити на председничким изборима, ако се настави такав ниво незадовољства. Многе привредне гране су нестале потпуно“, каже Ђурковић.
Додаје да је пре свега реч о сектору туризма, што је видљиво у и нашем окружењу.
„Други сегмент представља то што је ово трајни проблем за човечанство јер се показало да је овај мали вирус, који је настао не знамо како, врло могуће резултат неких експеримената у биолошким ратовима“, упозорава Ђурковић и додаје да су добро познато да се у Вухану налази једна од најважнијих лабораторија за експериментисање.
Поред државног сектора, сматра Ђурковић, и корпоративни сектор има једнако много капацитета и ресурса да експериментише, што може изазвати последице које можда неће моћи да се контролишу.
„Поставља се питање, ако се ово са короном реши, да ли ћемо за годину или две опет имати исту ситуацију и какве ће онда цене трошкова бити“, каже он и додаје да су наплате кредита можда тренутно одложене, али да ће се пре или касније рате повећавати и све доћи на наплату.
Последњи сегмент проблема и последица пандемије јесте однос према приватности и напретку био-технологије, каже Ђурковић.
„Одједном су системи за надгледање постали потпуно легитимни. Народ тражи да се што више употребљавају, верујући да ће се на тај начин смањити могућност за заразу, а то директно и пре свега угрожава западна друштва која су навикла на сферу приватности, на могућност да се ипак не води рачуна о сваком кораку који направите, да можете да бирате с ким и како ћете да улазите у комуникацију, да токове новца ви можете сами да регулишете, а не да то постаје обавеза тако што сви прелазе на електронско плаћање“, каже.
Подсећа да је систем за надгледање током пандемије изузетно напредовао, од употребе робота до препознавања лица, те наводи да је то дугорочно озбиљан проблем јер се поставља питање да ли ћемо, после евентуалног завршетка пандемије, моћи да вратимо те слободе или ће трајно остати угрожене.
Када је реч о управљању пандемијом, Ђурковић каже да су се земље на веома различит начин суочавале са пандемијом, али да је заједничко то што ће сви они морати да се прилагођавају док се не пронађе ефикасна вакцина.
„У Ирану, земљи која је под озбиљним америчким санкцијама, укључујући и медицинску опрему, једнаки број људи се заражавао и умирао на дневном нивоу“, наводи Ђурковић и подсећа да је њихов врховни вођа ајатолах Али Хамнеи јавно рекао да не може да се издржи ситуација са трајним карантином јер би у том случају људи умрли од глади због лоше економије, те да ће морати да прихвате реалност да један део људи умре како би преживела читава нација.
Ђурковић наводи да је слична ситуација и у Латинској Америци, у земљама у које је вирус касније дошао, али је убрзо експлодирао, попут Бразила, Перуа и низа других земаља на том континенту.
С друге стране, каже да је Немачка светлији пример, јер се на врхунски начин суочава са епидемијом.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари