Да ли ће зато доћи до рата, зависи од тога како се Грчка буде понашала: да ли ће понудити Турској преговоре или не, коментарише Гинтер Зојферт

Турски истраживачки брод Оруч Реис

Ердоган обилато користи променљиву политику САД, као и неодлучност ЕУ, прича за Дојче веле стручњак за Турску Гинтер Зојферт. Према медијским написима, у уторак је позив Ангеле Меркел једва спречио почетак рата Грчке и Турске.

Све гласније се звецка оружјем након најава Анкаре да ће послати истраживачки брод Орук Реис у близину грчког егејског острва Кастелоризо које се налази свега три километра од турског копна. Ту би, према најавама, турски брод месец дана требало да испитује потенцијална подводна налазишта природног гаса и нафте.

Тај предео Грчка сматра својим територијалним водама и зоном у којој ексклузивно има право да истражује и експлоатише подморје.

Војске обе земље су у појачаној приправности и, према сазнањима листа Билд, само је посредовање немачке канцеларке Ангеле Меркел у уторак увече спречило отворени сукоб. Како тај лист пише, турски војни авиони су надлетали Кастелорицо, грчки су такође били у ваздуху, и тек је телефонски контакт канцеларке са Ероганом и грчким премијером Кирјакосом Мицотакисом предупредио војни судар.

Преговори једино решење

„Може се претпоставити да ће Ердоган наставити своју политику војног боцкања“, каже за Дојче веле Гинтер Зојферт из берлинског Центра за примењене турске студије. Он је уверен да турски председник неће одустати од бушења подморја у области коју Грчка рекламира за себе, баш као што је ушао у област на коју Кипрани полажу право.

„Да ли ће зато доћи до рата, зависи од тога како се Грчка буде понашала: да ли ће понудити Турској преговоре или не”, наставља Зојферт. “И зависи од тога како ће се поставити ЕУ и пре свих САД. На послетку су и Грчка и Турска чланице НАТО и ту би велике чланице НАТО требало да се уплету као посредници.“

Зојферт сматра да су преговори једино решење за супротстављена тумачења поморског права. Док Грчка сматра да море око њених острва спада у грчке територијалне воде – макар острва била тик уз турску обалу – Турска тврди да то не подразумева ексклузивно право на енергенте.

Неодлучност ЕУ и САД

Док се ЕУ за сада ограничила на саопштења и претње санкцијама Турској, Сједињене Државе су у тешкој позицији, сматра Гинтер Зојферт. „Са једне стране имају доста конфликата са Турском – помислите само на турску набавку руског противракетног система С-400. Са друге стране, САД покушавају да сузбију утицај Русије у источном Средоземљу и Либији и то уз помоћ Турске. Вашингтон изгледа још није одлучио да ли жели примарно да се позиционира против Русије или да примарно дисциплинује Турску.“

Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин на конференцији у Москви, 5. 3. 2020. (Фото: Кремлин.ру)

„Ердоган обилато користи ту тамо-вамо политику САД, као и неодлучност ЕУ“, закључује Зојферт.

Зојферт, ранији новински дописник из Турске и предавач на универзитетима у Истанбулу и Никозији, подсећа да је ЕУ својевремено имала кохерентну политику према Турској у оквиру преговора са том земљом о приступању Унији. “Како је тај процес био веома нормативно устројен – наиме према примени демократских реформи у Турској – све државе ЕУ су могле да стану иза њега”, каже Зојферт.

Но то је пропало. „Сада су у првом плану многе појединачне теме – избегличко питање, енергетска политика, улога Турске у Сирији и Либији. У свим тим питањима поједине државе ЕУ имају различите позиције у складу са националним интересима“, додаје Зојферт.

Ердоганов циљ је „великa Турска“

На питање новинара Дојче велеа да ли је случајност то што се истог дана (петак, 24. јули) одржава прва исламска молитва у Аја Софији која је претворена у џамију, планира одлазак турског брода у близину грчког острва и обележава годишњица уговора из 1923. када је дефинисана граница Турске и Грчке, Зојферт каже:

„То није случајно. Политика господина Ердогана има за циљ стварање велике Турске. Ради се о Турској која се не оријентише према Западу као Турска Кемала Ататурка, већ Турској коју прожимају историја и империјална величина Османског царства“, наводи овај стручњак.

Ердоганов мото је, каже, да Турска постане најјача сила у региону у вакууму који настаје повлачењем САД и слабошћу ЕУ, те да Турска заступа интересе сунитских муслимана на Блиском истоку. „Практичне последице те политике су наоружавање турске војске и милитаризација спољне политике у источном Средоземљу. Та политика има и велике симболичке димензије попут претварања Аја Софије у џамију.“

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 24. 7. 2020)

Прочитајте још

• Дојче веле: „Битка“ на Марици – расту тензије између Турске и Грчке
• Војислав Лалић: Марица потпирује страсти у Егеју
• Стеван Гајић: Света Софија и ново Источно питање – од Стамбола до Кијева

Categories: Вести над вестима

Tags: Ангела Меркел, Аја Софија, Гинтер Зојферт, Грчка, Киријакос Мицотакис, Реџеп Тајип Ердоган, Турска