Студија изводљивости биће готова за годину и по, када ће започети изградња метроа дугог 60 километара, са 60 станица, рекла је Михајловићева
Фото: Зоран Петровић/Танјуг
Уговор о изради пројектно-техничке документације за пројекат изградње метроа у Београду потписали су представници градске управе, јавно-комуналног предузећа “Београдски метро” и француске компаније „Ежис“.
Потписивању уговора присуствовали су министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, заменик градоначелника Београда Горан Весић и амбасадор Француске Жан-Луј Фалкони.
„Потписивањем комерцијалног уговора за израду студије изводљивости за изградњу београдског метроа реализујемо донацију Владе Француске и започињемо реализацију највеће инфраструктурне инвестиције у овом делу Европе, вредне шест милијарди евра“, рекла је Михајловић, саопштио је њен кабинет.
Најавила је да ће студија изводљивости бити готова за годину и по, када ће започети изградња метроа дугог 60 километара, са 60 станица.
„Београдски метро један је од најзахтевнијих пројеката којем приступамо и не би био могућ да нема добрих односа Србије и Француске, захваљујући председницима Александру Вучићу и Емануелу Макрону. Овај пројекат захтева најбоље компаније и стабилну владу која ће га реализовати. У питању је инвестиција значајна за даљи развој наше земље, јер криза ће проћи, а економија и инвестиције морају да иду напред“, рекла је министарка.
Весић је казао да се на изградњу београдског метроа чека пола века, и да ће крајем следеће године започети изградња захваљујући сарадњи градске управе са Владом Србије.
„Говоримо о пројекту од националног значаја, чија реализација не би била могућа без подршке председника и Владе. Нема руководеће гарнитуре која није обећавала метро, али ова власт ће помоћи у реализацији пројекта“, рекао је он.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Занимљиво је приметити да је уговор са ФРАНЦУСКОМ компанијом потписан одмах након повратка вучића из ФРАНЦУСКЕ. Цена је 6 милијарди ЕУР. Сада знамо колико кошта француска подршка незаконитим изборима и александру вучићу-
Сад још да видимо шта немачка добија. или ће се можда задовољити “само” Косовом и Метохијом
… али имам очи.
У Београду је за време кућног корона-притвора отворено “онолико” градилишта да се појединим деловима града није могло проћи од мешалица и теретних возила иако саобраћаја практично није ни било. Нељудска и дивљачка градња и надоградња просто је букнула. По некадашњим београдским брдима ничу фавеле у које ни пси луталице, птице и мачке више не залазе.
Београд има више праваца у којима би могао (људски) да се шири, у покушају да и даље личи на град а не да се цео претвори у Калуђерицу (највеће дивље насеље у Региону) са метроом.
Уместо тога руше се уџерице а на њиховим местима, на земљиштима од неколико ари, ничу вишестпратнице без да се макар пешачки прелаз дода, о осталој инфраструктури и пратећим објектима да не говорим. Немају инфраструктуре ни за фекалије а камоли за возила.
О квалитетиу градње не бих да говорим, нисам толико Стручан, али ако буде, не дај Боже, неки мало јачи земњотрес или ако испод прође метро – има све да оде као кула од карата.
Покрет за одбрану Кошутњака постигао је приличну популарност али је у мртвој тишини, првог или другог дана “ванредног стања”, нестао барем хектар вишегодишње шуме у насељу Медаковић, тик уз парохијски дом, да направи место за “Лидл”. То ни стока не би урадила.
Интересантна је била и полемика, неки дан на Кризном штабу, око обавезног ношења маски за децу.
Ја сам ових дана, како се саобраћај мало појачао, искористио прилику да барем понеку озбиљнију заштитну маску проверим по питању заштите од издувних гасова. Реултате боље да не износим али могу да дам савет: кад крену “индивидуална ложишта” у герејној сезони децу на путу до школе/вртића може да заштити само ако су установе баш близу и ако су тренирала роњење на дах. Удахни код куће и трчи. Веш се ионако већ дуже време не износи на терасе а цвеће опстаје само ако је довољно третирано. Као и ми, уосталом.
Занимљиво. Прво се потпише уговор, а онда ради студија изводљивости, за коју треба годину ипо.
Београд је 70тих година прошлог века имао план метро мреже, са почетних 14 станица и одрађене елаборате.
Чини ми се да се понавља 1880а год. и проблеми око француског зајма Србији за градњу пруге Београд-Ниш.
Historia magistra vitae est, али не за понављаче.
Београду је приоритетније решавање депоније у Винчи и
изградња пречистача отпадних вода из градске канализације,
због чега Београд – СМРДИ, и постаје извор заразе!
Периферна насеља махом немају канализацију, а требало би да је
имају, те је зато приоритет – канализација и депонија.
Ветар ”пирка” и разноси тај смрад.
Није проблем ни смард, колико зараза коју тај смрад, ношен
ветром, разноси по целом граду.