Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата
Лордан Зафрановић (Фото: fama.com.hr)
Филм „Дјеца Козаре“ редитеља Лордана Зафрановића, који говори о Јасеновцу и страдању српског народа у доба Независне Државе Хрватске (НДХ), коначно је добио финансијску подршку Филмског центра Србије од 30 милиона динара (255 455 евра), сазнају „Вечерње новости“.
Лист наводи да је Зафрановићев филм прошао послије три покушаја на конкурсима овог центра у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова са националном темом.
Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата.
Зафрановић је раније рекао да се за овај филм припремао 30 година, да је у питању изузетан сценарио, најбољи који је имао у рукама, те да је ријеч о чишћењу Козаре и избјегличким колонама које су завршавале у Јасеновцу, у дјечијим логорима.
Он је истакао неопходност да се криком обрати овој средини и човјечанству које је заборавило шта је донио Други свјетски рат, на какву мржњу је побудио и какве злочине је починио.
Историјски, „Дјеца Козаре“ су прича о страдању без преседана. Злочини у Другом свјетском рату су тема коју стално провлачим кроз своје филмове. Тако ће бити и овог пута. То је трагична прича цијелог козарачког народа и ово је један од мојих филмова којим бих желио да поново упозорим на то зло, и то преко дјеце – рекао је својевремено Зафрановић.
Посљедњи пут у Србији Зафрановић је снимао у Сомбору средином 2018. године кратки филм „Порајмос 101“ по истоименом роману Душана Савића, који још није премијерно приказан.
Лордан Зафрановић је филмски редитељ уз чије филмове су одрастале генерације бивше СФР Југославије.
Аутор је култних филмова „Окупација у 26 слика“ или „Пад Италије“ из опуса од стотину и нешто наслова.
Зафрановић је први на листи европских филмаџија чије је стваралаштво забрањено као „непријатељско пропагандно штиво“ и то у његовој Хрватској.
Наслов и опрема: Стање ствари
(РТРС/Искра, 18. 7. 2020)
Categories: Вести над вестима
Поздрављам одлуку Филмског центра Србије да финансијски подржи снимање филма Лордана Зафрановића “ДЈЕЦА КОЗАРЕ” :
https://www.danas.rs/kultura/ministarstvo-kulture-ce-podrzati-film-lordana-zafranovica/
Лордан Зафрановић, Хрват Далматинац рођен 1944 на Шолти, је један од најзначајнијих филмских редитеља још из времена југословенског “Црног таласа”. Већ одавно својим филмовима илуструје злочине усташког режима.
Мислим да би овај филм, као и “Дневник Диане Будисављевић”, требало унети у школски програм.
Гледајући ове филмове, данашња деца ће на посредан начин најлакше сазнати шта се десило Србима у НДХ.
С обзиром да сви филмови снимљени од чувеног, злогласног 5 октобра ; ама баш сви који иоле имају везе са Србима, имају црту србофобије најблаже речено (као и овај недавни о спасеној српској деци у Другом Светском рату а у сврху њиховог покатоличења) убеђен сам да ће и овај бити снимљен као напад на српски народ. У томе се највише доказао Бјелогрлић, али има још доста сличних цвећки. Живи били па видели да ли ће им се придружити и Зафрановић.
И класична Козара има сцена које превазилазе све после направљено.
У ц(ј)елини, ипак је Служба газда продукције. А то значи тачну прогнозу. За актуелне генерације.
Истина, тешко (да се филмује).
Тако са нашом (и истином уопште Без Боже помози).
Као (тек) пример свугде присутног, ево — Рација новосадска, Споменик, добар документарац.
Кога «нема».
(и онда и Неки људи живе у Улици а да не знају ко су браћа (Јовандић) чије име улица (им) носи. Није добро, сложићемо се сви)
Мирослав Мика Антић, Споменик (1967.)
Филм “Дара из Јасеновца” изабран је за представника Србије за 93. Оскара у категорији
међународни филм. Београдска премијера је због короне померена за април 2021.
Све о филму :
http://www.politika.rs/scc/clanak/467997/Snaga-volje-malog-coveka
Данас је објављен нови трејлер за филм ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА, чија је премијера заказана за 22 април 2021 год у Београду. Историјска драма се дешава 1942 год, после велике усташко-немачке офанзиве на Козари, када је локално српско становништво масовно депортовано у концентрационе логоре. Чланак у ДАНАСу :
https://www.danas.rs/kultura/novi-trejler-filma-dara-iz-jasenovca-video/
ЈЕДНО ЗНАЧАЈНО ДЕЛО БОРИСАВА ЈОВИЋА
Најзад, после дугог низа година трагања за било каквим прихватљивим објашњењeм најтеже српске трагедије у нашој историји која нас је снашла у трагичном ХХ столећу , недавно сам добио једну веома интересантну и солидно написану студију Борисава Јовића „Велика превара – Како су Срби изгубили век“, коју је издао „Службени гласник“ у Београду 2020. У Јовићевој студији има доста корисних података. Тако у погледу буржоаског најамника, великохрватског фирера, Павелићевог емисара Јосипа Броза тзв. „Тита“, који је био у току Другог св. рата на Павелићевом задатку, да у Србији покрене грађански рат међу Србима и тзв. „буржоаску –демократску“ револуцију, који данас труне у фараонској могили у извиканој „кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, где му се и данас клањају „српски“ комунистии-интернационалисти и полтрони на срамоту јуначке Србије.
Захваљујући Јовићевом делу, данас боље разумемо зашто су тзв. „српски“ комунистички полтрони дозволили великохрватском фиреру Јосипу Брозу тзв. „Титу“ да припреми Југославију за распад и грађански рат током деведесетих година трагичног ХХ столећа. Зато бисмо не улазећи ни у какве друге коментаре репродуковали извесне делове из Јовићеве књиге да бисмо одбили сваки приговор пристрасности.
Стр. 19-20: „Распад Југославије био је планиран и пажљиво изведен, али су његови идеолози и реализатори моћном пропагандом вешто скривани, покушали да злочин припишу српском народу. Српски политичари су својим често погрешним и недовољно промишљеним одлукама и понашањем у критичним ситуацијама, од оснивања до распада заједничке државе, само олакшали непријатељима српског народа да остваре своје мрачне циљеве…
Показало се, пре свега, да је стварање заједничке државе са Хрватима и Словенцима 1918. године била велика грешка…
Међутим, пошто је таква одлука донета, а српски политичари су могли да виде понашање Хрвата и Словенаца, били су дужни да буду опрезни, да не дозволе да српски народ буде изигран у политичком натезању са лажним савезницима, да изгуби и оно што је његово.
Нажалост, управо се то догодило. Управљање државом су преузели они који су желели да је разбију, Хрвати и Словенци. Српски политичари су дозволили себи да буду потпуно маргинализовани и да изгубе сваки утицај на судбину државе и народа. То не могу да оправдају никаквим историјским околностима.
Нелојалан однос Хрвата и Словенаца према заједничкој држави, а нарочито чињеница да су Хрвати дочекали Хитлерове окупационе снаге као ослободиоце, да су основали квислиншку НДХ и да су вршили масовне злочине над Србима, код српских политичара нису изазвали потребу да схвате шта се дешава у заједничкој држави, да је начињена грешка толико велика и очигледна, да је хитно треба исправљати. Упркос томе српски политичари су се и даље заносили заједништвом. То је омогућило да власт у земљи преузму комунисти руковођени са Хрватима и Словенцима и да је задрже до распада Југославије.
У Србију је 1941. дошао један Хрват, Јосип Броз, да буде на челу српских партизанских јединица које су се бориле против окупатора. То је прихваћено као да са Хрватима нема никаквих несопразума, као да је Хрватска искрени члан заједнице, иако је основала своју усташку државу НДХ и вршила масовни покољ Срба. А посебно имајући у виду одлуке IV конгреса КПЈ: да је Југославија вештачка творевина коју треба растурити на више малих националних држава и да је српски народ експлоататор осталих југословенских народа, што треба спречити. А Јосип Броз је био генерални секретар КПЈ, тако се и представио кад је дошао у Србију.
О томе, очигледно, нису довољно размишљали. Али је читав ток историје кренуо у правцу који нас је на крају довео до онога што нас је снашло деведесетих година прошлог века. Јосип Броз је у читавом периоду своје активности, и у току ослободилачке борбе и у току мирнодопског развоја Југославије, свесрдно радио на остваривању поменутих одлука IV (Дрезденског) конгреса КПЈ, узимајући у обзир и одлуке Сплитског пленума КПЈ о одлагању растурања Југославије до победе над фашизмом. При томе није бирао време ни средства да постављене циљеве оствари…
Организовао је Друго заседање АВНОЈ-а на коме су донете одлуке пресудне за будућност. То је пре свега преузимање врховне власти, цивилне и војне, коју није испуштао из руку до краја живота…“
Стр. 22: Све је то у суштини било остваривања одлука Дрезденског конгреса КПЈ, којима се српски народ кажњава због наводне раније експоатације других малих народа.
На остваривању друге одлуке из Дрездена, растурању Југославије на више малих националних држава, Броз је упорно радио од уставног формирања република до стварања уставних услова за њихово осамостаљење.
Свака промена устава Југославије, а било их је више, повећавала је власт република, а умањивала надлежност савезне државе. Српско руководство није примећивало да се ради на растурању Југославије са трагичним последицама по српски народ.
Седамдесетих година прошлог века Броз је дао налог Кардељу, Словенцу који је кројио све југословенске уставе, да се уради нови устав у коме ће право народа на самоопредељење бити замењено правом републике на отцепљење. Тако би Хрватска могла да се отцепи са територијама на којима вековима живе Срби. Ти Брозови захтеви су били испуњени уставним решењима из 1974. године. Србија није ставила примедбе, мада је могла да онемогући усвајање таквих решења…“
Стр. 37: „Политички обезглављени српски народ, традиционално слободољубив и спреман да се бори за своју отаџбину, притиснут злочинима са свих страна и спреман да се бори против њих, прихватио је вођство једног странца, Хрвата Јосипа Броза, не знајући његове крајње намере и циљеве, као ни то да је он српски народ сматрао еспоататором других народа у Југославији и да му то треба ускратити. Српски народ није имао појма о његовим далекосежним идејама обесправљивања српског народа, кога је вешто упрегао да се и сам бори у корист своје штете.
Јосип Броз је од српског народа сакрио чињенице о масовним злочинима усташа над Србима да не би видели свог најопаснијег непријатеља. Скривајући усташке злочине, у први план је истурен великосрпски национализам као главна опасност по Југославију, коју је планирао да растури на више малих државица на штету Србије и српског народа. Српски народ је трагично, али успешно, заокренут од борбе против стварних непријатељљ, на борбу протв самога себе, што се на крају завршило распадом Југославије и Србијом као највећим губитником…“
Стр. 38: „Усташка НДХ окомила се на српски народ у Хрватскох горе и више него што се Немачка била окомила на Јевреје и починила је теже злочине него Немачка у логорима које је правила по Европи…
У Хрватској су усташе спровеле програм геноцида и етничког чишћења на
најбруталнији начин, пре свега у највећем логору Јасеновац.
Јасеновац , у коме је убијено преко 600.000 Срба, Јевреја и Рома, није био једино место масовних убистава. Срби су масовно живи бацани у јаме, у којима су мученички умирали, убијани су у црквама и на другим местима где су се окупљали покушавајући да нађу заштиту.
Јосип Броз никада није ступио у конфликт са усташама због оваквог односа прем Србима. Нити је икада покушао да ослободи заробљене у логору Јасеновац. Нити је икада посетио Јасеновац после рата. Ваљда би морао да осуди злочинце, а није могао јер му је одлуком IV конгреса КПЈ било наложено да сарађује с Павелићем ако буде потребно…“ (Види: Борисав Јовић, Велика превара – Како су Срби изгубили век, друго проширено и допуњено издање, „Службени гласник“, Београд, 2020).
У ПОЛИТИЦИ се појавио чланак о страдању српског народа на Козари, у лето 1942. Емотиван, потресан :
https://www.politika.rs/scc/clanak/511248/Pogledi/Gazimestan-na-Kozari
Страдало је око 60 000 људи. Око 10 % народа убијено је на Козари а око 90 % заробљено и послато у Јасеновац. Поставља се питање : ко је дигао народ на устанак ?
Prosto je neverovatno da se pojavi ovako nesto sto se ne moze objasniti samo starackom izlapeloscu. Da li su hrvatske ustase zapocele genocid nad Srbima zato sto su neki od njih podigli ustanak? Sta je ovde uzrok a sta posledica? Fakticki, time se, ako ne opravdava, onda racionalizuje genocid nad Srbima. Kako se broj samo kozarackih zrtava u Jasenovcu uklapa u revizionisticku istoriju koju zastupa Muzej genocida I neki SPC episkopi? I koliki je bio broj zrtava u Ausvicu?
Неспокојан сам и несрећан ради неколико последњих коментара@Деда Ђоле. Никоји други коментатор није у својим коментарима показао свеколику отровну ***** ***** попут овакве која **** **** **** остаје за коментаром који стоји овде изнад и коментар који је ” запитаност ” о власништву над храмовима СПЦ… Док се не огневим, молићу да ми буде опроштено ако сам коментаре погрешно разумео.