Срђан Воларевић: Ђакон и Тесла

Ово је проблем ђакона, односно оног ко је преузео улогу свештенослужитеља, где је народ храм Божији а ђакон себи дао за право да је народни вођ, док се свештенослужитељ крије негде у народу

Никола Тесла (Извор: Сајт ДЈБ)

„Ђаконов проблем“ или Никола Тесла и анђели

Шта Жики даје за право да управља Живорадом, ако му је  даровао ауто? Па се позива на силу тог права и Живораду одређује и понашање и расуђивање и вредновање, и у крајњем случају како ће да устроји свој свакидашњи живот! А само што му је даровао ауто. Да ли је тај дар она монета којом се Живорад обавезао пред Жиком на безусловно предавање му своје воље, душе и трајања?

Дар није никаква врста уговора који склапају дародавац и прималац дара. Ако се дође до захтева на право условљено даром, онда то није дар. Али Жика захтева да се то схвати као дар, као што се ни Живорад не противи том именовању. Жика дар разумева као улагање у нешто, док Живорад дар схвата као оно што од њега тражи само захвалност, што је први и знатни степеник до скрушености. Улагање и захвалност нису из исте колевке; прво се заснива на стицању, док друго на одрицању од тог истог стицања.

И шта да радимо с оним: нек ти левица не зна шта ради десница?

А Онај Који је ризница добара и давалац живота сасвим извесно није човек, а поготову Жика.

Христос Пантократор, Аја Софија, Константинопољ, 13. век

Ако ми чеда Светога Саве јесмо, зашто бисмо дар схватали као уговор? Зар Господ наш и Бог наш по храмовима Господњим није извртао тезге пијачне и разгонио трговце? Зар нам тим чином није указао на сву узвишеност даровања, али исто тако да је дар најплеменитији вид слободе. Јер само слободан човек дарује.

Целокупна тежња свих српских политичара од Ђинђића па до данашњег и актуелног слуге кнеза таме, у тежњи да Србија буде утерана у Европску заједницу, управо се своди на право дародавца да дарованом одређује како ће, шта и када да ради у сопственом трајању. Довољно је само да завиримо у пакет закона који су усвојени у такозваној народној скупштини Србије, па да се уверимо у то како је пут у Европску унију пут у губљење сопственог лика живота, а што се у најсажетијем виду изражава кроз реч светосавље и његову најблиставију творевину под именом видовданска етика, како то својевремено зваше професор Милош Ђурић. И шта су разноразни пакети и поглавља чије услове треба усвојити за приступање Европској унији, ако не одрицање од своје воље, свог духа и свог заветног тла трајања. И у врху свега да уважимо као највиши вид права силеџијску отимачину Косова и Метохије.

Срђан Воларевић (Извор: srpskiodgovor.rs)

Ово је, како рекох, проблем ђакона, односно оног ко је преузео улогу свештенослужитеља, где је народ храм Божији а ђакон себи дао за право да је народни вођ, док се свештенослужитељ крије негде у народу. И као пример врхунског даровања међу нама Србима светли нам лик Николе Тесле, толико одмакнутог од света да му је све дао а од њега ништа није узимао.



Категорије:Да се ја питам

Ознаке:, , , ,

6 replies

  1. не можете да пишете константно ”аја Софија”…то је турски и неписмењачки назив побогу. Постоји само једно име а то је Агија Софија, ако нећете да се фолирате онда Св. Софија.
    .Аја је име долично за турску булу из серија, побогу оставите се рајетинских навика.
    Даље: не постоји отоманско цартсво: и то је рајетинско присвајање енглеског и западног назива за оно што се домецилно зове Османлије дакле Османско царство! српски је био један од званичних језика на двору тамо – а Србин конвертити највећи премијер Османлија икада.
    Даље- не може ни Истанбул (осим као официјелни политички денотат): зашто преузимати титле и наслове од народа који ни раније није знао шта говори (номадски шаторски педофили – то су Турци у време освајања Византије), па је говорио ”истанбул” – што долази од оног што су Турци чули од Грка да је реч о Граду (Полис), те кад ”идем у Град”, грчки ће то бити εις την Πολιν тј ”ис-тин-полин” (У Град), што су неписмени педофислки шатораши – фонетским грешкама хаплологије претворили у ”истанп(б)ул”.
    оставите се рајетинскх навика; наметнутих од народа који је скршио заувек одређене више аспкете чак и своје исламске културе – те је ислам под Турцима постао – култура кафенисања и пихтија (и то су преузели од Византинаца:али то је једино што су успели да преузму).
    преузимање метонимијских и ипсо факто погрешних, одредаба – је први корак колонизација: толико, ваљда, овде на овом порталу, можемо да се усагласимо?и то је нарочито форсирано под СФРЈ културом, где је управо була ”аја” (Софија) – била усаглашен омиљен default ауре некаквог космополите.
    први корак ослобођења је повратак аутентичним називима, и језичко менталним прецизностима.

    Свиђа ми се

  2. ни раније нит је знао тај народ са чим се сусреће, шатораши филџанџије и педерасти гори од флорентинских кнезова – нит је касније чак и испоштовао и то што је имао, те је лабилни Ататурк докинуо и писмо, и називе, и слојеве језика, прекинуо је њихову османску традицију по једном примеру самопорицања у односу на које ово Ломпарово делује као привремени губитак петље…
    основна карактеристика раје – је хетерономија, немање власти над својим перцептима и концептима, па још над српским, који озбиљну традицију имају.
    тако – играма са именима је почела и невоља са Косовом и Метохијом; те (само) Косово без Метохије, те ”Косовари” као де факто Шиптари, тј ”шампите Шиптари и што јужније то тужније”, те ”само послатичари”…сва та окупација од Мехмеда до Тачија и Изетбеговића и МИлошевића – и није друго него брисање спрмености да се културно ствари називају правим својим именом.

    Свиђа ми се

  3. @никка
    Рећи да је неко (или нешто) највеће ИКАДА такође је… енглески и „неписмењачки“, како велите, јер говори о незнању матерњег језика онога који тај наказан обрт користи. У питању је буквалан превод из енглеског језика, који на српском у датом облику не значи ама баш ништа. Јер, енглеско „ever“, за разлику од српског „икад(а)“ може значити и „свих времена“, а на српском се може рећи још: у историји, у пов(ј)ести, до сада…
    Ово зато у већој мери говори о рајетинској свести, навикама, па и покондирености од многих примера које наводите, пошто је понешто од тога стечено услед различитих културних утицаја, којима је српски народ вековима изложен, што и није страшан грех, док речено „икадање“ говори ем о непознавању свог, ем о непознавању туђег, па још и кићење њиме као перјем.
    Тако да бисте могли, не баш КОНСТАНТНО, али бар стално, непрекидно, истрајно, упорно, непрестано… да обраћате пажњу и на такве језичке ситнице:-))

    Свиђа ми се

  4. јао бре Спилбергов душе,је ли то једино што имаш да приговориш – или се нешто друго могао да научиш из горњег коментара?
    ми се овде бавимо крупницама, а не ситницама.
    Језичарима тотално мањка стратешка свест – они цеде комарце, а овамо им краду целе Св. Софије. Зато вас деца по школама презиру са вашим граматикама и језичким ”чистунствима”…
    уза све моје позајмељнице које константно користим ( 🙂 ја сам дао брате једну корекцију која носи висок ниво информативности – која је до сада у главном изостала.

    Свиђа ми се

  5. @никка
    Мораћу вас разочарати – нисам никакав језичар, не бавим се писањем граматика, нити ми је језикословље или просвета струка:-))
    А уколико се бавимо „крупницама“, морамо се сами придржавати онога што заступамо; говорити разговетним и јасним језиком, посебно ако смо склони да другима спочитавамо погрешну употребу истог, па да га још у њему и поучавамо; и без непотребне жучности, ако нас на њу већ нико не изазива.
    Научити пристојно матерњи језик није нека мудрост: довољно је бити задојен добром народном и уметничком књижевношћу, па ти никакве граматике нису потребне. Вашег начина изражавања нема у словесних Срба. Има га код недоучених радио-спикера. А кад неко не одмакне даље од уличног фолкања, медијске брбљаонице, гуглања и речника из бирцуза на ћошку – добијамо „просветитеља“ и „културног проповедника“ вашег типа, који је заозбиљно убеђен да има неком да саопшти неке „епохалне“ мисли па још очекује да буде и озбиљно схваћен. Што би рекао онај мутави Цицерон: O tempora, o mores!
    Него, да те не смарам шпанским селима – Ша има ново код тебе у крају тебра? Јел шљакаш нешто и у руке?

    Свиђа ми се

  6. па наравно да нема у словесних Срба – ја сам дао грчку етимологију на грчком 🙂
    јесам ли нешто погрешио у свом разјашњењу идиотске појаве Ај(ш)а Софије? која се проширила као рахат-реч и истисла правилне термине?
    као и ”истанбул”, итд? и у кориштењеу седала (отомана) наместо имена за један освајачки народ – Османлије?
    да си ти словесан и задојен први би исправио те ствари…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s