Ово је проблем ђакона, односно оног ко је преузео улогу свештенослужитеља, где је народ храм Божији а ђакон себи дао за право да је народни вођ, док се свештенослужитељ крије негде у народу
Никола Тесла (Извор: Сајт ДЈБ)
„Ђаконов проблем“ или Никола Тесла и анђели
Шта Жики даје за право да управља Живорадом, ако му је даровао ауто? Па се позива на силу тог права и Живораду одређује и понашање и расуђивање и вредновање, и у крајњем случају како ће да устроји свој свакидашњи живот! А само што му је даровао ауто. Да ли је тај дар она монета којом се Живорад обавезао пред Жиком на безусловно предавање му своје воље, душе и трајања?
Дар није никаква врста уговора који склапају дародавац и прималац дара. Ако се дође до захтева на право условљено даром, онда то није дар. Али Жика захтева да се то схвати као дар, као што се ни Живорад не противи том именовању. Жика дар разумева као улагање у нешто, док Живорад дар схвата као оно што од њега тражи само захвалност, што је први и знатни степеник до скрушености. Улагање и захвалност нису из исте колевке; прво се заснива на стицању, док друго на одрицању од тог истог стицања.
И шта да радимо с оним: нек ти левица не зна шта ради десница?
А Онај Који је ризница добара и давалац живота сасвим извесно није човек, а поготову Жика.
Христос Пантократор, Аја Софија, Константинопољ, 13. век
Ако ми чеда Светога Саве јесмо, зашто бисмо дар схватали као уговор? Зар Господ наш и Бог наш по храмовима Господњим није извртао тезге пијачне и разгонио трговце? Зар нам тим чином није указао на сву узвишеност даровања, али исто тако да је дар најплеменитији вид слободе. Јер само слободан човек дарује.
Целокупна тежња свих српских политичара од Ђинђића па до данашњег и актуелног слуге кнеза таме, у тежњи да Србија буде утерана у Европску заједницу, управо се своди на право дародавца да дарованом одређује како ће, шта и када да ради у сопственом трајању. Довољно је само да завиримо у пакет закона који су усвојени у такозваној народној скупштини Србије, па да се уверимо у то како је пут у Европску унију пут у губљење сопственог лика живота, а што се у најсажетијем виду изражава кроз реч светосавље и његову најблиставију творевину под именом видовданска етика, како то својевремено зваше професор Милош Ђурић. И шта су разноразни пакети и поглавља чије услове треба усвојити за приступање Европској унији, ако не одрицање од своје воље, свог духа и свог заветног тла трајања. И у врху свега да уважимо као највиши вид права силеџијску отимачину Косова и Метохије.
Срђан Воларевић (Извор: srpskiodgovor.rs)
Ово је, како рекох, проблем ђакона, односно оног ко је преузео улогу свештенослужитеља, где је народ храм Божији а ђакон себи дао за право да је народни вођ, док се свештенослужитељ крије негде у народу. И као пример врхунског даровања међу нама Србима светли нам лик Николе Тесле, толико одмакнутог од света да му је све дао а од њега ништа није узимао.