Прекршајни суд примењује васпитне мере за све будуће демонстрације, оцењује ове пресуде адвокат Владимир Тодорић
Протест испред Народне скупштине, 12. 7. 2020. (Фото: Н1)
Од 71 особе против које је полиција поднела прекршајну пријаву, због сумње да су прекршили Закон о јавном реду и миру током прошлонедељних демонстрација у Београду, њих 11 се тренутно налази на издржавању затворске казне, речено је Данасу у Прекршајном суду у Београду.
Поред њих, још 22 особе су прекршајно осуђене на новчану казну, док је 12 особа ослобођено одговорности.
Из Прекршајног суда су додали да је за 18 особа примењена одредба закона која омогућава да се казна изврши пре правоснажности пресуде, рачунајући и све који су осуђени на затворске казне. За 26 окривљених, који су саслушани пред судијом, поступак се наставља у редовном поступку.
Владимир Тодорић, адвокат који испред групе опозиционих странака пружа правну помоћ ухапшенима, за Данас напомиње да прекршајни суд примењује васпитне мере за све будуће демонстрације.
„Ово је порука шта ће се догодити свима који одлуче да присуствују неким будућим демонстрацијама. Овакве одлуке, донесене по политичким директивама, суд не би доносио да је данас на улици 50.000 људи“, наводи Тодорић. Велика већина правних поступака због наводних изгреда на демонстрацијама, напомиње Тодорић, води се пред прекршајним судовима.
„То нас доводи у парадоксалну ситуацију да је у Србији боље бити кривично гоњен, него прекршајно. У кривичном поступку ви имате нека права, док је у прекршајном могуће да ви у року од неколико сати будете осуђени и пре правоснажности пресуде послати на издржавање затворске казне“, напомиње Тодорић.
Напета атмосфера испред Скупштине Србије
Из Удружења судија прекршајних судова Србије, међутим, одлучно одбацују оптужбе које су претходних дана могле да се чују на рачун њиховог поступања. Како истиче Мирјана Николић, генерална секретарка овог удружења, нема говора о томе да судије прекршајних судова суде по нечијој директиви.
„Критике да је у овом случају пресуђивано по кратком поступку занемарују чињеницу да се слично поступа у доста случајева у којима се ради о нарушавању јавног реда и мира. Члан 308. Закона о прекршајима дозвољава полицији да предложи да се поступак води по хитном поступку, уколико постоји опасност да ће иста особа поновити прекршај због којег се суди. Уколико суд прихвати ту препоруку, цео поступак, првостепени и другостепени може да буде окончан у року од неколико сати“, напомиње Николић.
Она наглашава да, за разлику од кривичних поступака, у прекршајним не постоји институт браниоца по службеној дужности, због чега доста окривљених одлучи да се самостално брани пред судом. Ипак, свакоме је предочено да има право на браниоца.
Оне који су учествовали у поступцима пред прекршајним судовима Адвокатска комора Србије у току јучерашњег дана је позвала да им се обрате, како би проверили одређене информације које су се појавиле у јавности.
„Појавили су се подаци да су поједини окривљени који су учествовали на демонстрацијама осуђени на затворске казне због вређања полиције. Ми смо позвали адвокате да нам се обрате, како би установили да ли је то тачно, и уколико јесте, да установимо колико је то раширена појава. Веома ретко се за овај прекршај одређивала затворска казна, па ће адвокатура заузети став о овоме уколико се покаже да је дошло до одређене промене у судској пракси“, наводи за Данас Виктор Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије.
Александар Гајовић: Охрабрујемо хапшење због напада на новинаре
Државни секретар у Министарству културе и информисања Александар Гајовић изјавио је јуче да хапшења нападача на неке од медијских радника на протестима који се одржавају у градовима широм Србије доказују да Министарство унутрашњих послова успешно ради свој посао.
„Министарство културе и информисања и ја лично охрабрујемо надлежне државне институције да наставе у том правцу и пред суд изведу све одговорне за нападе на новинаре, сниматеље и фоторепортере који су били на радном задатку са циљем да информишу јавност о актуелним дешавањима“, подвукао је Гајовић.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар