Зенит Антисрбије је прошао али њен холограм стоји над Балканом. Данашња Црна Гора и Хрватска, окосница су творевине ХХ столећа – Антисрбије

Славољуб Лекић (Фото: Лична архива)

Већ неколико деценија Црна Гора је поприште рата за сопство. А крајем 2019. Срби примише битку за сећање не би ли очували славу опевану и записану у Горском вијенцу. Битку заподенуше Господар Црне Горе и главари му у сарадњи с атлантистичким светом. Закључили су да је СПЦ слаба и да је прави тренутак да посегну за њеном имовином и сврше давно започети посао, во вјеки вјеков. Мада усамљена, СПЦ је примила удар и у јануару 2020. однела велику и неочекивану победу. Као грмљавина на Савиндан 1995. одјекнула је ова победа читавим хришћанским светом. Већ у марту 2020. глобални удар либералне фронде на свим тачкама глобуса (пандемија, затварање људи и економије) довео је до повлачења СПЦ. Црногорски атлантисти, који нису разумели знак без оклевања, подигли су улог и фишкалско отимање имовине заменили рушењем црквених зграда. Поруке сукоба у Црној Гори језгровите су и недвосмислене. Посматрамо с чуђењем истовремено разарање Црне Горе (Господар с главарима) и очајнички отпор (претежно Срби). При том рушитељи Црне Горе тврде да учвршћују црногорску независност. Тужна ли призора!

Бива да живот омете намере учесника великих догађаја, услед непредвидивости смера збивања у којима учествују. На пример, Јељцина често означавају као разбијача СССР-а јер је прогласио декларацију о суверенитету Русије 12.6.1990, којом су бивше републике добиле право да оду из СССР-а. Али распад СССР-а био је крај каријере Горбачова пре него што је испунио обећање да ће дати самосталност аутономијама у РСФСР (данашња Руска федерација). Има ли ту победника и ко је? Можда атлантистички свет – који је прогласио победу над Русијом (и остатком света) и скоро одмах после економске кризе 2008. заратио с дојучерашњим главним добављачем Кином? И Трампа оптужују да руши САД а он је можда био последња сламка спаса за становнике између Атлантика и Пацифика – пошто укида бретонвудски поредак. Мотиви и циљеви Горбачова, Јељцина или Трампа су једно а стварни исход збивања сасвим друго. Ко зна путеве Божије? Комитет 300, Билдерберг група, Трилатерална комисија, Римски клуб, Господар и главари Црне Горе…?

Упућени сви до једног у тајне Југословенске револуције, Господар и главари данас не одступају од линије Милована Ђиласа и његове првомајске објаве решења црногорског питања. Желе да буду корифеји свођења полицентричног српског народа на низ неугледних и ксенофобних нација (и црногорске) без будућности и схватања света и живота мимо трбуха.[1] Стога за Црну Гору данас има много рђавих решења а Суперструктура (скривена олигархија Југословенске револуције) трага за најгорим и најмрачнијим. За сада јој иде добро што тријумфално потврђује одржавањем геополитичке наследнице бивше СФРЈ – Антисрбије.

Лик Антисрбије

Зенит Антисрбије је прошао али њен холограм, попут градоносног облака, стоји над Балканом. Данашња Црна Гора и Хрватска, са свим својим снагама, окосница су творевине ХХ столећа – Антисрбије. С полетом су Антисрбији пришле вође Шиптара, Бошњака и македонских Словена (Повардарје) и сви су као један прихватили србофобију. Црна Гора је на различите начине учвршћивала лик Антисрбије. Најпре је у последњој деценији ХХ столећа избегавала солидарност (истина прикривено) с браћом из Србије а после 1999. сасвим отворено. Софистицирано је развијала постмодерни идентитет еколошке државе, те јој је промакло рођење РСК и РС. Црногорски главари су чекали расплет и дочекали га октобра 2000. да би с леђа ударили Србију. Без оклевања су разбили заједничку државу и промену вере потврдили укидањем српског језика, ћирилице и тврдњом да Косово није Србија (подршка његове отмице). Након промене вере у Црној Гори остала је СПЦ и зато атлантски свет жели да јој отме имовину (као у Северној Македонији). Да би лакше савладали последњу препреку прваци Антисрбије спорадично наговештавају нови погром Срба. На смелост Господара Црне Горе куражи хрватски председник Милановић упловљавањем војним бродом у тиватску луку у Боки Которској (22.6.2020).[2] Грбаљ и Паштровићи посматрају.

Долазак председника Хрватске Зорана Милановића у Црну Гору

Као и украјинска елита тако су и вође Антисрбије свој напредак засновале на сепаратизму и разградњи а не уједињењу и мукотрпној изградњи и очувању заједништва. Вође Антисрбије нису чак ни посумњале да су Ватикан, Пентагон, Стејт дипартмент или Форин офис заслужни за њихове политичке успехе на шампионату демократије. Још мање да ће се започета геополитичка фисија зауставити на праговима њихових резиденција. Како се приближава крај рата вођи Антисрбије све чешће ће морати да испробавају своју снагу, политичку мудрост и далекосежна политичка размишљања.[3]

О слепој улици црногорске политике у ХХ столећу посредно говори и Земљопис Књажевине Црне Горе из 1899. језгровитим описом: „У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности.“[4] На крају путовања ХХ столећем главари се двоуме између Ђида и Темпа, Момира и Света. Као и свако ко на пут пође и заборави куда је кренуо и одакле је пошао. Драма збуњених и узрујаних људи Црне Горе које из дана у дан гута мрак Антисрбије голема је забава и корист великим силама. Последице пандемије наговештавају почетак суочавања јужнословенских вођа, посебно црногорских и хрватских, с духом Геополитике. И самоћом.

Околности

Скренимо на час поглед на светска збивања, неодвојива од процеса на нашем тлу, посебно у Антисрбији. Сукоб СПЦ и њене ништитељке Антисрбије одвија се у сенци хибридног рата либералне фронде против конзервативних елита и националних држава. Да је либерална елита достојанствено и без сукоба уступила место новој, како некоћ чињаше конзервативци, свет би био мирнији. Данас посебно задивљује непоколебиви обрачун либералне фронде са становништвом САД и распаљивање расног и социјалног питања. Ратни говор Доналда Трампа од 4.7.2020. не оставља сумњу да грађански рат у САД улази у оружану фазу.[5] Америчке елите, осим што продубљују унутрашњи сукоб, свом снагом наступају против Русије, као средином ХХ столећа. Истискују је са светског тржишта нафте и гаса, исцрпљују Кремљ трком у наоружању, посебно у поморству (изградња морске флоте је најскупља), јачају либералну опозицију у Москви, шире санитарни кордон слабљењем Лукашенка и увлаче Кремљ у сукобе на простору бившег СССР-а.[6]

При том већина Американаца још увек нема јасну слику збивања у САД, као што је нису имали ни грађани СФРЈ 1985–1990. Не слуте да би могли да доживе судбину становништва Латинске Америке. Све стране у сукобу желе победу и ићи ће до краја. Већина ће пожелети прекид сукоба када он не буде могућ. Како је већ предвидео Јохан Галтунг, изгледа да ће САД заиста сићи са империјалног трона 2020.[7] Политика „обуздавања“ Русије, Северне Кореје, Ирана и Кине, док Американци својим рукама руше споменике оснивача САД – делује гротескно. Елите око Демократске странке свим силама раде да обнове опадајући либерални поредак.[8] Дакле, финансијска интернационала рачуна на ново учвршћивање атлантске Империје упркос поразу америчког начина живота. Трансхуманизам, вештачка интелигенција и блокчејн технологије атлантистичким елитама дају самопоуздање и обнављају апетит за владавином какву памте у ХIХ и ХХ столећу. Отуда следе старе планове засноване на премиси да ако савладају Русију онда отпора више неће бити.

Москва одговара настојањем да пасивним потезима исцрпи противника, развуче његове снаге и да ојача свој положај доношењем новог устава 4.7.2020. Кремљ припрема трансформацију управљачких структура али тек пошто се рат заврши, непосредно пред мировну конференцију. На њој руски врх планира да учествује као победник пошто у читавој Европи социјални и расни немири ослабе противнике, а на Балкану се под теретом безнађа распадну атлантске колоније и локалне охлократије. О подељености европских друштава сведочи и највећа европска држава Немачка. У њој уочавамо чудну мешавину либерализма у сфери привреде (исисавање свих вишкова из европских држава) и тешких успомена на националсоцијализам у сфери културе и политике. Отуда конзервативни покрет који прижељкује бивши сарадник Доналда Трампа, Стив Бенон, касни у Европи. Истина у Пољској и Мађарској постоје конзервативне снаге (искључиво везане за Ватикан), али оне нису посебно утицале на ЕУ.

Путоказ

Има ли онда Црна Гора избор? Упркос смутњи, на путевима којим су зимус пролазиле литије појавио се јасан путоказ. Откада постоји Црна Гора зна за гумно, прати знаке, чува родослове и предање и одгонета велике загонетке. Верни народ у Црној Гори са барјацима, иконама и другим светињама учествује у свечаним поворкама, литијама (црквена процесија) одувек. Литије се окупљају и крећу око цркве на ускршње јутрење и на дан храмовне славе после литургије; на празник Богојављења; у част месних светиња и великих догађаја од важности за цркву и државу и у важним приликама црквеног живота.[9] Литија је неодвојива од најважнијег хришћанског богослужења – литургије, за време кога се објашњава идеја хришћанског погледа на свет и главна стремљења цркве.

Важан ритуални део сеоске славе (заветине) јесте литијски опход који осим обичајног, устаљеног понављања носи снажан митски елемент.[10] Значај круга је архетипског карактера и познат је у многих народа. Круг је средство магијске заштите будући да се веровало да у простор омеђен кружницом не смеју да уђу демонска бића те им је све у кругу недоступно. Круг се јавља у различитим облицима било као славски колач који се окреће, свето дрвеће које формира круг око села, поворка литијског опхода око села, а ту је и коло након литијског опхода које се игра на одредишту.

Црна Гора, децембар 2019. (Извор: Митрополија црногорско-приморска)

У нашој традицији посебно место имао је кружни простор – гумно (гувно), важан за обезбеђење летине и берићета пошто је од вршаја зависио живот људи и домаћих животиња. У средишту омеђеног простора гумна био је стожер.[11] Улога гумна и стожера није се ограничавала на саму вршидбу. У многим крајевима западне Србије на гумна су за Спасовдан стављали лескове крстиће а у неким би селима чим загрми на гумно износили лопар са свећом да не удари гром у село.[12] На Божић се у неким крајевима приређивала симболична вршидба на гумну, уз учешће деце која су представљала животиње, викала и топтала ногама газећи око стожера.[13] У југоисточној Србији гумно је било важно при свадбеној церемонији. У Херцеговини и Црној Гори гумно је било место на ком се одржавају зборови, игра коло и решавају разна питања: крвни умир, осуде прекршилаца обичајних норми, деобе пашњака, изгон и испаше стоке.

Почетак и крај

Зар после најдужих литија у Црној Гори има смисла питање: шта чинити? Време је да се оконча најдужи полицијски час над једним народом заведен од олигархије Југословенске револуције. И то најпре у Црној Гори – да не постане напуштено гумно на коме су демони. Црногорци имају избор: да поново постану што су већ били. Али пут повратка сопству је дуг јер је давно почело удаљавање од њега. Мерен календарски, повратак ће вероватно трајати до краја овог столећа.

Пред новом српском елитом је изазован задатак да у ходу кризе сачини пројекат насупрот европском национализму, мондијализму и либерализму. Али за успех је потребна чврста вера у победу над злом раскола и отпадања. СПЦ је једина снага кадра да скицира другачију слику српског света од садашње јер има духовни и морални опит и разумљив језик – православље. Литија и литургија, заједно с гумном и колом, посебни су идеограми (логограми) којима верујући народ поима вечност и Истину.

Са једног од протеста због црногорског Закона о слободи вероисповести (Фото: АФП)

СПЦ је била уз паству и када се причестио цар Лазар 1389. у цркви Самодрежа уочи Косовске битке. Била је и при отмици Косова 1999. И данас је ту да подсећа на победу Небескога царства док се решава судбина Црне Горе и Балкана. До сада нико није победио без жртве а на јулском протесту у Београду истакнут је Шантићев стих: „Народ је ови умирати свикô!“ Људи увек имају избор: „Нека буде борба непрестана! Нека буде што бити не може!“

Аутор je редовни професор Пољопривредног факултета у Београду

[1] Đilas, M. 1945. O crnogorskom nacionalnom pitanju

[2] Видети оскудан извештај РТС-а из кога је избачен Милановићев историјски ревизионизам: Милановић допутовао у Црну Гору, РТС 22. јун 2020.

[3] Речит је пример члан председништва БиХ Жељко Комшић који тврди да су циљеви јулских немира у Београду „да се онемогући постизање договора између Београда и Приштине“. Осим што се самоуверено меша у унутрашње послове Србије тврди да је спречавање договора о прекрајању граница Србије (на Косову) у овом тренутку највише „у интересу екстремних десничара и фашиста у Србији и њихових међународних покровитеља који се налазе на истоку Европе“. Видети: Komšić: Protesti u Srbiji nisu zbog korone, već da se onemogući dogovor o Kosovu, N1 TV 10.7.2020.

[4] Видети у: Земљопис Књажевине Црне Горе, Пројекат Растко.

[5] Трамп демонстранте назвао покретом екстремно левог фашизма који би да сруши Америку. Факти, 4.7.2020.

[6] Видети детаљан, свеобухватан и прецизан документ корпорације Ренд о сузбијању деловања Русије: Extending Russia, RAND Corporation, Santa Monica, 2019.

[7] Galtung, Ј. 2009. The Fall of the US Empire – And Then What? Successors, Regionalization or Globalization? US Fascism or US Blossoming? TRANSCEND University Press.

[8] Нај, Џ. 2020. Хоће ли Бајден успети да спасе либерални поредак? Нови стандард, 7.7.2020.

[9] Видети одредницу литија у Православна енциклопедија, том II. Православна реч, Нови Сад, 2010.

[10] Тодоровић, И. 2001. Митска основа литија. Етно-културолошки зборник, књ. 7, Сврљиг, стр. 149-153.

[11] Васић, О. 2001. Гумно – вишезначно култно место у нас, Етно-културолошки зборник, књ. VII стр. 67-69.

[12] Васић, О. 2001. Гумно – вишезначно култно место у нас, Етно-културолошки зборник, књ. VII стр. 67-69.

[13] Видети одредницу гумно у: Словенска митологија. Енциклопедијски речник. Редактори: С. М. Толстој и Љ. Раденковић. Zepter book world, Београд, 2001.

Categories: Водич за антиелиту

Tags: Славољуб Лекић, Србија, Црна Гора