Дијалог је на неки начин ресетован, али је истовремено и паралисан оваквим максималистичким захтевима Приштине, оценио новинар Миливоје Михајловић
Александар Вучић на видео конференцији Србија-тзв. Косово-ЕУ (Фото: Танјуг/Инстаграм налог Будућност Србије)
Дијалог Србије и Косова под покровитељством Европске уније јесте добио нови импулс, али познаваоци ситуације из Београда немају велика очекивања и процењују: све се на неки начин враћа на почетак.
Максималистички захтеви приштинске стране који су се чули у Паризу нису изненађење у Београду. Председник Србије Александар Вучић сматра да су ти захтеви немогући, нереални, и неприхватљиви, док је косовски премијер Авдулах Хоти истакао да је само на тим принципима и циљевима могуће наставити дијалог. „То је списак лепих жеља“, истакао је председник Србије наводећи списак захтева Приштине:
„То су очување територијалног интегритета Косова, очување Устава и уставне организације Косова, трајно узајамно признање, а не модел две Немачке, чланство у УН и да друге европске земље признају Косово. А, тек онда ће да се баве питањем несталих и ратне штете.“
Домаћин видео-конференције одржане у недељу 12. јула и главни посредник у дијалогу Београда и Приштине Ђозеп Борељ, поручио је како је у питању наставак процеса у циљу постизања коначног свеобухватног и правно-обавезујућег споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине који ће одговорити на сва отворена питања. Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак оценио је да је дијалог Београда и Приштине враћен на прави пут.
Today we resumed the Belgrade – Pristina dialogue with @avucic and @Avdullah. The EU has been and continues to be ready to support and to facilitate the efforts to find a comprehensive, final and legally binding normalization agreement pic.twitter.com/HeciiBOPYO
— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) July 12, 2020
„Дијалог под покровитељством ЕУ после двадесет месеци се наставља. Договорене су и теме за састанак у Бриселу у четвртак“, саопштио је Вучић на званичном Инстаграм-налогу председника Србије.
Паралисан дијалог
„Дијалог је на неки начин ресетован, али је истовремено и паралисан оваквим максималистичким захтевима Приштине“, оцењује покретање дијалога Београда и Приштине за Дојче новинар Миливоје Михајловић.
„Александар Вучић је такође могао да каже: Имамо и ми Устав и поштовање нашег територијалног интегритета по Резолуцији 1244 УН. Све се тако на неки начин враћа на почетак и, уколико овако остане, суспендује све што је постигнуто у вишегодишњим разговорима у Бриселу“, истиче Михајловић.
Ивица Дачић, баронеса Кетрин Ештон и Хашим Тачи (Фото: АП)
Предстојећи дијалог уживо у Бриселу 16. јула такође неће донети неке битне помаке, наставља Михајловић, јер се, како каже, „променила преговарачка позиција Приштине. Дијалог је добио само нови импулс, али смо се вратили неколико корака уназад. Србију поред тога очекује формирање нове владе, у Приштини је нестабилна политичка ситуација, затим следе избори у Америци, одакле је једино могао да уследи неки притисак који Приштина уважава – не видим стога потенцијал за неки брзи напредак“, сматра Михајловић.
Компромис тешко достижан
Врло је тешко одговорити на питање да ли постоји нада да Приштина попусти неке од својих тврдих ставова, што би на крају и довело до некаквог компромиса, каже за Дојче веле Игор Новаковић из ISAC фонда:
„Питање корекције граница је, према истраживањима јавног мњења, непопуларно у Приштини. Мислим да ако чак и дође до неког компромисног решења, да до њега неће доћи тако лако – ако то рецимо буде корекција граница, питање је да ли приштински преговарачи могу то да ’продају’ својој јавности. Чак и ако до тога дође, није сигурно да ли постоји воља да се то имплементира. Ми у свету имамо бројне мировне споразуме који су потписани, а никада нису спроведени у дело“, напомиње Новаковић.
Неиспуњавање потписаних споразума
Иако дијалог понекад делује као узалудан посао, јер сви и даље чврсто стоје на својим позицијама, Игор Новаковић оцењује да је „известан напредак постигнут“. Председник Србије ипак је скренуо пажњу да се пуних седам година ништа није учинило на формирању Заједнице српских општина. Може ли та идеја која је договорена уопште заживети?
„То је нешто што је наишло на веома снажан отпор у косовској јавности, објашњава Новаковић. Такође, према неким истраживањима, та идеја је била мање популарна чак и од идеја поделе Косова и размене територија. Питање је колико косовске власти могу да објасне грађанима да није у питању никаква нова Република Српска, и да то неће нарушити безбедност на Косову“.
Графит у Приштини са натписом ‘Не заједници’ (Фото: И. Ђерковић/Дојче веле)
Дијалог се, дакле, наставља, додуше у некој практично закоченој форми, и стога се као и раније не појављује превелики оптимизам да би ускоро могло доћи до неког решења које би задовољило Београд, Приштину и међународну заједницу.
Мала је нада да може доћи до компромиса, јер Београд сигурно неће испунити захтев да призна независност Косова, додаје Миливоје Михајловић.
„Озбиљан дијалог се можда може очекивати наредне године када се све смири. Када то кажем, мислим да се стабилизује политичка ситуација на Косову, да се стабилизује и у Србији, јер и ту имамо протесте који на неки начин представљају притисак на српске преговараче о Косову“, сматра Михајловић.
Шта је циљ дијалога?
Када је реч о судбини Заједнице српских општина, која је потписана, али није формирана ни након седам година, Миливоје Михајловић сматра да то „није изгубљена битка“.
„Мислим да пре свега у овом тренутку не би требало гледати дијалог као корист за једну или другу страну. Уместо тога, њега би требало посматрати као механизам који може да доведе до смиривања ситуације и до побољшања живота свих грађана Косова. Циљ дијалога није статус. Видели смо да у протеклих 20 година све што је покушавано око статуса није довело ни до каквог резултата“.
Миливоје Михајловић стога напомиње како мисли да би „међународна заједница морала да изврши притисак на обе стране како би дошло до помирења Срба и Албанаца. То је узрок конфликта, а не статус. Са друге стране, имамо две потенцијалне варијанте решавања проблема: признавање независности Косова или поделу. Било које од та два решења ће имати домино-ефекат на читав регион и мислим да Европа то свакако неће дозволити, без обзира што су водеће европске земље признале Косово“, закључује Михајловић.
Ивица Петровић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар