Хтео бих да будемо довољно паметни и да знамо да територијално питање није увек најважније. Важно је, али не може бити важније од вредности, од врлина, од језика и културе, рекао Вучић

Фото: Инстаграм страница Александра Вучића

Најдоминантнији политичар у земљи говори о Косову, Кини, ЕУ и о томе како је бити „мали момак са Балкана“

Председник Србије, Александар Вучић, у последње време чита о немачкој историји, а изгледа да је из тога и извукао неку поуку.

У недавном интервјуу за Политико у Бриселу, Вучић је говорио о томе како се модерна Немачка суочила са губитком територије коју је некада сматрала својом, а уместо тога усредсредила се на свој економски успон и промовисање своје културе и вредности.

Да ли је то шаблон за Србију, која је играла централну улогу у балканским ратовима деведесетих и која се суочава са признањем да Косово више није њена покрајина, у замену за чланство у ЕУ?

Вучић не би ишао баш тако далеко. Међутим, он је рекао: „Хтео бих да будемо довољно паметни и да знамо да територијално питање није увек најважније. Важно је, нема сумње. Али, не може бити важније … од вредности, од врлина, од језика и културе“.

Вучић је два пута себе назвао „малим момком са Балкана“ – опис који не иде уз њега не само зато што је висок око два метра. Током последње деценије он је доминантна политичка личност у Србији, највећој и најмногољуднијој од шест држава Западног Балкана које траже чланство у ЕУ. Његова странка добила је 60 одсто гласова на парламентарним изборима у Србији прошлог месеца.

Извор: Политико

Он је рекао да се његов успех своди на добро управљање економијом, велике инфраструктурне пројекте и слабост његових политичких противника

За критичаре унутар и изван Србије Вучић је сувише доминантан. Академици, активисти за права, западне дипломате и опозициони политичари кажу да је одговоран за озбиљно назадовање на пољу демократије, слободе и владавине закона. Фридом Хаус, НВО коју финансира САД, види Србију само као „делимично слободну“. ОЕБС је истакао да иако су кандидати у изборима одржаним прошлог месеца били у могућности да воде кампању „и иако су основне слободе поштоване, избор бирача био је ограничен превеликом предношћу владајуће странке и промовисањем владиних политика од стране већине главних медија“.

Вучић је одбацио такве процене називајући их „бирократским извештајима“. Он је гласање описао као „најправедније изборе које смо икада имали“.

„Не кажем да је то идеална ситуација“, казао је он о изборним резултатима. Међутим, он је рекао да се његов успех своди на добро управљање економијом, велике инфраструктурне пројекте и слабост његових политичких противника.

Вучић је у суперлативима говорио о Београду на води (контраверзном пројекту), о новим ауто путевима и чврстом економском расту земље. Према подацима Државног завода за статистику, српска привреда је у првом кварталу порасла за пет одсто – „убедљиво највише у Европи“, рекао је Вучић и додао да се земља нада да ће ове године избећи рецесију упркос кризи насталој због корона вируса.

Разговори у Белој кући

Вучић је био у Бриселу да би се састао са највишим званичницима ЕУ у петак прошле недеље, дан пре него што је требало да у Белој кући разговара са лидерима са Косова – док вести о оптужници за ратни злочин против косовског председника Хашима Тачија нису осујетиле тај план.

Косово, територија са претежно албанским становништвом, прогласило је независност од Србије 2008. године, скоро деценију после рата који је завршен НАТО бомбардовањем. Али Србија и даље сматра Косово побуњеничком покрајином. Уз подршку свог савезника Русије, Србија је спречила Косово да се придружи Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама

У Бриселу се на разговоре у Белој кући није гледало са великим одушевљењем. Дипломате из ЕУ жалиле су се да их је амерички специјални изасланик Ричард Гренел искључио из процеса. Гренел је инсистирао на томе да је информисао високе француске и немачке званичнике о својој иницијативи, за коју је рекао да се фокусира на економску сарадњу. Али није било много показатеља координације са његовим колегом из ЕУ Мирославом Лајчаком.

Ричард Гренел (Фото: Sean Gallup/Getty Images)

Неки званичници ЕУ такође су се плашили да би америчка администрација могла да председава споразумом о промени граница Косова и Србије – иако је Гренел рекао да не заговара такву размену територија и ЕУ нема заједнички став по питању те идеје.

Вучић није затворио врата будућим састанцима у Вашингтону: „Кад год ме позову, како један мали момак са Балкана да одбије да разговара са неким из Беле куће?“ Али је такође рекао да би преговори које спонзорише ЕУ требало да се наставе упркос оптужбама поднесеним против Тачија и да очекује да ће се они одржати у Бриселу током наредних недеља.

Говорећи о границама, Вучић је рекао: „Спреман сам да разговарам о сваком проблему, о свим предлозима који могу доћи од било кога“. Међутим, он је такође нагласио да „није опција да ми изгубимо све, а они добију све“.

Питање Косова је за Србију нераскидиво везано за њену кандидатуру за чланство у ЕУ. Блок је јасно ставио до знања да се ни Србија ни Косово не могу придружити док не постигну трајно мировно решење.

Али Вучић је рекао да ће ЕУ морати да пружи гаранцију за чланство пре него што Србија потпише мировни споразум: „Ако мислите да Срби прихвате признање независности Косова да би у будућности можда добили чланство – хеј!“

Србија води преговоре о чланству у ЕУ од 2014. године, а Вучић је рекао да му је циљ био да се преговори заврше 2024. године и да Србија постане чланица 2026. године. „Морамо да убрзамо ЕУ процес“, рекао је он.

Тај временски оквир се неким званичницима ЕУ чини веома амбициозним. Наводе да би Србија свакако требало да се озбиљније позабави владавином закона и другим питањима.

Камен спотицања

Током интервјуа у Бриселу, Вучић је запазио мапу Западног Балкана обојеног у сиво, окруженог чланицама ЕУ обојеним жутом бојом. Он је рекао да та карта показује не само да је Србији потребна ЕУ, већ и да је ЕУ потребна Србија.

Али ЕУ је и даље потребно убеђивање. Прошле недеље, шест чланица ЕУ блокирало је отварање новог поглавља у преговорима о чланству Србије, углавном због тога што су разочаране стањем реформи, тврде дипломате.

Други камен спотицања са ЕУ је спољна политика. И то не само због веза Србије са Русијом, већ и због Вучићеве блиске сарадње са Кином.

Током кризе изазване корона вирусом у марту месецу Вучић се захвалио Кини на достављеном санитетском материјалу, а у писму кинеском председнику, Си Ђинпингу, написао је да је „Кина једина земља која нам је помогла“. Он је чак и пољубио кинеску заставу приликом дочека кинеских доктора. Насупрот томе, солидарност ЕУ описао је као „бајку“.

Ово није добро прошло код чланица ЕУ. У изјави објављеној као део виртуелног ЕУ самита са лидерима са Балкана одржаног у мају наводи се следеће: „Чињеница да (ЕУ) подршка и сарадња (поводом корона вирус пандемије) надилази све што је било који други партнер пружио региону заслужује јавно признање“.

Александар Вучић на састанку са председником Европског савета Шарлом Мишелом у Бриселу у јуну 2020 (Фото:Olivier Matthys/AFP Getty Images)

Вучић је ипак остао при својим коментарима: „Да ли сам слагао? Да ли сам рекао нешто што већ нисте чули од неког другог, од Урсуле (фон дер Лејен, председнице Европске Комисије), од Италијана, од Француске, од Шпаније? Било је лако наћи жртвеног јарца“.

Међутим, он је такође потврдио „да је највећа хуманитарна помоћ коју добијамо од Европске уније, највећи трговински промет имамо са Европском унијом, у то нема никакве сумње“.

Казао је да ће доћи до усклађивања са спољном политиком ЕУ – али не сада. „Ми ћемо то учинити, али то поглавље још није отворено“, рекао је Вучић.

Вучић (50) започео је своју политичку каријеру у Србији као ултра националиста. Вршио је функцију министра за информисање у влади Слободана Милошевића, бившег председника Србије и Југославије који је преминуо 2006. године током суђења у УН суду за ратне злочине, где је подигнута оптужница против њега због ратова деведесетих у којима је убијено више од 100.000 људи.

Ових дана Вучића понекад упоређују са Јосипом Брозом Титом, вођом комунистичке Југославије који је познат по томе што је умео да искористи међусобне сукобе великих сила, пре него са Слободаном Милошевићем.

Међутим, он је одбио да каже да ли има политичког узора.

„Не могу да поредим различита времена“, рекао је, додавши да је данас лако критиковати Тита, Милошевића и друге. „Сутра ће бити лако критиковати и мене“, рекао је Вучић.

Опрема: Стање ствари

(Коссев/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 5. 7. 2020)

Categories: Вести над вестима

Tags: Александар Вучић, ЕУ, КиМ, Немачка, САД, Србија, територије