Одбору за професионалну етику Универзитета у Београду упућен је позив да се изјасни о негирању геноцида над Србима професора Николе Самарџића

Никола Самарџић (Фото: Медија центар)

Универзитет у Београду треба да обрати пажњу на иступе у јавности проф. др Николе Самарџића у којима он пружа подршку дискриминацији и оправдава геноцид над Србима.

Позивамо Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду да позове проф. Самарџића да се изјасни о подршци наводима који су дискриминаторни на националној основи и оправдавају геноцид над једним народом.

Овај позив упутили су бивши представници београдских студената Јован Личина и Милан Поповић, поводом иступа професора историје Николе Самарџића, који је недавно на друштвеној мрежи Твитер подржао објаву једног корисника који је оправдавао постојање јасеновачког логора у коме је извршен геноцид над Србима.

Истовремено и Стефан Радојковић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида, сматра да би Етички одбор УБ требало о овоме да се изјасни уколико Самарџић претходно не разјасни своје поступке.

„Како бисмо избегли сваку недоумицу, а нарочито погрешне закључке који се у оваквим и сличним ситуацијама олако доносе, позивам, прво, професора Самарџића да јавно иступи и разјасни своју позицију према поменутој објави. Надам се позитивном одговору и разложном, аргументованом и, пре свега, искреном објашњењу разлога који су стајали иза чина једног редовног професора Универзитета у Београду. У случају да професор, из било ког разлога, није у могућности да се изјасни, одговор ћу потражити од надлежних институција тј. од Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду“, навео је недавно Радојковић.

Снимци екрана: ИН4С

На Универзитету у Београду нису желели да коментаришу ове захтеве.

Такође, и проф. Самарџић поручио нам је да нема коментар.

Међутим, проф. др Милош Ковић пита:

„Како смо дошли до тога да један професор историје Београдског универзитета лајкује усташке твитове? Можете ли да замислите професора историје у Тел Авиву како лајкује твитове у којима се оправдава Аушвиц, а то је оно што се овде догодило?“

Ковић сматра да изјаве ове врсте представљају срамоту за Одељење за историју, за Филозофски факултет и Универзитет у Београду.

„Ако пођемо од тога да је лајковање твита могло да се догоди случајно, онда морамо прво да очекујемо објашњење или деманти. Уколико је овај случај нејасан, исти професор је написао твит у коме позива на обнову Голог отока, који је као и Јасеновац био концентрациони логор за уништавање пре свега српског народа“, каже Ковић за наш лист.

Иначе, иступање чланова универзитетске заједнице регулисано је Кодексом професионалне етике, где се у члану 35 каже да они имају право на јавно иступање и слободу изражавања, укључујући и наступе пред публиком и у средствима јавне комуникације, као и на слободно изражавање ставова у штампаним и електронски доступним материјалима.

Међутим, овај члан не регулише која су ограничења јавног деловања, сем да “чланови универзитетске академске заједнице не смеју да посредно или непосредно забрањују, ометају, ограничавају или било чиме условљавају јавне наступе других чланова академске заједнице, односно слободу изражавања на тим наступима”.

У Кодексу се такође каже да „водећи рачуна о општем добру, чланови универзитетске заједнице дужни су и да раде савесно, марљиво, одговорно и посвећено, према свом најбољем знању“.

А све је почело када је недавно професор Самарџић на друштвеној мрежи „Твитер“ „лајковао“ објаву извесног iggyb666, који је написао:

„Ћириличној багри објасниш зашто им се мало-мало дешавају бомбардовања, уништење. Или су мозак и ћирилица у раскораку или они не контају латиницу. Србија је у гибу митоманије свињокрадице и коњокрадице Карађорђевића. Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Косовски бој, створили СПЦ, измислили Светога Саву и остале глупости, направили ршум у Црној Гори и Косову. Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора.“

Негирање геноцида над Србима

Милош Ковић сматра да морамо да развијемо механизме у било којој форми који ће спречити порицање или правдање геноцида над српским народом.

„Мора се раздвојити право на слободу мисли и изражавања од порицања геноцида. У најдемократскијим друштвима порицање Холокауста је кажњиво“, каже Ковић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 7. 7. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Јасеновац, Јован Личина, Милан Поповић, Милош Ковић, Никола Самарџић, Стефан Радојковић, Филозофски факултет, антисрбизам, геноцид над Србима