Оштра полемика руских генерала поводом марша руских специјалаца на приштински аеродром 1999.

Пљуште оптужбе генерала, не само ко је имао одлучујућу улогу, већ и ко је кочио улазак руских миротвораца на Косово и Метохију те 1999.

Руски војници код Приштине (Фото: ЕПА)

Незапамћен сукоб пензионисаних високих официра РФ, Ивашов оптужује Квашњина да скрива праве мотиве акције „Слатина“

У московским медијима у последњих десетак дана распламсала се незапамћено жестока полемика између пензионисаних генерала око тога ко је имао какву улогу у организовању „скока“ руског батаљона миротвораца из БиХ на приштински аеродром „Слатина“, на крају НАТО бомбардовања СРЈ. Пљуште оптужбе генерала, не само ко је имао одлучујућу улогу, већ и ко је кочио улазак руских миротвораца на Косово и Метохију те 1999.

Испровоциран изјавама бившег начелника Генералштаба Анатолија Квашњина, који је у ТВ емисији казао како је он припремао акцију и да о томе није знао министар одбране, оштро је реаговао генерал пуковник Леонид Ивашов, и то у два броја високотиражног недељника „Аргументи недеље“, испричавши детаље које до сада руска јавност није знала. Оптужио је Квашњина „да не говори истину о овој операцији“.

Све је почело недавним Путиновим интервјуом на „ТВ Русија“, када је испричао како је код њега, у време док је био секретар Савета безбедности Русије, дошао тадашњи начелник Генералштаба генерал армије Анатолиј Квашњин, кога је он питао,

„Зашто се иде на усиљени марш до приштинског аеродрома?“, тада му је, како је истакао, Квашњин казао, „Јасно нам је да ћемо кад-тад одатле отићи, али ћемо имати чиме да тргујемо“.

У броју од 17. јуна у поменутом недељнику генерал у пензији Леонид Ивашов, који је 1999. био начелник Главне управе међународне војне сарадње руске армије, напао је Квашњина у врло оштром тексту под насловом „Сва истина о скоку у Приштину – Одговор мистификаторима“, написавши да је као учесник те операције категорички против његове интерпретације циља руског батаљона, као и да мотив „није била никаква трговина“.

„Ми смо увели наш контингент зато да бисмо подржали Србе, да зауставимо геноцид над српским народом на Косову и да се реализује резолуција СБ УН 1244“, написао је генерал Ивашов, категорички устврдивши да Квашњин није одлучивао о акцији руских специјалаца, већ да су то учинили тадашњи министар одбране маршал Игор Сергејев, и председник Русије и врховни командант Борис Јељцин.

Леонид Ивашов (Извор: Вечерње новости)

Ивашов пише и да Квашњину није веровао министар Сергејев.

„Управо је Квашњин позивао команданте јединица да се не потчињавају министру одбране (Сергејеву) и не испуњавају његове наредбе“, написао је Ивашов.

„Скок“ у Приштину, како поново објашњава, организовао је генерал-пуковник Јуриј Балујевски, руководилац Главне оперативне управе генералштаба РФ заједно са ГРУ (војном обавештајном службом) и Главном управом за међународну војну сарадњу.

„Лично сам усаглашавао акцију уласка нашег контингента са председником Милошевићем и начелником Генералштаба ВЈ Драгољубом Ојданићем. Договорили смо се да у случају ако јединице НАТО нападну наш контингент, оружане снаге Југославије по њима моћно ударе. Осим тога, разматрало се да пребацимо наше десантне јединице из Русије у Ниш. Припремали смо долазак наших бродова у Солун“, пише Ивашов.

Игор Сергејев (Извор: Вечерње новости)

Он објашњава и како је донесена коначна одлука: министар одбране маршал Сергејев је у службеној белешци председнику Јељцину написао “ако прихватимо амерички предлог да Русија нема сектор и да се потчињава америчком генералу, не само да ћемо бити понижени, него ће и он (Јељцин) бити потчињен Клинтону”.

После тога је, тврди, Јељцин пристао да истовремено руска војска, када и НАТО, уђе на Косово.

После текста Ивашова на „ТВ Русија“, убрзо је емитован разговор са генералом Квашњином који је себе представио „као главног организатора акције у Приштини“. Он је категорички тврдио да о акцији ништа није знао министар спољних послова Игор Иванов, „у кога у армији нису имали поверења сматрајући да може о плановима да исприча Американцима“.

Анатолиј Квашњин (Извор. Вечерње новости)

Осим тога, Квашњин тврди да је он направио писмену белешку за председника Јељцина и да у томе никакву улогу није имао министар одбране маршал Игор Мојсејев.

У тој ТВ емисија појавио се и бивши шеф ГРУ (војне обавештајне службе) Валентин Корабељников који је вешто избегао да улази у полемику. Није ни речју казао ко је у праву, а ко мистификује целу акцију, већ је рекао „да обавештајци не говоре о детаљима акције без обзира на то што се зна да је ГРУ учествовао у припреми операције“.

Валентин Корабељников (Извор. Вечерње новости)

Озлојеђен изјавама генерала Квашњина, генерал Ивашов је дао још један, овога пута опширан интервју, на чак три стране, у најновијем броју „Аргумента недеље“ 1. јула 2020. И овог пута је поновио да је Квашнин знао само опште информације о операцији „скока“ на аеродром у Приштину. За време пута ка Приштини Квашњин је, каже генерал Ивашов, два пута покушао да заустави батаљон „дајући им команду да се врате јер је заменик државног секретара САД Строуб Талбот тражио да Руси не улазе на Косово“.

„Министар одбране маршал Сергејев је тражио да разјасним ситуацију и ја сам са специјалног телефона разговарао са генералом Виктором Заварзином. Упозорио сам га да мора да настави марш ка Косову јер је то команда министра Сергејева. Присутнима на преговорима сам казао да не можемо да успоставимо везу са генералом Заварзином. На то је скочио Квашњин и казао: „Сада ћу ја зауставити батаљон.“ Чим се вратио у собу за преговоре са Американцима, казао је да је батаљон заустављен и да ће се окренути назад“, испричао је Ивашов, рекавши да је затим поново изашао и успоставио везу са Заварзином, који му је рекао да му је стигла команда из штаба бригаде да је Квашњин наредио да се заустави батаљон.

Милошевић и генерал Ојданић веровали Ивашову

Ивашов сведочи и да му је поновио команду министра одбране Сергејева да настави пут ка Приштини, док је Талбот „умирен“ да се батаљон враћа.

„Тако је руски батаљон добио на времену, Си-Ен-Ен је могао само да јави да су Руси већ на Косову“, испричао је Ивашов.

Атомске снаге

Најновија жестока полемика руских генерала показује да је постојала нетрпељивост амбициозног генерала армије Квашњина према маршалу Сергејеву, последњем руском маршалу и министру одбране. Њихов сукоб је тињао због различитих ставова око реформе армије.

Квашњин је био за радикално смањење атомских снага Русије, чему се категорички супротстављао маршал Сергејев.

Јељцин дао по носу Клинтону

Генерал Ивашов каже да је посебно љут на генерала армије Квашњина зато „што је лажима хтео да понизи мртвог маршала Сергејева“. Ивашов се сећа кад је маршал Сергејев отишао у Кремљ и рапортовао Јељцину како је прошла акција, он га је загрило и казао: „И ја сам напокон ударио по носу Клинтона.“

„Тада је наредио да се награде учесници марша у Приштину”, испричао је Ивашов.

Генерал Заварзин својевремено је категорички тврдио да је идеју за руски „скок“ у Приштину дала Главна управа међународне војне сарадње којом је руководио генерал Ивашов.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 5. 7. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

7 replies

  1. Ко год да је у праву издали сте нас у одсудном моменту. Да сте остали, и да сте стварно потомци цара Николаја, не би наш јадни народ на Космету толико патио већ две деценије. Нема нама никакве вајде од вас, на жалост великог броја нас русофила. Неће се никад више код вас родити неко као велики цар Николај. Сви ви данас гледате само свој голи интерес, што он није радио јер је био Божји изабраник. Чији сте ви данас, ја не знам, али сам јако разочаран.

  2. @Зоран

    **** ***** **** **** *** ****

    Ми смо у у тешком информационом рату.

    Ти шириш сумњу и дефетизам пљујући по јединим садашњим српским савезницима, ерго….

  3. Новинар Дмитриј Кисељов (истовремено заменик генералног директора Русије 1, на којој је интервју с Путином емитован) је заправо мудром Путину хтео да припише заслуге за акцију (заузимање Слатине) у којој овај никако није могао учествовати, али је генерал Ивашов (стварни организатор марша, иначе у немилости садашњих власти) разбуцао ту лепу идеју. Не би се рекло да је Путин у свему томе тек невина жртва, али се “Новости” ове “ситнице” не дотичу и пажњу скрећу на генералске свађе. Овде имате транскрипт Кисељовљеве емисије и чланак Леонида Ивашова, објављен у “Аргументима и фактима”: http://sloven.org.rs/srb/?p=18984

  4. Ивашов каже/пише: „…Лично сам усаглашавао акцију уласка нашег контингента са председником Милошевићем и начелником Генералштаба ВЈ Драгољубом Ојданићем. Договорили смо се да у случају ако јединице НАТО нападну наш контингент, оружане снаге Југославије по њима моћно ударе. Осим тога, разматрало се да пребацимо наше десантне јединице из Русије у Ниш. Припремали смо долазак наших бродова у Солун …“
    Да рашчланимо мало ову “логику“:
    – После Кумановског споразума, који је био финији назив за њихову делимичну капитулацију, оружане снаге Југославије би у случају ако јединице НАТО нападну руски контингент „моћно удариле по НАТО јединицама“? Чиме? Ако би се то десило, како би се то завршило? Неће бити…
    – Разматрало се и да се руске десантне јединице пребаце из Русије у Ниш… Како, без одобрења/или са одобрењем прелетања преко територија Румуније/Бугарске које су већ тада биле под јаким утицајем НАТО-а? Неће бити…
    – Припремали су долазак руских бродова у Солун? То ваљда значи ратних бродова? У Солун – луку чланице НАТО-а, Грчке? Шта би то било – ваљда инвазија? Неће биоти…
    Остарели Ивашов очигледно живи у имагинарној прошлости. Али, чак и да је у невероватном случају то све покушано, трагичне последице би биле несагледиве.

  5. @имагинарна прошлост
    Када је крупан играч нападнут, међународна правила и обзири престају да важе. Напад на Русе означио би почетак копненог рата, а наше снаге су биле потпуно очуване – сећамо се запрепашћења западних генерала колико су мало бомбардовањем наудили нашој војној опреми. Дакле, ни Румуне, ни Бигаре, ни Грке не би много питали шта желе, морали би да гледају како ће јефтиније проћи и извући живе главе.
    Срећом, ни западњаци тада нису прешли црвену линију у понижавању Руса, па је најгоре избегнуто.

  6. Ма какав дефетизам, то су голе чињенице. Дали су лажну наду и испарили. Само су хтели ” својим западним партнерима” да ставе до знања да су још живи. Која је друга сврха брзог заузимања кључне тачке и још бржег бежања са ње? Ко је држао аеродром држао је Космет. Да су бар тражили своју зону одговорности наш народ не би овако пострадао. Али не , њима је сада битнија Сирија где им је изгинуло хиљаде војника и коју грчевито држе, а највећи домет код нас им је да помогну завршењу Светосавског храма. Да се разумемо ја волим братски Руски народ, али од несрећне 1917 свака њихова власт је ужасна јер није више од Бога благословена. Корене комунизма нико им више не ишчупа. Баш као код нас – једном Удба увек Удба. После Удбаша њихова деца а сада унучад. Немају Божји благослов и зато нам је како нам је. Значи нема дефетизма, већ само гола истина коју не види само онај који неће.

  7. Да ли је ико од вас Срба читао Резолуцију 1244?

    Да ли неко од Срба зна да је једино што резолуција резолутно тражи – напуштање Косова од стране српске државе.

    За то је тзв. Русија гласала у Савету безбедности.

    Руски батаљон је био ту за сликање и за то да се капитулација прогласи победом.

    ”Припремали смо долазак наших бродова у Солун“, пише Ивашов.

    No comment.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading