Данас: Икона „Исус сведржитељ“ коју је Вучић поклонио Путину без дозволе преко границе?

У Закону о Агенцији за борбу против корупције разматрало се само друго питање, шта функционер сме да прими од поклона, али не и околности када поклон даје

Александар Вучић и Владимир Путин (Фото: EPA-EFE/ ALEXEI NIKOLSKY SPUTNIK KREMLIN POOL)

Икона Исус Сведржитељ, коју је председник Србије Александар Вучић поклонио председнику Русије Владимиру Путину током последње посете Москви, није прошла неопходну процедуру у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Завод је требало да представницима наше власти изда дозволу за извоз и потврди да то уметничко дело нема статус заштићене културне вредности, потврђено је Данасу у тој институцији.

„У евиденцији Републичког завода за заштиту споменика културе није пронађен захтев за извоз иконе Исуса Сведржитеља у Русију“, одговор је из Завода, уз напомену да овакво дело не би могло да буде проглашено за културно добро, „с обзиром да се ради о руској икони, чија је врста стилизације типична за XIX век“. Иако ни један грађанин по закону не би могао да преко границе пренесе ни једно дело без претходног одобрења Завода, српски званичници су изгледа изузети из те процедуре.

Уколико бисте ви сада ту икону ставили у торбу и кренули у иностранство, гарантујем вам да би вам на граници узели икону, а вас ухапсили. Нема теоретске шансе да било које уметничко дело изнесете из Србије а да вас цариник пусти без одговарајуће дозволе. Доста људи када се сели носи најобичније портрете својих укућана па морају документацију да имају, разјашњава за Данас законску обавезу историчар уметности и професор Филозофског факултета Ненад Макуљевић.

Он напомиње да је веома битно да јавност, стручна и шира, зна о чему се ради, као и да ли у оваквим случајевима постоји изузетак од правила, односно да ли председничка функција „штити некога да из земље изнесе шта хоће“.

У овом систему о томе се никада није говорило. Владе су некада имале своје службе које су се бавиле одабиром поклона, сада не знамо има ли председник људе који то раде или сâм одређује шта ће понети неком званичнику. За стручњаке и за јавност је важно да знамо да ли постоји неки протокол, служба у Влади која о томе одлучује, ко и како бира, шта се, одакле и коме поклања. Много је непознаница везано за ово питање, наглашава Макуљевић.

Не слажући се са проценом да је вредност ове иконе мала јер је дело предмет рада руских иконописних радионица које су имале и серијску производњу, Макуљевић каже да саму процену није могуће извести само на основу фотографије, али и да многи други критеријуми улазе у њену цену али и нематеријалну вредност, која може бити непроцењива.

Руске иконе из тог периода годинама су биле потцењиване. Оне су много сложенији феномен него што се мисли, који није довољно проучаван, а тек у последње време им се посвећује много већа пажња. Њих јесте било веома много, али зато што је и Русија велика. Има их веома различитих и из различитих радионица, а на тржишту могу да буду и веома скупе. На фотографији не можете да видите материјале, да ли је у питању боја или позлата, на пример, да ли је штампано или сликано. Много тога се не види док немате оригинал у руци. Тада су се радиле чак и типизиране иконе различитих вредности, тако да иконографски, ликовно делује исто, а веома се разликују у материјалу а тиме и у цени, прича Макуљевић, који тренутно учествује у једном од највећих пројеката ЕУ – Horizon Project, који се односи на истраживање руских икона.

Исус Сведржитељ, Вучићев поклон Путину (Извор: Вечерње новости)

Ми сада немамо никакве податке на основу којих бисмо могли да проценимо вредност те иконе, а гледа се низ критеријума, од естетских до историјских. Примера ради, није исто ако се нека икона налазила у поседу неке знамените личности, неког храма или је из неке непознате антикварнице. Вредност на тај начин не постоји, поготову за културну баштину неке земље. Можете да имате икону коју је сликао неки наивац из малог места, а она нити уметнички нити економски значајна, буде једино сведочанство у том месту и у том смислу, њен значај је немерљив, каже Макуљевић.

Он наводи пример руских икона које су дароване са Свете горе краљу Петру Карађорђевићу, па су тиме за нашу културну историју веома важне, због историјског контекста.

А то су исте те иконе из истих радионица. Њихова вредност у Русији је сада почела да скаче и све се то сада мења, поготову што је у Русији у првим таласима комунизма много тога уништено. Имате читаве школе, цркве, манастире, спаљене иконе. То јесте била огромна продукција али и веома оштећена. Друго, велики број икона су са собом доносили руски емигранти, па имају додатну врсту вредности, тако да су то врло комплексне ствари. У том спектру, за нас је важно да знамо одакле се председник снабдева иконама, закључује Макуљевић.

Где је икона настала, одакле је дошла, где је чувана, да ли је купљена или је поклон, која је њена материјална али и друга вредност, отворена су питања на која јавност нема одговоре, а требало би да их има.

Уколико је она припадала неком храму, она је део његове историје, да ли је припадала некој збирци, онда је историјски део те збирке, ако су је купили негде, поштено је то рећи, као што је и Путин за пушку у размени рекао да је купио на аукцији, закључује Макуљевић.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија сагласан је да је и у оваквим ситуацијама потребно да јавност буде обавештена о свим битним елементима, укључујући шта је предмет поклона, начин прибављања и да ли су том приликом биле поштоване све процедуре.

У Закону о Агенцији за борбу против корупције разматрало се само друго питање, шта функционер сме да прими од поклона, али не и околности када поклон даје, навео је Ненадић и додао да одређени прописи на ту тему постоје у Закону о јавној својини, али да нису претерано детаљно формулисани.

О поменутим и другим спорним моментима овог поклона, Данас је питања поново упутио Министарству културе и Кабинету председника, али одговоре није добио. Одговоре очекујемо и из Агенције али и Савета за борбу против корупције, који би требало да јавности разјасне постоји ли законска обавеза да се детаљи око поклона, његовог порекла, вредности и евентуалног статуса заштићености пријаве том Владином телу.

Какву поруку шаљемо Русији?

Историја поклона се проучава, веома је важна ствар носити поклон утицајном политичару и она подразумева размишљање о томе шта се носи. Према политици поклањања, важно је ког су ранга поклони, да по правилу морају да буду уравнотежени, не прескупи. Зато ми оно што ради наша власт делује мало аматерски. Са дипломатске стране, уколико Путину колекционару Србија поклања неке заиста безвредне иконе, тек то није јасно. Зашто би наша власт то радила и какву поруку шаљемо, упитао је Макуљевић.

Ивана Николетић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 2. 7. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Да ли је за ту икону требало, или не, имати дозволу за извоз – формално речено, можда и јесте, али и сам “Данас“ ипак наводи да је поводом ње у Заводу за заштиту споменика културе речено да овакво дело не би могло да буде проглашено за културно добро, „с обзиром да се ради о руској икони, чија је врста стилизације типична за XIX век“. С друге стране, професор Философског факултета Ненад Макуљевић се с тим не слаже, уз тврдњу да он тренутно учествује у једном од највећих пројеката ЕУ – Horizon Project, који се односи на истраживање руских икона – што би вероватно требало да потврди ниво његове експертизе. Али – на том сајту, на питање о истраживању руских икона се добија одговор:
    (https://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/en/search/site/Russian%20icons ) Current search Search found 0 items Russian icons.
    Према томе, професорову тврдњу о његовој улози у истраживању руских икона– бар на основу података које тај сајт даје, па самим тим и о његовој експертизи, треба примити за повећим зрнцем соли.
    А сада о самој икони – говорим из скромног вишедеценијског искуства колекционара икона – и то са чисто “занатско -колекционарског аспекта“, и не упуштајући се у сам Свети Исусов Лик: на било којој аукцијској изложби, једва да бих бацио летимичан поглед на њу, толико је стандардно – серијска. Њена комерцијална вредност не прелази пар стотина евра.
    “Данас“ каже да је о поменутим и другим спорним моментима овог поклона, питања поново упутио Министарству културе и Кабинету председника, али одговоре није добио. Неће их вероватно ни добити.
    На питање “Данаса“ : “Какву поруку шаљемо Русији?“ – није лако једноставно одговорити, јер шта би требало да значи пружање на поклон најстандардније масовно произведене руске 19-вековне иконе највишем функционеру руске државе? Под условом да поклонодавац зна о чему се ради, можда скоро чак и неку врсту (ненамерне) увреде? Али – обзиром на то да вероватно није знао, да нема довољан ниво увида у тај потез, онда би се то могло скоро упоредити са поклањањем сладоледа Ескиму .

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s