Захваљујући нашим људима, а на првом месту здравственим радницима, продавцима у самоуслугама, полицајцима и војницима, добили смо прво полувреме
Бања Селтерс (Фото: З. Анастасијевић)
„Мисли глобално, делуј локално” била је крилатица са краја прошлог века у заштити животне средине. По свему судећи остало се само на декларативном односу и онда је то „глобално” узвратило ударац. Како год – са неке пијаце или из лабораторије, тек неки субмикронски, а већи од ранијих вируса, напао је и велике и мале и старе и младе. И док се велики надгорњавају на самитима како зауставити отопљавање, на поплављеним нашим ораницама, воћњацима, баштама, пластеницима и приземним кућама се процењује штета. „Држава ће надокнадити штету”, говоре одговорни. „Не липши магаре до зелене траве”, кажу они који чисте блато.
Пандемија нас је научила од кога се може очекивати помоћ. Захваљујући нашим људима, а на првом месту здравственим радницима, продавцима у самоуслугама, полицајцима и војницима, добили смо прво полувреме. И онда смо све прокоцкали због мало задовољства. Појавили су се душебрижници, који позивају на одговорност, оптужују оне који су како-тако сналазили у ходу, уместо да праве конструктивне анализе пропуста и предлоге да се то више не понови. Делимично су у праву, јер се политика умешала у одлуке и нема вајде што се политичари бусају у груди. Штета је непроцењива и стање неповратно, али је наше и туђе искуство драгоцено. Сада је моменат да знање и разум доносе праве одлуке. Пред нама је избор нове владе и одмах ће се видети какве смо поуке извукли из ових невоља.
Овог лета су у предности наши туристички капацитети, већ раније је држава помагала нашим људима ваучерима да се одморе у Србији. Сада су већ унапред резервисани сви расположиви смештаји у бањама, на језерима и планинама, као и уз велике реке. Да би се све рационално користило треба нам координација међу министарствима, не као међуресорна, јер се та сарадња по дефиницији рада владе подразумева, већ као извршна – од премијера.
Пример реверзибилног језера на Тари показује како се газдује великим енергетским и туристичким потенцијалом. Прошле године у пролеће је немилосрдно коришћен енергетски потенцијал и вода из језера испуштена до нивоа који, како одговорни кажу, није био испод пројектованог биолошког минимума. Ко је проверавао који је биолошки минимум у току 40 година експлоатације? Настала су огромна клизишта и некоме ће држава надокнадити штету! Зар нас корона није научила да је боље спречити, него лечити! Захваљујући обилним јунским кишама ове године, језеро је пуно и таквих призора лепоте има мало у свету. И због других околности, туристима се пружа могућност да уживају у овим лепотама. Наиме, поред вишка воде било је и вишка електричне енергије због мање потражње у извозу, те се вода из језера Перућац користила да се враћа у реверзибилно Тарско језеро. На тај начин је регулисан ток Дрине низводно, па у том крају није било поплава, јер су се мањи водотокови неометано уливали у матицу. Наш народ каже: „Ум царује, снага кладе ваља”! Јапански пројекат реверзибилног Тарског језера је осмишљен за рационално коришћење хидропотенцијала и очување природе. На располагању су нам важни природни ресурси, не сме се дозволити да се целим системом дринских хидроцентрала, којих ће бити још више, управља од данас до сутра.
Др Зорка Вукмировић
Заовине на Тари
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар