Генерално, однос са Немачком није више толико срдачан као што је био, оценио Флоријан Бибер, професор политичких наука и стручњак за Балкан са Универзитета у Грацу
Флоријан Бибер (Фото: ФоНет/ Александар Левајковић)
Кажете да су резултати избора показали да се Србија удаљава од европских интеграција. Зашто сте то закључили, кад је председник Вучић већ у изборној ноћи рекао да се интеграције морају убрзати, поготово реформе из Поглавља 23?
Добро је да Вучић остаје чврсто опредељен за европске интеграције. Ипак, он је имао велику већину у парламенту и на почетку приступних преговора, али је напредак у том процесу био спор. Зато остаје нејасно зашто би се процес убрзао сада, када је за то имао шест година. Као и Црна Гора, и Србија се фокусирала на формалне реформе, док су владавина права и демократичност опадале. Узимајући у обзир однос снага, недостатак контроле власти, контролу над медијима коју власт има, тешко је предвидети како ће Вучић и будућа влада радити на суштинском успостављању владавине права и реформама у правосуђу.
Хоће ли се ико у ЕУ или Немачкој узнемирити због резултата избора у Србији и шта ће поводом тога урадити?
За сад су реакције из ЕУ појединачне, из Европске народне партије, која је у партнерском односу са СНС, и мање је критична према СНС у односу на друге групације партија. Ипак, било је неколико критичних реакција европских парламентараца укључујући и оних из Немачке. Генерално, однос са Немачком није више толико срдачан као што је био. Вучићева подршка промени граница и повећавање ауторитарне власти охладиле су ентузијазам који је постојао према њему. Док дипломате и политичари, који прате ситуацију у Србији, примећују пораст ауторитарности, још увек не постоји довољно воље да се о томе отворено разговара.
Европска комисија је и до сада у својим извештајима критиковала стање демократије, владавине права, слободе медија, али власт ништа од тога није поправила. Зашто би се у будућности ишта променило?
Мислим да се ништа се неће променити ако Европска комисија не повећа притисак на владу у Србији. Комисија није ни покушала да активира клаузулу којом би замрзла делове приступних преговора уколико нема довољно напретка у реформама које се односе на владавину права. Комисија сада има нове методе у новој методологији, насталој после француског вета за почетак преговора Албаније и Северне Македоније, али сумњам да ће имати воље да их употреби. Посебно узимајући у обзир да је надлежни комесар Оливер Вархељи врло близак са Виктором Орбаном. Бојим се да неће бити снажног притиска да се испуне реформе у области владавине права и демократије.
Уобичајено је мишљење да је Вучић ту где јесте јер је „спреман“ да реши питање Косова и да ће се благонаклоност Запада према њему променити када схвате да он нема ту намеру. Зар протекле године нису довољан доказ за то да Вучић неће да реши косовско питање, тј. да користи све за одуговлачење?
Слажем се и чини се јасним да Вучић воли да прича да жели да реши косовско питање, а заправо има мало мотивације за то. И његова досадашња достигнућа то показују. Он има срећу да је и друга, косовска, страна слаба. Што обично значи да се за пропале разговоре или компромисе може кривити Приштина. После оваквих резултата избора, Вучић бар не може рећи да на домаћем терену има препреку за постизање компромиса, посебно сада када у парламент није ушла екстремно десничарска партија СРС.
Састанак у Белој кући је отказан. Како ће се то одразити на процес дијалога и решавања косовског проблема?
Амерички напори за одржавањем дијалога су пропали отказивањем састанка. Најпре, није било јасно шта ће се тамо догодити осим разговора о економској сарадњи. Нејасно је и како ће се сада то одразити на политичке односе или решавање великих отворених питања између Србије и Косова. Даље, Гренел је сарађивао само са Тачијем, чак је и допринео паду Куртијеве владе. Са оптужницом против Тачија његов партнер нестаје и требаће месеци да би имао јасног партнера на Косову који је довољно јак и има мандат за преговоре. Очекујем да ће ЕУ преузети дијалог, што ће допринети споријем и систематичнијем процесу.
Како схватате то када Вучић каже да ће му од ЕУ, за решавање косовског питања, требати више гаранција од обећања да ће Србија бити у ЕУ за пар година? Хоће ли му ЕУ изаћи у сусрет ако буде конструктиван око Косова?
Европска унија не може дати лаке гаранције. Све земље чланице, укључујући и Француску и остале скептике, морају да се сложе око тога да се отвори пут чланству Србије и нико неће безусловно подржати прикључење Србије. Надаље, без реформи у владавини права биће пуно отпора у ЕУ и Србија неће једноставно добити карту за улазак и неће доћи до тога да се не поштује потреба за реформама. Једноставно нема воље за тако брзим путем за чланство у ЕУ. Дијалог је од почетка био базиран тако да ће решавање статуса Косова бити предуслов за чланство у ЕУ, а не да ће чланство бити награда за решавање односа са Косовом.
Имају ли ЕУ и Америка алтернативу у опозицији с обзиром на то да ниједна релевантна опозициона странка није спремна да призна независност Косова?
Немају и опозиција је себе довела у тешку позицију. Можда је популарно и лако бити бескомпромисан у вези са Косовом и оптуживати владу за потенцијалну продају и издају Косова. Али опозиција нема план за Косово. Идеја да ће Косово бити све осим независне државе је помало илузија за српске политичаре. Опозиција би требало да понуди алтернативу. Донекле је и отворено питање Косова кључни разлог за недостатак демократије и оно служи за одвлачење пажње. А опозиција упада у ту клопку. Када је Вучић дошао на власт, Косово је било ниже на листи приоритета за грађане него што је данас. Шта се догодило? Ништа се на Косову није догодило што би довело до тога. Али то је Вучићев резултат и медија који су блиски њему или под његовом контролом који су инсистирали на том питању. То све чини ово питање тежим за решавање и лакшим за злоупотребу. За опозицију би било добро да истиче како Вучић користи косовски проблем за остајање на власти.
Који би требало да буду наредни кораци опозиције? Мислите ли да је могуће доћи до ванредних парламентарних избора?
Немам утисак да опозиција има стратегију после бојкота. Биће јој потребна јасна стратегија и међународни партнери. Проблем је у томе што је опозиција уједињена само око тога да је опозиција Вучићу и има мало тога позитивног да понуди, посебно што су у њој и реформисти и крајње десни националисти. Тешко је предвидети како ће тренутна опозиција понудити другачији приступ европским интеграцијама или према Косову од Вучића. Да не помињемо економске политике. У Македонији је промена 2016. била могућа јер је постојала снажна политичка алтернатива која је хтела да рестартује европске интеграције, била спремна на компромис око питања националног идентитета и успела да придобије подршку споља. У овом тренутку, то није случај у Србији и можда ће бити потребно подмлађивање опозиције новим партијама и лидерима.
Лидија Валтнер
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар