Мило Ломпар: Вучић – Вук Бранковић

Пред нашим очима се појављују живи учесници процеса који је косовска традиција заувек обележила у митској издаји Вука Бранковића

Мило Ломпар говори на трибини СС УЖИВО 2 (Фото: Соња Ракочевић)

Испод украсних својстава уважавања видовданске традиције, сасвим је видљиво – у јавној поруци председника Србије – умањивање и преобликовање значаја и домета Косовског завета.

У суштинским садржајима председничке поруке није уопште тешко препознати кључне чиниоце другосрбијанске (невладине) идеолошке платформе. Тако је Латинка Перовић давно назначила како српска средњовековна историја и њени споменици и нису само – српски. То је оно што албанска пропаганда данас развија у високом регистру.

Да би се до тога стигло, неопходно је тривијализовати Лазарев небески избор и обезвредити Обилићев херојски подвиг. Оба та чиниоца предмет су дугогодишње другосрбијанске идеолошке „обраде“: сасвим их је једноставно пронаћи у речима председника Србије.

View this post on Instagram

Vidovdan je jedan od onih praznika, koje smo, tokom istorije, činili velikim, i kada smo gubili i dobijali, i kada smo činili velike i časne stvari, i, mnogo ređe, nečasne. Vidovdan je prerastao mit i postao istorija, naša istorija, teška i previše krvava. Ona koje danas nemamo razloga da se stidimo, naprotiv, ali još manje imamo pravo da koristimo Vidovdan kako bismo obmanjivali buduća pokoljenja. I ništa bolje, i ništa više, od Vidovdana, ne pokazuje koliko je stvaranje istorije i budućnosti u našim rukama, koliko zavisi od nas i onoga šta, kako i koliko radimo. Zato je važno da, baš danas, još jednom pokažemo koliko smo spremni da svoju zemlju sačuvamo, odbranimo od svakog zla, i načinimo je velikom, poštovanom, i to na zemlji, a ne samo na nebu. Ubeđen da smo za to sposobni, verujući u Srbiju, u svakog čoveka i ženu u njoj, čestitam vam Vidovdan, naš najvažniji dan, dan koji će postojati dok je Srba i Srbije!

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on

Чему у практичном смислу то може послужити? Као подршка настојању да се Косово прими у УНЕСКО и постане државни старатељ над Грачаницом и Дечанима. То је једна фаза у дуготрајном кретању ка признању Косова: у складу са западним (америчким) захтевима. Тако се још једном показује да је владајућа идеолошка, културна и политичка агенда у нас – другосрбијанска (невладина) платформа. Као сервис невладине интелигенције, појављује се свакако и председник Србије. Оно што понекад промиче је да се такво понашање одвија по пресудним садржајима косовске традиције. Јер, пред нашим очима се појављују живи учесници процеса који је та традиција заувек обележила у митској издаји Вука Бранковића. Тако се уверавамо у то да су сви елементи косовског опредељења увек историјски присутни: небески избор, херојски подвиг и – неминовно – митска издаја.

Опрема: Стање ствари

(Директно, 29. 6. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

4 replies

  1. А сетимо се само како се поносно смешкао док је на конференцији за штампу Нетањаху у првом минуту говорио у пријатељству српског и јеврејског народа још у време римске империје.

    Свиђа ми се

  2. „Стабилност важећих норми значи и чврстину у начелима васпитања (васпитање је ствар заједнице, а није индивидуална ствар) једног народа, УНИШТЕЊЕ и РАСПАДАЊЕ норми ствара несигурност и колебање васпитања све до његове потпуне немогућности“. Дакле, управо је реч о циљаном и нимало случајном „уништењу и распадању норми“ једног, српског, народа, како би се створила подлога да КиМ буду признати од стране Р. Србије, која једина може – то нису успели ни део моћника Европе, нити САД – да од тзв. Косова направи државу, у правом смислу речи. Р. Србија ризикује да испадне смешна, до мере да интензитет смеха буде кроз историју појачаван, а време његовог трајања вечно. Поједностављено до краја и сведено на материјално – изузимајући доминантни духовни значај КиМ који је пресудан – колико кошта један ар земље, колико реке, језера, планине, небо над КиМ; ко је градио инфраструктуру по насељима и градовима КиМ, чијим средствима, ко су били планери, пројектанти, ко је осмислио већину јавних и стамбених зграда и блокова, ко отплаћује, данас, кредите КиМ, итд. Питање КиМ је питање свих – мртвих више него живих – од тренутка кад почиње историја српске државе и њеног народа. Дошло се у тачку суспендованог разума, немишљења, толиког да се учини нешто за шта историја нема писаног, нити усменог, сведочанства. Неко је рекао, ванредно: КиМ су најмање стварност, КиМ су метафизика.

    Свиђа ми се

  3. @Катарина…… Поштована Катарина потписујем ваш коментар од речи до речи. Бојим се само да уништене и распаднуте норме нису наш највећи проблем. Камо среће да смо као друштво у вакуму, да су старе норме и вредности уништене а да нових нема на видику. Многа су друштва прошла кроз то а и ми сами више пута у историји. На жалост, имам утисак да смо већ увелико „изградили“ нове норме и усвојили нове „вредности“ које су по мени горе од анархије. Да споменем само једну. Претходници ове власти су легализовали и легитимизовали издају, а Вучић је уздигао на ниво врлине.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s