Након распада СССР-а ван граница Русије остало је око 20 милиона грађана, који би били спремни да се присаједине Русији, објашњава руски писац и председник странке „За правду“
Захар Прилепин (Фото: Sputnik / Радоје Пантовић)
Руски писац Захар Прилепин, председник странке „За правду“, тврди да би се руске границе у будућности могле значајно проширити, преносе руски медији.
Како објашњава Прилепин, након распада СССР-а ван граница Русије остало је око 20 милиона грађана, који би били спремни да се присаједине Русији.
„Ако 75 одсто становништва неке територије, на пример, земаља бившег Совјетског Савеза, или више гласа за уједињење са Русијом, обавезни смо да искористимо све дипломатске и друге мере како би њихов дипломатски избор био реализован“, рекао је Прилепин.
Он сматра да данас у другим земљама не поштују грађанска права Руса онако како би требало. Као пример навео је чињеницу да им је забрањено да шаљу децу у руске школе, а писац истиче да их баш зато не треба заборавити, него им треба помоћи.
Прилепин претпоставља да би све то могло подстаћи људе да одрже референдум.
Уједињење Крима и Русије
Крим се ујединио с Русијом после одржаног референдума у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина гласача Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Украјина као и раније сматра Крим својом територијом, али привремено окупираном, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статуом УН изјаснили за присаједињење са Русијом.
Према речима руског председника Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено”.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Да одвратни нељуди , крвопије – бољшевици нису победили у Грађанском рату и створили од исецканих делова историјске Руске Империје ону Франкенштајн наказу СССР, који се што је и логично за све такве неприродне творевине најзад распао – а за ким ви и даље неутешно наричете, до свега овога не би ни дошло. А сада је касно…It’ s too late to cry over the spilt milk! Него, пазите да вам се и ово што вам је преостало не почне растакати.
@Иоанн Дубињин
Кажете “…А сада је касно…It’ s too late to cry over the spilt milk! ”
А не примећујете да управо то чините у првој реченици заборављајући на српску “поговорку” — да су баби му.а не би требао деда, што означава тзв wishful thinking, то јест, рекосте “Да одвратни људи…. нису победили…”.
Иначе, пљување по СССР-у само разоткрива део историјских дубоких разлога због којих је грађански рат завршио у корист “црвених”. Поред спољњег утицаја, тероризма и домаћих “либерала”, у првом реду то су нељудски услови живота за милионе “душа” које су се до Александра Другог сматрали спахијском својином. Тако су велепоседници чак и рачунали величину својих имања — има, каже, две хиљаде душа. Е па нема више….
Чињеница је да је период после преврата и грађанског рата био пакао на земљи за многе у СССР-у. На несрећу, то је било само предворје пакла који је уистину уследио кроз страдање и погибију 25+ милиона људи у Отаџбинском Рату. Сви ови страдалници заслужују поштовање и молитвено сећање.
Не видим како је СССР био неприродна творевина а Империја пре њега природна!?
Објективном посматрачу не сме да промакне слдеће: СССР је разгромио нацистичку велесилу и постао нада потлачених и унижених широм света, а после 45-те, већина људи тамо је живела достојанствено ако већ не и богато. Свако је имао кров над главом, бесплатан приступ медицинском и образовном систему, научно истраживање је било у процвату, и нико гладан није био.
Такав СССР називати наказним је само по себи наказно — с тим што је и то давно просуто млеко (па макар га сматрили отровним). Како год, за Холандију се не сећам да сте нешто дерогативно рекли, мада тамо се не можете похвалити да сте власник “душа”. Него, ваља сачувати сопствену, тако што ћемо пригрлити ближње у духу састрадалне љубави, па макар ови били становници земље данашње наследнице великог СССР-а и претходне Империје.
Занимљиво је да је Лењин, који је далекосежно плански исецкао Русију 1922 год. на штету Руског народа, и дан данас светиња над светињама у Москви, односно Кремљу. Да данашња Русија бар заштити свој народ у суседним државама СНГ, где су од распада СССР-а изложени дискриминацији као национална мањина.
@Don Quixote: У Вашој реакцији запажам пар неправилности: 1. Кажете да сам написао “Да одвратни људи… нису победили”. Грешка. Ја за бољшевике никако нисам могао рећи “људи”. Јасно пише “ НЕЉУДИ”. 2. У односу на разлоге за бољшевички преврат, излизана је мантра оно о “душама”, јер од укидања руске верзије феудализма (крепостное право) 1860 године, до бољшевичког пуча и њихове победе у Грађанском рату је прошло више од 60 година и сељацима је тада – 1860 е године додељена земља (зависно од величине спахијских имања и више од 60% површине тих имања). То је била завршена прича. 3. О “достојанственом животу” у СССР-у ми је смешно и да чујем. Био сам тамо пар пута службено на његовом “врхунцу” – у Москви, да им помогнем ( наравно – под условом да купе) у увођењу модерне методологије за дијагностику присуства вируса хепатитиса Б што до тада нису имали чак ни у Централном Институту трансфузиологије у Москви, а ван ње – не питајте…видео њихов ниво здравствене службе и живота, и видео само јад тог живота, а 1991г. , у току фазе распадања те творевине у Одеси носећи помоћ здравственој служби, јер нису имали ни појма ни могућности за дијагностику AIDS (СИДА) и то у највећем лучком граду. Тек тамо сам видео како су девастирали за 70 година социјалистичке изградње тај дивни град, чији је градоначелник за владе Николаја I , 1820тих-1830тих година био и један од мојих аскурђела. Знам све о том “достојанственом животу” у социјализму и из мог живота у ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ и мени се о томе не могу “продавати м..а за бубреге”. А – што се Холандије тиче, за сада немам о животу ту неке озбиљније замерке, а ако до тога дође неизоставно ћу Вам их јавити.
@Иоанн Дубињин
“Него, пазите да вам се и ово што вам је преостало не почне растакати.”
Из доле приложеног јасно се види, да се ништа не растаче нити се може
расточити – Дух Православности, Којим је Русија живела, преживела и
Васкрсава из/од смрти совјетизма.
http://www.youtube.com/watch?v=Vc5pdSeCpE8
http://www.youtube.com/watch?v=5cBUNNOaI8w
@Иоанн Дубињин
Да, погреших што сам претпоставио да можете неспахије назвати људима. Логично, јер људи су (за Вас) изгледа само они који имају хиљаду или више душа (чиме надокнађују сопствену бездушност).
Нећете ме убедити да СССР није ваљао јер нису имали дијагностику за СИДУ (та гадост је дошла управо са Запада) ни тиме што сте видели “јад” кад су држава и друштво већ били у распаду.
Што не кажете нешто о темама као нпр: Јуриј Гагарин, који није из Ротердама лансиран у космос нити
се тамо вратио обишавши планету, или “Цар-Бомба” (највећа нуклеарна) која није тестирана ни у Холандији ни на Западу, да споменем само два достигнућа. Или о теми да је СССР био (и остао) нада многих милиона потлачених широм света (и они “душе” у власништву неких других помешчика).
А најважнија тема, која сведочи величину и силу СССР-а, је Други Светски рат и победа совјетских народа и армије над наци-фашизмом. Немајући противне аргументе, тему игноришете, као нпр и чињеницу — да није било Јосифа Висарионовича, Холандија би остала под немачком чизмом (мада тамо сте већ одавни навикнути на нешто мало мекшу чизму, британску).
А за одсуство благодати живота у Холандији, не треба да трошите мастило и јављате ми — имао сам прилику да се у исто уверим провевши неко време у Ротердаму. Запамтио сам га као једно од ружнијих места доминирајућег сивила. Признајем ипак, равнотежу је правила колоритна демографија, коју је чинило више од половине имиграната, сви нехоландских боја, језика, религија и културе. Наздравље било ако је то средина која виши погодује потомку бивших помешчика него Русија.
Да, да, бомбе, спутњици и ракете, као и бујни бркови Ј.В.Стаљина… Велика достигнућа, нема шта.
Као илустрацију нивоа њихове медицине, што се СИДЕ тиче, о њиховој неспособности дијагнстике те болести сам говорио из времена почетка распада СССР-а, али о вирусу хепатитиса Б и његовој дијагностици за коју они баш у времену њиховог “врхунца расцвата“ социјализма СССР-а нису уопште имали савремену методику, и у два наврата (1974 и 1977г.) када су учествовали у мултицентричном међународном испитивању нових метода дијагностике које сам ја организовао су били у безнадежном заостатку – и то у њиховом најстрожем центру – у Москви, у Централном Институту Хематологије и Трансфузиологије – а то је баш време коме се Ви упорно дивите. У том истом времену је, упркос атомским бомбама и спутњицима (или баш због њих) средња дужина људског века у СССР-у била знатно нижа него у развијеним западним државама; уосталом – и сада је у постовјетској Русији, иако је порасла ипак још увек нижа него на Западу.
Питам се када ћете се ментално откачити од тих Ваших “спахија и хиљада људских душа“, јер тај систем је угашен 1860 г., а оне спахије које су имале хиљаде “душа“ су биле незнатна мањина међу спахијама, од којих је већина имала испод 100 “душа“, а саме спахије су биле незнатна мањина међу племством, од којих већина није ни имала земљишне поседе.
А бољшевици јесу, и остају нељуди и то ништа не може опрати.
Шаренило раса, људских боја и религија које сте видели у оном “сивилу“ у Ротердаму, и чега се, очигледно, као бели расиста гнушате, баш и јесте једна од предности холандског друштва која га само обогаћује у духовном смислу и омогућава бољу комуникацију и разумевање са светом, као и развој економских односа са страним земљама – али, што да трошим време да Вам то објашњавам кад сте очигледно непријемчиви за те појмове.
Zanimljivo da je Holandija , posle Kine, drzava u koju Rusija najvise izvozi, vise nego u Nemacku, cak je dugo bila i ispred Kine :))))
@Иоанн Дубињин
То смо већ апсолвирали, да у СССР-у нису били спретни око дијагностике СИДЕ, па чак ни хепатитиса. Кад сте већ били (седамдесетих) на тлу те свете, напаћене и крвљу мученика натопљене земље, како то да Вам се није пробудило милосрђе па да помогнете а не само продајете (сами то рекосте)? Здравствена нега је била доступна сваком становнику СССР-а и барем у тој сфери нису правили профит на туђој несрећи. Свака помоћ би била пројављивање елементарне хуманости…
Али, изгледа спахијска охолост је толико жилава да надживљава епохе остајући слепа и неосетљива за туђу муку. Могуће да је корисна као психолошки одбрамбени механизам за превазилажење изгнаничке судбине, али то је већ (била) Ваша мука, и ја сам многе поштовања достојне “беле” упознао да бих ово даље олако коментарисао.
Него, 51% нехоланђана у Ротердаму је драстичан податакк и зато сам га навео, и дефинитивно је културни и етнички проблем. Рећи да то “омогућава бољу комуникацију …. као и развој економских односа са страним земљама” је празно тврђење, као да је преписано из комсомолског приручника.
На крају, примећујем да поред аргумената губите и манир опхођења, до мере да вређате колико непотребно толико и грубо.
Ја сам расиста колико сте и ви совјетски комесар.
Мада општимо под псеудонимима, ово је писана реч, и написати за некога да је расиста (па још и бели, што је садашњи модни трик марксистичких букача у САД) је примитиван увреда,
Изненађује да Стање Ствари пропушта такво квалификовање својих коментатора.
Без обзира, желим Вам свако добро.
@Don Quixote: Да, био сам у тој земљи пар пута, нисам им ништа ПРОДАВАО, него сам њихов врхунски Институт Хематологије и Трансфузиологије укључио два пута (1974 и 1977 г.) у међународна истраживања ефикасности тадашњих нових (у том тренутку у фази истраживања квалитета и практичности) метода за дијагностику вируса хепатитиса Б, које сам ја организовао и водио. То сам сматрао двоструком помоћи: 1. Њима, јер нису имали тадашње савремене методе, и 2. Комерцијалном одељењу фирме у којој сам радио, за евентуални каснији лакши приступ совјетском тржишту. Појма немам да ли им је и колико продавано, јер ја сам радио у истраживачком одсеку, а по завршетку другог циклуса истраживања и објављивања резултата у стручној литератури сам напустио фармацеутску индустрију и прешао у клиничку праксу.
За СИДУ: то је била истински чисто хуманитарна помоћ Одеси 1991 г., коју сам организовао преко општинске здравствене службе града у коме сам радио, јер смо чули да Одеса (највећи лучки град и велики универзитетски центар) у том тренутку нема ниједан метод за дијагностику присуства вируса HIV који је у њој итекако косио жртве. Донели смо им на поклон и лабораторијску апаратуру, и реагенсе за неколико месеци.
Дакле: Ваш прекор: „…како то да Вам се није пробудило милосрђе па да помогнете а не само продајете (сами то рекосте)? Здравствена нега је била доступна сваком становнику СССР-а и барем у тој сфери нису правили профит на туђој несрећи. Свака помоћ би била пројављивање елементарне хуманости…“ није на месту.
Био сам седамдесетих година и у пар болница СССР-а, на врхунцу његовог процвата – оних у које су доводили странце, мислећи да им је то за показивање како су, ето, напредни… Богу плакати, какав је то ниво био (још нижи него у Југославији тада). Наравно – нисам видео кремљевске болнице за њихову “номенклатуру“, јер Ви вероватно појма немате да је здравствена служба СССР било строго и подмукло класно организована – а посебан систем болница и поликлиника – које су биле највише и најсавременије, је био резервисан искључиво за највиши совјетски слој (виша бирократија, високи официри и виши чинови КГБ). Уосталом, делимично слично је било и у ФНРЈ/СФРЈ (Болница „Драгиша Мишовић“ за УДБУ и МУП, и ВМА за восјку су биле најсавременије и најбоље опремљене).
Што се тиче расизма, учинило ми се из овог Вашег : „…А за одсуство благодати живота у Холандији, не треба да трошите мастило и јављате ми — имао сам прилику да се у исто уверим провевши неко време у Ротердаму. Запамтио сам га као једно од ружнијих места доминирајућег сивила. Признајем ипак, равнотежу је правила колоритна демографија, коју је чинило више од половине имиграната, сви нехоландских боја, језика, религија и културе…“ , о колоритној демографији – тј. да ми је тон Вашег излагања , јер “c’est le ton qui fait la musique”, дао утисак да Вам се то ни мало не допада – па отуда закључих оно о расизму. Ако сам погрешио, искрено молим за опроштај.
@Komentar ceka izvinjenje: имате право, Холандија јесте велики увозник из Русије, али… чега, и шта то значи у овој дискусији? Структура руског извоза у Холандију се састоји највише од енергената: гас, нафта (увезено се највише или директно реекспортује, јер Холандија је и највећа раскрсница енергетских токова Европе, или прерађује и извози), кокс и камени угаљ, алуминијум, бакар и никл , гвожђе и челик, сирове хемикалије, – дакле практично нема финалних производа било које индустрије/услуга.. То је, другим речима, структура извоза неке земље у развоју.
У Русију, Холандија извози углавном: медицинске и фармацеутске производе, камионе и аутобусе, електричне апарате, производе и методе ИТ технологије. Раније је извозила и огромне количине млека и млечних производа, воћа, поврћа, цвећа – али то је већ дуже времена погођено узајамним санкцијама, мада се у последње време полако и дискретно “врата отварају“.
Али – немојмо заборавити око чега је почела полемика: Прилепин: “Русија ће се још ширити“.
Ја: “…Него, пазите да вам се и ово што вам је преостало не почне растакати.“.
На то се надовезао Дон Кихот (добра симболика) – али његов став и обожавање СССР-а је потпуно легитиман став; мада- ми се никако не можемо сложити.
Мој став према тврдњи Прилепина – другим речима ( и мало експлицитније) је : Ћути, седи `ди си, јер и за `ди си – ниси!
Заиста жалим због тога, јер – да није било бољшевичког преврата 1917 г., Грађанског рата, настанка и постојања СССР-а, Русија реформирана после заседања на слободним изборима већ претходно изабране Конституционе (Уставотворне) Скупштине 1917 г., – било да је остала (конституционална) монархија, или република, после победе у Великом рату, у савезу са Антантом (што су бољшевици спречили својом велеиздајом, пучем и капитулацијом Немачкој и Аустро-Угарској и избацивањем Русије из тог рата), би данас вероватно била водећа земља света, и каснији небројени милиони и милиони уништених и упропапашћених живота руских грађана би били поштеђени. Русија не би таворила, као сада, у правцу ивице демографског опстанка.
Сада иступам из даље полемике око Прилепиновог текста…