Наши приоритети у овом економском лудилу ипак би требало да буду на другој страни: заштити светиња у Црној Гори и спречавању затирања Српства у Србији, попут избацивања Домановића, Нушића, Десанке Максимовић из школског програма

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Као и најславнији живи Србин, даћу себи за право да мислим о темама за које нисам експерт, али које ме, као и већину становника планете Земље дотичу.

У току је једна од највећих економских криза од индустријске револуције пре више векова и њен интензитет се још увек не може назрети. Могао би, да није дошло до немира у САД-у и да је нормализацијом живота почео да се смањује, а затим и надокнађује део начињене економске штете коју су изазвале државе превентивним мерама против ширења заразе.

Биће мноштво студија и анализа о томе да ли је требало тако брутално зауставити економски и сваки други живот у много земаља средином марта? Да ли су наметнуте мере биле у икаквој вези са ширењем заразе? Које су психичке и друге последице по становништво на планети услед спроведених мера? Које су биле најосетљивије категорије становништва, услед спроведених мера? Вирус је био најфаталнији са стара лица по старачким домовима, ту питања нема, осим зашто није спречено ширење вируса по домовима, уколико је уопште било и могуће?

Економска криза из 2020. се разликује од кризе из 2008. зато што су садашњу изазвале државе својим мерама а ону прошлу је изазвао финансијски сектор неконтролисано ризичним понашањем. Последице ће бити сличне, јер ће опет банке да упозоравају државе да су се превише задужиле, као да дуг прво није настао да би се банке спасавале. У односу на 2008, сада су државе у много горој позицији, јер је од тада ниво јавних дугова значајно повећан, и однос дугова према пореским и другим економским показатељима погоршан.

Овде ћу изложити табелу о производњи прерађивачке индустрије у априлу 2020, за земље за које су подаци објављени до 10.6, и графикон о незапослености у САД-у. Табела има за циљ да покаже дубину пада која је изазвана државним мерама, а графикон да наслути како ће криза услед немира у САД-у имати много јаче ефекте на светску економију у односу на мере држава у периоду март-мај 2020.

Табела: Макроекономија

Последње две колоне у табели мере ниво производње у априлу у односу на изабране месеце у 2000. и у 2009. за земље за које су доступни подаци. Скренуо бих пажњу на Шпанију, Француску и Италију у којима је обим производње (француски у марту) мањи него у 1992! Немачка је имала за 31% већи обим производње него у 1992, али ће америчка криза итекако утицати на немогућност опоравка највеће европске економије. Србија је у априлу имала за 3,7% мањи ниво производње него на крају 2000. и за 2,3% мањи у односу на март 2009, и извесно је да је у мају дошло до опоравка изнад ових одабраних нивоа. Да не укључујемо ту и поређење са јануаром 1989, у односу на који је производња прерађивачке индустрије у Србији смањена за 67%. Превише је депресивно. А ова међународна поређења могу да пруже некакву утеху. У Грчкој је производња смањена за 31,8%, а у Шпанији за 47,9% (у Италији још и више) у односу на крај 2000, а нису прошли кроз наша транзициона лутања. (овде)

Графикон о расту незапослености у САД је главни разлог за бригу у наредном периоду. Писао сам да ће последица изазване кризе бити кинески успон, по угледу на успон САД-а након светских ратова, који су се догађали на другим територијама линк. Међутим, немири у САД-у овој прогнози дају много већи значај. Европа има механизме социјалне заштите и фискалне политике који ће деловати како би се успорио раст незапослености и ублажила економска криза. То је било могуће под претпоставком да у свим земљама наступа опоравак од пада производње у априлу. Али, САД су слободна капиталистичка држава где радници најслободније могу да остану без посла, а тренутно држава није у могућности да спроведе никакву економску акцију како би их ослобођене поново упослила. И ту је сам економски ужас тренутних протеста у Америци. Зарад бољитка свих надајмо се да неће предуго трајати јер ће штета коју праве глобалној економији бити несагледива. Осим ако је ово крај Запада како га је Шпенглер предвидео, у побуни неуких против банкара и високе технологије, коју не разумеју и није им потребна.

Графикон: Макроекономија

Кина већ излази из кризе и има снажан раст изазван потребама остатка света за производима чију су производњу у току корона кризе обуставили. Чак и уколико криза у САД-у обори кинески извоз (а у априлу су САД имале раст извоза у Кину за 9%, што је ублажило кризу у САД-у) она је превише постала економски велика и смањила је своју зависност од извоза те, попут 2008-2009, може локалним инвестицијама да неутралише спољне негативне ефекте.

Наши приоритети у овом економском лудилу ипак би требало да буду на другој страни: заштити светиња у Црној Гори и спречавању затирања Српства у Србији, попут избацивања Домановића, Нушића, Десанке Максимовић из школског програма. Ми на ове глобалне потресе баш никако не можемо да утичемо. Али своје морамо да чувамо. И памтимо.

П.С. Надајмо се да фудбалска утакмица Партизана и Црвене Звезде неће имати сличних последица као и нека слична у Италији, пре пар месеци.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 11. 6. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Мирослав Здравковић, САД, корона вирус, пандемија, светска привреда