Из до сада непознатог угла, нова књига Николе Маловића дочарава нам боје, укусе, мирисе, али и геополитичке слике Медитерана
Фото: Никола Маловић
На ФБ профилу Николе Маловића освануо је пост:
„Отварајте, бре, те границе. Хоћемо да се спојимо, финалменте“ – са фотографијом неколико десетина насловница другог издања књиге „Бока Которска и Србија (Књига комерц, 2019).
Подсјетимо.
Из до сада непознатог угла, нова књига Николе Маловића дочарава нам боје, укусе, мирисе, али и геополитичке слике Медитерана.
Сазнајемо која су то баш сва мора и које су све земље без мора. Читамо да је први Србин који је опловио свијет био Бокељ, да је највећи познавалац Магелановог мореуза био Бокељ, да је први православац – витез Малтешког реда био Бокељ, да се први српски ратни брод звао „Србија“ и да је имао Бокеља за првог капетана…
Сазнајемо како је то живјети на мору, како је љети, како је зими, како је Иву Андрићу било у Херцег Новом. Читамо о острвима и ртовима, о чудесном путу зачина, јеловнику Бокешке кужине, о обалном говору пуном романизама, о томе како старосједеоци доживљавају туристе.
Сазнајемо да је морнарска мајица најпознатији дезен на свијету, да први словенски папа потиче из Боке и да је Јерусалим центар Медитерана. Читамо да се Бока ујединила директно са Србијом 1918. г, да Црна Гора према Боки гаји колонијалну свијест и да је Бока једина географија на свијету на којој Срби и даље живе уз море.
Из пера награђиваног српског писца.
„Имати поглед на море у државном смислу није само ствар симболичког карактера. Имати поглед на море питање је националног поноса“, Никола Маловић.
Глиго Бјелица
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар