Могерини више није у институцијама Европске уније. Једино су Александар Вучић и Хашим Тачи остали на својим позицијама
Гренел се са Тачијем и Вучићем сусрео и на Минхенској безбедносној конференцији (Фото: Ројтерс)
Крајем 2018. године, ствари су биле једноставне – европска дипломаткиња Федерика Могерини доводила је српског и косовског председника за преговарачки сто где су учествовали у „Бриселским преговорима“.
Од тада до данас, Могерини више није у институцијама Европске уније, на путу дијалогу стајале су најпре таксе, па одлука о реципроцитету Косова на робу из Србије, кампања Београда за повлачење признања Косова, избори и промене три владе у Приштини, вирус корона.
Једино су Александар Вучић и Хашим Тачи остали на својим позицијама.
У „игру“ су се око наставка преговора укључили нови, бројни играчи – специјални изасланик америчког председника Ричард Гренел, европски изасланик Мирослав Лајчак, па и француски председник Емануел Макрон.
Први знаци јењавања пандемије вируса корона означили су и интензивирање разговора о процесима који понекад не делују координирано.
Дипломатија Мирослава Лајчака
У својеврсној трци Европљана и Американаца, први ће у регион доћи Мирослав Лајчак.
Словачки дипломата именован је 3. априла за специјалног представника Европске уније за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања Западног Балкана.
Лајчак на Балкан стиже из Брисела, претходно подневши оставку на функцију у Братислави (Фото: Getty Images)
Лајчаков план био је да у понедељак, 15. јуна, допутује на неколико дана у Приштину, да би потом у Београд стигао седам дана касније – само дан после парламентарних избора у Србији.
Ипак, већ у старту наишао је на тешкоће.
Лет за Тирану, после којег је планирао да аутомобилом дође до Косова, није полетео из Швајцарске.
Дан касније, Лајчак је кренуо ка Балкану и то уз захвалницу швајцарској војсци чијим авионом се упутио на задатак.
After slight travel complications yesterday, the international community kicked into action. I’m now on my way to Pristina – a courtesy of the Swiss military. Looking forward to officially starting my visit to Kosovo later today. pic.twitter.com/f58NSwJtFB
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) June 16, 2020
Ни на првом одредишту неће га дочекати једноставна ситуација – косовски председник Хашим Тачи најавио је да се можда и неће састати са Лајчаком, износећи сумње у његову објективност и европски приступ преговорима.
Преговори Ричарда Гренела
Док је Мирослав Лајчак безуспешно покушавао да полети ка Приштини, на Твитер профилу америчког преговарача Ричарда Гренела осванула је позивница за састанак Србије и Косова већ 27. јуна.
Све то прати и Гренелово упозорење да се ствари враћају на „статус кво“ ако нека од страна не буде задовољна разговорима, али и објашњење да ће главна тема разговора бити економија.
If either side is unsatisfied with the June 27 discussions then they will go back to the status quo after they leave Washington.
As we have consistently said, we must first make progress on growing the economies. This is the focus. I look forward to these discussions. (2/2) https://t.co/r5QLDuC1XI— Richard Grenell (@RichardGrenell) June 15, 2020
Своју радост због позива који је добио, на Твитеру је поделио косовски председник Хашим Тачи.
Поручио је да је улога САД у просперитетној будућности Косова увек била одлучујућа.
U.S. leadership & support has always been decisive for the prosperous future of Kosova. Therefore, I welcome the invitation to resume the dialogue on normalization of relations under the leadership of President @realDonaldTrump’s SE @RichardGrenell.
— Hashim Thaçi (@HashimThaciRKS) June 15, 2020
Српски председник Гренелу није одговорио ни на личном, а ни на председничком налогу на Твитеру.
Шест дана пре избора на којима предводи своју Српску напредну странку, Вучић је посетио Чачак и присуствовао отварању Научно-технолошког парка, али је део обраћања јавности искористио и да негира да ће Србија у Вашингтону признати Косово.
„На то да Србија признаје Косово уочи Видовдана срамота ме је да одговорим – срамота ме је, јер то говори више о њима.
То никада неће бити тема, то говори о томе шта су други чинили“, рекао је Вучић осврћући се на чињеницу да се састанак одржава дан уочи Видовдана.
Ричард Гренел више није амерички амбасадор у Немачкој (Фото: ODD ANDERSEN/AFP via Getty Images)
Неће ово бити први сусрет двојице председника у Белој кући.
Непосредно пред избијање кризе око вируса корона, Вучић и Тачи боравили су у Вашингтону и 2. марта.
Српски председник тада је сусрет описао као „уобичајен“, док је његов косовски колега на конференцији за медије рекао да је задовољан јер је Америка преузела у своје руке дијалог о Косову и да је за његов завршетак поставила кратак рок.
Пре него што је за сто довео председнике, Ричард Гренел је на нижим дипломатским нивоима договорио два споразума Београда и Приштине.
Писма о намерама потписана су о успостављању авио линије између два града, као и обнови железничког саобраћаја и изградњи аутопута.
Самит у Паризу Емануела Макрона
Уз честитке за избор Авдулаха Хотија за премијера Косова, француски председник Емануел Макрон послао је и позивницу.
Самит у Паризу догађај је иза кога би стајале Француска и Немачка, а одржао би се по даљем смиривању епидемије вируса корона.
Идентичну позивницу у фебруару је добио и тадашњи косовски премијер Аљбин Курти, али није имао прилике да на њу одговори.
Његов мандат потрајао је само педесет дана, а пандемија је утицала да се о састанку и не размишља.
Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник предводе своју иницијативу за преговоре Београда и Приштине (Фото: LUDOVIC MARIN/POOL/AFP via Getty Images)
Пре тачно годину дана, овакав самит већ је отказан – за 1. јул 2019. године било је планирано да се у француској престоници састану делегације Србије и Косова, уз присуство француских, немачких и европских званичника.
Самит је отказан десетак дана пре одржавања јер за њега није било услова – таксе Косова на робу из Србије и кампања Београда за повлачење признања Косова биле су превелике препреке.
Скуп је требало да буде наставак разговора започетих крајем априла 2019. године у Берлину, на скупу истих организатора.
Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Би-Би-Си/Данас, 16. 6. 2020)