Никола Н. Живковић: Бојкот – да или не?

То нису слободни, наши избори. Њих режира наш непријатељ, а спроводе их српски политичари-кловнови

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Уместо да се, драги пријатељи, нађем с вама у Берлину, на нашем традиционалном јунском сусрету, у кафани на Савињиплацу, обраћам вам се овако, писмом. Овај вирус пореметио је планове многима па тако, ето, и нама.

Овај пут главна тема наших разговора требало је да буду избори. Ретко се кад пред бирачима једне европске земље поставило тако оштро, управо брутално јасно питање: да ли грађани уопште треба да учествују на изборима?

Почињем с лакшим делом – разлогом да се учествује. Они који су на то пристали тврде да је то једини начин да се нешто у Србији промени. Јер, како кажу, ако не учествујеш на изборима, дао си своје овлаштење да о теби одлучују други, односно они који ће да изађу на биралишта. То би, колико видим, био једини аргумент оних који су против бојкота.

Пођимо сад редом с аргументима оних који се залажу за бојкот избора.

На изборе позива владајућа политичка странка. Сви показатељи говоре да ће они победити. Највећи број новина је под контролом владајуће странке, 95% телевизијских програма је за Вучића и то већ неколико последњих месеци, двадесет и четири часа дневно. Да се изађе на изборе „пријатељски саветују“ и амбасаде оних држава у Београду које се учествовале у бомбардовању Србије, а пре свега Сједињене Државе, Велика Британија, Немачка и Француска. Реч је о земљама које су за последњих две стотине година, у свим преломним историјским тренуцима, увек биле на страни српских непријатеља.

И шта ради српска елита? Она подиже, на пример, Споменик захвалности Француској године 1930. на Калемегдану. Французи су подржали Отоманску империју у Првом српском устанку. Нису помогли Србији ни на Берлинском конгресу године 1878, а ни око Анексионе кризе у Босни 1908. Париз је признао независност Косова и Метохије.

Укратко, Србија нема никаквог разлога да буде благодарна Француској. Ако коме треба да буде захвална, то може бити само руском народу, чији су добровољци учествовали на страни свих српских ослободилачких ратова, од 1807. до последњег грађанског рата у Босни 1992-1995.

Срби могу да се одуже појединцима који су помагали нашој земљи. А њих је било и међу Французима, Немцима, Американцима и Енглезима. Но, њихове државе никад нису помагале Србији. Нама се управо и догађају непријатне ствари јер српска политичка елита, изгледа, никад није била способна да одреди ко су нам пријатељи. А по дефиницији значајног немачког правника Карла Шмита, политику не може да води онај ко не зна ко су му непријатељи.

Дакле, да се избори бојкотују, дају нам важан доказ сами амерички, британски и немачки амбасадори. Они се понашају данас према Србији онако како су се понашале европске колонијалне силе према афричким племенима у 19. веку. Народна мудрост нам каже: ради управо супротно од оног што ти предлаже непријатељ. Наши непријатељи и окупатори организовали и ове јунске изборе, и то у режији Александра Вучића, свог главног кловна за Србију! Да се изађе на изборе саветује и „невладин сектор“, који у највећој мери стоји под заштитним кишобраном водећих НАТО-држава.

Професор Правног факултета Коста Чавошки у више наврата окарактерисао је политику председника Србије Александра Вучића као „велеиздајничку“.

Фото: Твитер налог Хашима Тачија

Слободан Самарџић пише: „Грађани Србије… започео је последњи чин Вучићеве предаје Косова и Метохије лажној албанској држави ,Косовоʻ:  Бриселски споразум (2013), појачана сарадња са НАТО-м, … пасивност поводом дискриминације Срба и угрожавања СПЦ у Црној Гори, избегавање руског посредовања у питањима Косова и Метохије и много тога сличног: анестезираној јавности у којој преовлађују они немоћни, пасивни, купљени и застрашени. Од када су власти косметских Албанаца увеле драконске царине на робу из Србије (новембар 2018), званични став Србије био је да је то једнострани чин. Значи, ако би се могло говорити о реципрочним мерама оне су могле да следе само од стране Србије, што би било крајње легитимно, јер је, као што се овде тврдило, управо ,Косовоʻ донело једностране мере. Данас знамо не само да Србија није увела никакве реципрочне мере, што је свакако морала… Наше власти на све провокације Приштине реаговале су млако и млитаво.“

Милош Ковић с пуним правом тврди: „Утамничење владике будимљанско-никшићког Јоаникија и осам никшићких свештеника, хапшења и пребијања Срба у Црној Гори нису наишли на осмишљен, плодотворан одговор Београда. Ако је судити по томе како се Србија држала до сада, нарочито у ,афери државни ударʻ из 2016, наше власти могле би да оставе Српску цркву и њене вернике у Црној Гори на милост и немилост прогонитеља. Срби, међутим, за разлику од Јевреја и Јермена, и даље избегавају да се суоче са претрпљеним геноцидом, том најважнијом темом своје историје. Изливи мржње у црногорским медијима и јавности изнова отварају то питање. Београд још не разуме ни НДХ, ни ,Олујуʻ, а већ мора да се суочи са злом у Црној Гори. Симболи, јавни дискурс и културна политика те земље непогрешиво је везују за традиције Независне Државе Црне Горе и црногорских усташа Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије. Изразито прохрватску политику у Црној Гори наставио је и Тито, уз помоћ Мештровића, Штедимлије, Милатовића, Ђурановића и сличних љубитеља српског рода и имена. Њихов легитимни потомак данас је Мило Ђукановић. Била је случајност и присуство црногорских званичника на прослави Олује?“

О истој теми дао је кратак и веома добар коментар Дејан Мировић:

„Протесна нота Подгорици је  изостала кад је ухапшен владика Јоаникије и кад су пребијана деца и српски народ. Ова правне и дипломатске чињенице указују да Ђукановић има већи утицај у Београду чак и од ЕУ. Оне нас наводе на закључак да су тачне тврдње о Беби Поповићу као неформалном министру информисања Србије и Црне Горе. Носилац ордена Светога Саве већ 6 месеци упадљиво ћути о атентату који је у центру Београду у хотелу ,Crown Plazaʻ извршен на ктитора СПЦ Миодрага Давидовића Даку. Тада је поред њега у смртној опасности био и најомиљенији епископ СПЦ Јоаникије. Нису позвани амбасадори ЕУ и Црне Горе у Министарство спољних послова Србије.“

Српска влада наставља да игнорише Москву. А Русија штити интересе Србије, јер захтева поштовање Резолуције УН 1244 и међународног права. Зато ми се чини да Млађан Ђорђевић ни мало не претерује кад пише: „Вучић је Соросев човек који лаже Русију и Србију увoди у НАТО…  Александар Вучић је од својих западних ментора добио три задатка: да реши питање Косова и Метохије на начин који одговара Западу и косовским Албанцима, да уведе Србију у НАТО и да елиминише утицај Русије у Србији. Од њега се тражи да уради оно што је у Црној Гори урадио Мило Ђукановић, који је признао независност Косова, увео државу у НАТО и придружио се антируским санкцијама. За мене је неспорно да Запад подржава такву Вучићеву политику. Све ово указује да опозиција не може рачунати на било какву подршку Запада. Син милијардера Џорџа Сороса, Александар Сорос, с Вучићем се често састаје и у Србији и у САД. Сорос финансира већину невладиних организација и институција које подржавају актуелног председника. Они немају разлога да помогну опозицији, јер их људска права не занимају.“

Мило Ломпар о тој теми каже:

„…истинско лице садашње власти, која симулакрумом прикрива своју подређеност невладиној (другосрбијанској) интелигенцији“ (Печат, 5 јун 2020). „Мотиви нису битни у јавним пословима, пошто не оцењујемо људе по ономе шта приватно говоре него по ономе шта јавно чине… Као што је догађај била вест да су се црногорски и српски председник срели у Тирани на дан пре никшићког протеста против одузимања имовине СПЦ: 21. децембра 2019. године. Сама вест о том сусрету симболички је пренела подршку српског председника подгоричком режиму… У разговору за Данас од 23. маја 2020. године, председник Фонда за политичку изузетност и дугогодишњи Соросов сарадник (Соња Лихт) каже како је ,јавно подржала Вучићеву реакцију на избеглички талас 2015ʻ и како је ,подржала… и позив на унутрашњи дијалог о односима с Косовомʻ, који је ,био… озбиљан помакʻ.“

Споменути Соросев сарадник већ годинама шири мржњу према српском народу и за тај посао плаћен је и из буџета државе Србије! Да ли то постоји још у некој држави у свету? Српска влада плаћа људе да шире лажи против српског народа! А наводно се „NGO“ баве „одбраном људских права“. Тај „невладин сектор“ не види, чини се, само страдања српског народа. А ако је и било српских жртва, то онда, по њима, није вредно да се забележи, јер су Срби „фашистички, геноцидан народ“.

Јенс Столтенберг, Александар Вучић и Соња Лихт

Зато је поменута особа „јавно подржала Вучићеву реакцију на избеглички талас 2015“. Одједном су се појавили проблеми с избеглицама из Пакистана, Авганистана и Ирака и то у Шиду и недалеко Суботице. Они су свакодневно терорисали српске грађане. А о томе месецима упорно ћути српска влада и председник Србије! Нико нашој јавности није објаснио како су они уопште стигли у Србију? Могли су да стигну само преко Македоније и Бугарске. Како су могли прећи границу и то у време строгих мера које су уведене поводом епидемије?

Наши држављани, на пример, када су се враћали у Србију, морали су ићи у самоизолацију. На основу ког права су те избеглице стигле у Србију? Зашто се нису задржали у Бугарској, Румунији или Мађарској? То су земље чланице ЕУ. Да ли наша влада из Брисела преузима само обавезе, а нема никаквих права? Зашто председник Вучић и његови министри не кажу пуну истину о проблему с муслиманским избеглицама у нашој земљи? Ако ћуте о том проблему, значи да нешто скривају.

Млађан Ђорђевић у горе споменутој чланку каже и ово: „Занимљиво је да на опозиционе политичаре, који бојкотују изборе, притисак врше представници српске власти и шефови дипломатских представништава западних земаља. Који је њихов интерес? Запад је довео Вучића на власт и сад тражи да дамо легитимитет ономе што Вучић ради. Ови избори ће показати ко је ко на политичкој сцени Србије. Колико знам, амбасадор Руске Федерације, на пример, никога није позивао да учествује на изборима. Неке странке, које су се у почетку изјасниле за бојкот, промениле су мишљење и одлучиле да учествују на изборима. Ипак, Савез за Србију је бојкотом избора показао да интересе државе и друштва ставља изнад страначких и личних. Никада не бих пристао да учествујем на овим изборима јер ово, по свим параметрима, нису избори већ циркус. Поред тога, не желим да дам легитимитет Вучићу, који је успоставио злочиначки режим у земљи. Ко жели добро Србији, не треба у томе да учествује. Морамо да Србију ослободимо од мафије и сачувамо њену територију. Живимо у земљи којом владају медији, сила и лажи. Све остало је само обмана. Александар Вучић чак има и своју опозицију, која ће учествовати на предстојећим изборима. Председник је обећао свим пунолетним грађанима сто евра. То није ништа друго него куповина гласова. Као што видимо, скоро да и нема кампање… Вучић је руским дипломатама рекао да иза протеста у Србији стоји Запад, који припрема „украјински сценарио“, односно „српски Мајдан“. Истовремено, западним партнерима је рекао да иза протеста стоје Руси, који финансирају Савез за Србију. Свако ко је бар мало упућен у руску политику зна да је то једноставно смешно. Зашто би Русија финансирала опозицију тако пријатељске земље као што је Србија.

А. Сорос и А. Вучић (Извор: Демостат.рс)

О политичарима који су пристали да као опозиција учествују на изборима имамо блистав прилог једног српског научника, под насловом: „Зар вас није срамота да подржавате Вучића и режим Српске напредне странке?“ У даљем тексту Првановић наставља са серијом питања: „Не смета вам то што су изневерили предизборна обећања, што пљачкају Србију више него они против којих су били, што се на власти одржавају само захваљујући обмањивању народа, што уцењују и подмићују људе да гласају за њих, што су најгорем шљаму омогућили да оргија по државним органима и институцијама? Правдате то што подржавате ове непријатеље Србије и народа тиме што морате деци да обезбедите хлеб. А, да ли вам је пало на памет да ће вас се деца стидети и да ће вас презирати што сте их хранили прљавим рукама? Да ли заиста то радите због ваше деце, или се иза њих кријете и њих користите да сакријете сопствени кукавичлук или полтронство? Хоћете ли се поносити тиме што сте допринели тој победи? Неће вас бити срамота пред људима који су стварно шиканирани на послу, а који то трпе јер заиста само тако могу деци да обезбеде хлеб, или пред људима којима је прећено уколико не гласају за те за које ћете ви гласати? Зар вас опозиционаре, који излазите на изборе, није срамота кад нам причате како хоћете да мењате систем изнутра? Зар заиста мислите да сте успешно сакрили то да су вам лични интереси водиља у животу? Да ли стварно мислите да километри канализације, које ћете да правите у вашим срединама, имају везе са слободом? Зар вас није срамота што ћутите? Вас са универзитета и из академија? Мислите да неко може дипломом да покрије то што је као човек крпа? Вас медицинаре, вас естрадне стручњаке који сте подредили здравље нације умоболним интересима једног човека и његове удворичке клике? Вас у војсци који мирно стојите пред кловновском имитацијом ратника? Вас у полицији, тужилаштву и свим телима за заштиту законитости који не реагујете на бестијално оргијање пљачкашке власти. Вас у режимским медијима није стид да потпомажете гебелсовску пропаганду у корист антинародне политике појединаца на власти? Вас у Цркви није стид што гледате како патријарх даје орден за чување Косова ономе који хоће да преда део Косова, што видите да месецима неће да иде у Црну Гору да буде са народом који брани цркве? Зар вас није срамота вас, заговорнике уласка у НАТО пред невиним жртвама његових злочина? Није стид вас у вилама и прескупим становима са погледом на ужас.“

Све бесомучне кампање данашњег режима у Србији око отварања нових фабрика и аутопутева не могу да избришу из свести грађана неке очевидне чињенице, а које свак од нас у Србији осећа и зна.

Извор: N1

Пример. У Србији свако мора једном годишње регистровати ауто и цена износи, зависно од типа кола, између 150 и 250 евра. У Немачкој регистрација кола врши се тек сваке две године, а цена је за једну петину мања него у Србији. Просечна плата у Србији износи 250 евра, а у Немачкој десет је пута већа. Не треба да је човек велики математичар и да види, да нас власт у Србији просто пљачка. Исто је и са ценама горива. Било је покушаја штрајка због високе цене. Александар Вучић је изашао пред камере и казао да је погледао цене у другим земљама и да ми нисмо најскупљи. Председник Србије просто не говори истину, јер ако је цена горива иста у, рецимо, Србији и Немачкој, а плате у Србији су десет пута ниже, онда је јасно да српски грађани плаћају десет пута скупље и гориво и регистрацију аутомобила.

И онај ко држи пиљарницу зна да ако је гориво скупо, онда све поскупљује, јер је то основно мерило привреде. Зато се свака држава труди да цене горива буду што ниже. То није случај једино у Србији.

Зашто? Зато што данашњи режим у Србији не води рачуна ни о својим грађанима, ни о државним интересима, већ им је изгледа стало само до тог да награди оне који су заслужни за победу на изборима. Одакле узети новац? Тиме што ће пљачкати сопствене грађане. Конкретно то изгледа овако. Ако си се у било чему истакао у предизборној кампањи за Вучића, добићеш као награду стално запослење у некој државној установи, рецимо, место чувара у болници. Ако си веома заслужан, онда можеш постати директор неке болнице. А најзаслужнији постају државни секретари и министри.

Последњих година Србија се просто дави у аферама. Убијен је Оливер Ивановић. Председник је одмах изашао пред камере и изјавио да ће се лично побринути да се тај злочин што пре расветли. Прошло је толико година, а Александар Вучић о том више не говори.

Александар Вучић (Архивска фотографија: Ројтерс)

На друштвеним мрежама сви су чули за афере „Крушик“,  „Јовањица“, „лажне дипломе” и „мини хидроелектране“.

Шта радити? Један веома оригиналан начин да се с власти уклоне сатрапски режими дао је велики руски писац Едуард Лимонов, предложивши да се свим грађанима старијим од шездесет година укине право гласа. Он је пристао да та мера погоди и њега. Умро је ове године у 77. години живота. А и ја за неколико недеља, ако Господ да, навршавам седамдесету, па ипак потпуно подржавам тај предлог. О будућности земље нека одлучују наша деца и унуци, а не ми пензионери! Јер наша генерација јесте најодговорнија да на изборима увек побеђује Вучић. А тако је било и у време владавине Слободана Милошевића. Ко је дао право пензионерима да одлучују о судбини оних – генерације до тридесет година живота – којима припада будућност сваке нације, па и наше? Себичност и незрелост пензионера убрајам у главне кривце да српска омладина напушта Србију и одлази у печалбу. Ни најјефтинија дроља неће увек да пристане за сто евра! Зар сте пред крај свог живота, драга браћо-пензионери, спремни да за ситне паре окаљате образ себи и својим потомцима?

Свако ко није равнодушан према судбини нашег народа, ко воли Србију, саветујем и апелујем да не изађе на изборе 21. јуна 2020. То нису слободни, наши избори. Њих режира наш непријатељ, а спроводе их српски политичари-кловнови, како они из владајуће странке, тако из опозиције.



Categories: Писма из Жумберка

Tags: , , , , , , , ,

8 replies

  1. Мислим да би аутор требао да провери чије текстове назива „блиставим“:

    „Мислим да сам у животу милион пута испао будала што се тиче политике. У почетку сам веровао да је Милошевић добар, па сам схватио да сам се зезнуо, па сам мислио да је Драшковић добар, па сам се зезнуо, па сам веровао у демократе, па у ДСС, па у СНС, па сам се опет зезнуо. Па, ја сам, у ствари морон. Ја заиста немам права да некоме солим памет. Веровао сам свакоме да искрено жели добро овој држави, па сам схватио да сам будала. Не једном, већ пет пута.“

    Ово је део интервјуа Првановића који је дат новинару „Времена“ 25. 7. 2020:

    https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1705456

    Сада човек говори на скуповима СЗС.

    Шта ако је још једном испао „морон“?

  2. Ono sto nas boli i sto nam smeta je podrska Kremlja ovom istom akrepu Kvisliskom. To bi trebalo pitati i traziti javni odgovor „cara“ jer cinjenica je da podrskom okupatorskim slugama odmaze direktno narodu Srbije i Srpskoj drzavi i institucijama. A ta podrska treje godinama????

  3. У вези са подизањем споменика захвалности Француској треба рећи пуну истину која је уосталом исписана на самом споменику уклесаним текстом: „Волимо Француску као што је она нас волела 1914-1918“.
    Ту се осим војничке сарадње мисли пре свега на школовање генерација српске омладине и стварања мноштва сјајних српских интелектуалаца у периоду између два рата.
    Истовремено у Паризу је подигнут споменик Краљевима Петру и Александру, једна улица носи назив Краља Петра од Србије, у Кану постоји Српска улица, која од луке води према унутрашњости а којом су српски рањеници превожени на лечење и опоравак…

  4. Не улазећи у целу садржину чланка г. Николе Живковића у вези са предстојећим Изборима у Србији, осећам потребу да напишем своје незадовољство због сваљивањa кривице за стање у Србији на њене (нај)старије грађане. Погледајте предизборне скупове и промоције СНС и њима блиских странака на власти. Где на тим скуповима подршке видите пензионере и старије људе? На снимцима и сликама се виде све сами млади Србије, весели и насмејани. Рећи ћете да су то само призори за медије. Али, чињеница је да ти млади, колико да их је, пружају подршку садашњој власти у Србији. А што се тиче старијих грађана, они углавном седе испред ТВ екрана и посматрају све те призоре. И доносе закључке, у великој већини „при чистој свести и здравој памети“, да, ако млади толико воле председника и друге његове сараднике, њега и њих треба подржати на Изборима. Зато би оштрицу критике требало више упутити на оне који учествују и сликају се на скуповима и митинзима. Ако сматрају да тиме утичу на (погрешне) одлуке својих старијих грађана, баба и деда, нека то не чине. Осим ако су убеђени у исправност својих погледа на своје фаворите на Изборима. Иначе, треба рећи и ово, да се осећа прилично велика нетрпељивост према старијим суграђанима на јавним просторима. А разлози могу бити да су они, углавном ни криви ни дужни, одговорни за многе недаће које имамо у држави. А њихове заслуге за све што су учинили у свом продуктивном делу живота се углавном заборављају или умањују.

  5. I, kada cemo na izbore, kada Tadic, Jeremic i Djilas, budu zadovoljni uslovima?Kada evro-atlantisti iz vlasti ispune uslove evro-atlantista iz opozicije.Tadic zagovara stvaranje jedne jake stranke, Bole vise nije potreban, usmrdeli su ga, pokusao je da bude revolucionarni predvodnik onih koji ga se gade vise nego Vucica, koji su sutnuli Kostunicu radi Dacica, ruku na srce, posto je ovaj zapoceo pregovore sa SPS i SRS, setivsi se da pored ideologije postoji i tehnika vlasti.Ovo je bila prilika da se iskoristi ovaj rascep u evro-atlanskoj oligarhiji i mali cenzus i stvori nacionalna opcija (DSS, Dveri, Stamatovic, Zavetnici – da, da, znam, ovi rade za ove, oni za one, i sam o tome pisem, ali trenutno razjedinjeni svi rade za evro-atlantiste u vlasti ili opoziciji) koja ce uci u parlament i prisustvovati kada na red dodje KiM, a onda se moglo pozvati i na neke proteste.Ovako, u skupstini evro-atlantisti, na ulicama evro-atlantisti.Umesto toga, sve partije nacionalne retorike (ovo namerno kazem imajuci u vidu istorijat te bede koja se zove nacionalnom opcijom) su pokrivene evro-atlantistima, a u buducoj skupstini ce sedeti sve same stranke za koje je promena ustava i izbacivanja KiM iz istog prihvatljiva.Neverovatno je kako evro-atlantisti uspeju da svoje vidjenje izbora nametnu nacionalnoj opoziciji.Jos postoji ljutnja sto Putin odlikuje Vucica, valda sto se i on ne pravi blesav da ne zna ko su Djilas, Jeremic, Tadic.Zapad je bolje od Srba znao ko dolazi na vlast, kada su je preuzeli Nikolic i Vucic, nema razloga da i Putin ne zna ko treba da ih zameni, tim pre sto i mi to znamo, ali se pravimo blesavi!

  6. Možda bi pravo glasa trebalo imati stariji od 60 godina. Obrazloženje je nepotrebno.

  7. Мислим да је аутор само мало погрешио. Нису криви старији од 65 (или 60, 70, свеједно) година. Наравно, и међу њима је добар део криваца. Ја се, рецимо, осећам кривим што својим потомцима, потомцима својих рођака и пријатеља не остављам боље друштво од оног које су мени оставили моји родитељи, родитељи мојих рођака и пријатеља. Иако, да се разумемо, и данас, као и раније, имам много примедби на то друштво.
    Они који су криви, и за ово данас, а тако је било и у прошлости, и то треба једном јасно и гласно рећи, то су – интелектуалци. При томе, без обзира на њихов број година, иако по природи ствари и овде већи део кривице сносе старији. У свим другим слојевима има и оваквих и онаквих, али они су увек у исторји стајали, махом, на бранику отаџбине. А они чија се реч највише чује (или су позвани и плаћени да се она чује), који треба да заслуже то звање интелектуалца (а не да га правдају некаквим, ма каквим) дипломама и папирима? Размислите мало о томе. И предложите да на изборима право гласа не треба дати интелектуалцима.

  8. Хм…, чудан резон господина Живковића !? Пратио сам га и поштовао, али ово сад …!? Логички прилично климаво !
    По њему треба бојкотовати, наглашавам, редовне Парламентарне изборе због превеликог утицаја Сороша и Соње Лихт. Притом, главни бојкоташи ( Ђилас, Јеремић, Понош, …) су доказано клијенти и Лихтове и Сороша.
    Са друге стране, испада да г. Живковић у списак Вучићевих кловнова трпа и Милоша Јовановића и покрет „Метла 2020“ ! Не личи му на кловна Бошко Обрадовић, који не пропушта прилику да прави циркус и да мути воду ?
    Позивање на Лимонова је доста бедан аргумент, за упућене људе, јер се ради о неуравнотеженом анархисти и дословно правом кловну.
    Због свега тога, мени је сумњив г. Живковић.

Оставите коментар