Примат на глобалном нивоу, уколико заиста вреднујемо све људе, требало би да има слоган „Сви животи су важни“
Оскрнављени споменици у САД током нереда – Махатми Гандију, Тадеушу Кошћушком, јерменски хачкар и Споменик жртава комунизма у Вашингтону
Сведоци смо да је убиство америчког црнца Џорџа Флојда покренуло праву лавину протеста, не само у Америци, већ широм света, где су демонстранти стали иза пароле „Black Lives Matter“. Многе демонстрације, а посебно у Америци, отргле су се контроли, па су се тако на мети „демонстраната“ нашли и јавни и приватни објекти, а гнева нису поштеђени ни сами власници локала и случајни пролазници. Један од најужаснијих снимака јесте онај када се руља острвила чак и на жену у инвалидским колицима. Поред споменика из америчке историје, није била поштеђена ни скулптура Гандија, споменик жртвама комунизма, хачкар као симбол злочина над Јерменима и други монументални објекти који, очигледно, понајмање имају веза са „црначком угроженошћу“.
На страну могућност да је Џорџ Флојд био заражен од короне и да је то могло да утиче на исход – што свакако није оправдање за нечију насилну смрт – чињеница је да је полицајац Дерек Шовин главни кривац тог немилог догађаја. Али је исто тако и чињеница да полиција – коју иначе чине све расе, а приликом Флојдовог хапшења је управо и било полицајаца не-белаца – у Америци зна да буде прилично агресивна према прекршиоцима, без обзира на расу.
Полицајци који су приводили Џорџа Флојда. Први с лева је Дерек Шовин против кога је подигнута оптужница за убиство другог степена
Отуда је и илузорно овај трагичан догађај посматрати из неке „расне перспективе“, а посебно ако се узму у обзир и статистички подаци који приказују да полиција није много толерантна ни према другим расама, као и да су у много већем броју белци жртве црнаца и Латиноамериканаца, него што је обрнуто. Неко је исправно закључио да „када би белци протестовали сваки пут када црнац убије белца, не бисмо имали уопште мира“.
Шовин је, заједно са осталим колегама, процесуиран и, по свој прилици, добиће озбиљну казну, но то није умирило демонстранте који су, пошто су изашли из оквира самог догађаја, протесте претворили у рушилачке нагоне, под плаштом борбе „за слободу црнаца“. Сигурно да у једној популацијски великој мултирасној и мултикултурној Америци постоје и примери расне дискриминације, али далеко је то од случајева из прошлости и институционализованог нивоа. Да то није тако, онда не би могао ни Обама да буде председник Америке – што априори не значи да се ради о „демократском“ систему, а неретко су такви примери само маска.
Нигеријски хришћани честа су мета прогона тамошњих исламиста
Очигледно је да су протести инструментализовани, а нису далеко од истине ни тврдње да су усмерени против актуелне америчке власти на челу са Доналдом Трампом, што уосталом и сами демонстранти неретко исказују. Све то прати и медијска машинерија, иста она која сасвим површно извештава – како због политичких интереса, тако и због западњачког антропоцентризма и незаинтересованости за земље „трећег света“ – о положају црнаца у појединим афричким и арапским земљама, где су у далеко горем положају афрички хришћани у Нигерији, Египту, Еритреји и Буркини Фасо, као и црни „радници“ у Либији и Саудијској Арабији, где постоји не мали број примера да се према њима опходе као према робљу. И управо се на „црном континенту“ готово свакодневно дешавају напади на јужноафричке фармере који, уз косовскометохијске Србе, и Јазиде и „грчке“ хришћане на Блиском истоку, представљају сигурно најугроженије белачко становништво.
Срби у Метохији, жртве шовинистичких напада
Јасно је да светским моћницима уистину није стало много до положаја и идентитета црнаца, и уопште других расних, верских и националних група – осим ако није реч о злоупотреби истих за своје политичко-економске циљеве – јер новац, њихово једино божанство, не зна за духовно-идентитетске одреднице. Отуда би примат на глобалном нивоу, уколико заиста вреднујемо све људе, требало да има слоган „All Lives Matter“, чиме бисмо под исту раван ставили све угрожене групе и појединце, почевши од наших суграђана на Космету који су недавно, малтене истовремено кад и последњи узаврели догађаји у Америци, били жртве напада, што није ни изблиза испраћено као дешавања преко океана. Осуђено је још мање.
Аутор је уредник часописа Идентитет
Categories: Светске ствари
Оставите коментар