Жељко Стојковић испред Српског центра екологије упозорио је да рударски радови угрожавају две цркве у Вреоцима

Фото: Тамо далеко

Вреоци место код Лазаревца, некада чувено по вредним и добрим домаћинима, културној и верској баштини и природним лепотама, готово да је избрисано са географске карте. Људи су буквално натерани да оду са својих огњишта због експлоатације лигнита, која је поткопала темеље села, а њихова донкихотовска борба са ветрењачама и неправедна надокнада због експропријације земљишта, унапред је била изгубљена.

Жељко Стојковић (Фото: Тамо далеко)

Српски центар екологије, на чијем челу је Жељко Стојковић и сам радник ЕПС-а, са гомилом доказа упутио је писма министрима, премијеру и председнику Србије у коме их обавештава о несхватљивој намери челника Електропривреде Србије да из Вреоца преселе и цркве.

Потом се обратио директно и директору Милораду Грчићу и упозорио га да не дира светиње и предочио му да је то незаконито, да ради мимо урбанистичких планова и пројектне и планске документације. Уместо очекиване реакције државних органа Жељко је позван из Кадровске службе и по налогу директора, распоређен на радно место почетника.

„Шокиран пасивним ставом извршних власти, у име Српског центра екологије упутио сам директору Милораду Грчићу последње упозорење пред подношење кривичне пријаве, у којој ће се теретити за извршење кривичног дела изазивања опште опасности. У писму сам га још једном замолио да обустави противправно извођење рударских радова који се обављају мимо пројектне и планске документације, ван граница дефинисаних Допунским рударском пројектом ПК Поље Д и Планом генералне регулације за насеље Вреоци“, каже Жељко Стојковић за портал „Тамо далеко“.

Директору Грчићу такође је скренуо пажњу да цркве нису у зони напредовања површинског копа, нити су црквени објекти и катастарске парцеле на којима су саграђени обухваћени Решењем о утврђивању општег интереса за експропријацију.

„Уколико до 1. јуна 2020. године на адресу Српског центра екологије не будете доставили информацију о мерама и роковима санације и потпуном престанку нелегалног и противзаконитог поткопавања простора који урбанистичком документацијом није предвиђен ни дозвољен за копање, већ 02. јуна кривична пријава биће достављена надлежном јавном тужилаштву и медијима“, наводи се у писму Српског центра за екологију.

„После 23 године стажа, доживео сам да ме преместе на место почетника, али моћницима поручујем да није битно где ћу и да ли ћу да радим, али за нелегално, самовољно и незаконито поткопавање цркве и индустријских објеката „Колубаре“ у Вреоцима, мимо пројектне и планске документације неко ће на робију“ – истиче огорчени Жељко Стојковић.

Црква брвнара у Вреоцима (Фото: Тамо далеко)

Ево и неколико речи о светињама у Вреоцима. Црква брвнара Ваведење Пресвете Богородице саграђена је 1815. године. Спада у културна добра од значаја за познавање националне историје. Припада националној стази која повезује сакралне комплексе цркава-брвнара и спомен места из XVIII и XIX века. Чини целину са црквама у Орашцу, Вранићу, селу Дрлупи где се Карађорђе борио са Аганлијом 1804. године и у селу Брајковцу и друге споменике“.

Прота Срећко Остојић

Грађевина има сачувана три дела: трем, средишњи део и олтар. Иконостас је дело зографа Константина, а иконе је око 1844. године урадио Јеремија Поповић. Црква је 1992. године реконструисана и том приликом је стари кровни покривач од шиндре замењен црепом и урађен нови под од цигала. Данас је објекат у добром стању.

Црква Покров св. Богородице саграђена 1872. године и налази се 20 метара западно од цркве брвнаре. Конципирана је као једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом и бочним полукружним певницама. На западном делу налази се припрата изнад које се уздиже четвртасти звоник, завршен осмоугаоним кубетом.

Црква је споља и изнутра омалтерисана. Фасаде су оживљене плитким нишама и пиластерима, између којих се појављују фризови слепих аркадица. Унутрашњи зидови су у новије време делимично живописани а иконостас са иконама академског сликара Настаса Стефановића потиче из времена изградње цркве. Општим архитектонским изгледом, ова црква представља пример романтичарске архитектуре из друге половине XIX века.

У порти цркве је и гроб протојереја-ставрофора Срећка Остојића, првосвештеника српске војске из Првог светског рата, иначе пуковника-добровољца и носиоца девет одликовања, који је са војском прошао Албанску Голготу и вратио се након пробоја Солунског фронта у Вреоце да служи Богу, одбивши повластице, привилегије и понуђене му премештаје на високе положаје, сходно његовим делима и положају у војсци и друштву.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Портал Тамо далеко, 28. 5. 2020)

Categories: Вести над вестима

Tags: Вреоци, ЕПС, Жељко Стојковић, Милорад Грчић, протојереј Срећко Остојић, српска историја, српска културна баштина