Славољуб Лекић: Одисеја бесконтактног друштва

Млади чланови информатичког братства с пуно жара подижу електронски логор без ограде и чувара. Најзанимљивије и најлуђе је пред нама. Добро дошли у бесконтактно друштво 

Славољуб Лекић (Фото: Лична архива)

Пандемија изазвана вирусом короне 2020. године спада у велике догађаје, историјске прекретнице. Раније епидемије беху локалног значаја те је њихов утицај на цивилизацију био ограничен. Kуга није одједном обухватила читаву Европу a карантини су били занемарљиве величине у односу на данашњи од неколико милијарди људи. Наслућујемо да ће здравствене последице пандемије ускоро бити у сенци низа новина уведених последњих месеци. Већина њих непосредно утиче на основне феномене људског постојања (рад, смрт, игра, знање, моћ). Посебно је занимљива пандемијска природа и пракса новог облика рата. До скора су на Западу опасност и рат везивали за спољашњег непријатеља (Северна Кореја, Сирија, Русија), а сада је он у телу домаћина (вируси, бактерије). На почетку епидемије короне у САД срчани амерички председник Трамп поентирао је изјавом да се Американци налазе у рату против невидљивог противника. Несвесни садржај спонтано је прхнуо као птица: проблем је у нама.

Међутим, после вируса короне могла би да букне пандемија безумља, опаснија од било које до сада. Узме ли мах, надмашиће све досадашње. Различита душевна стања савремена медицина успешно лечи али лек против безумља није нађен будући да није медицинска већ антрополошка и социјална појава. Слутећи смак света пре четрдесетак година, Д. Калајић следи померања границе између нормалног и патолошког, од краја ХIХ столећа и шаљиво предвиђа да ће 2138. г. сви људи бити луди заједно са психијатрима.[1] Баш је омашио! Пре пола столећа није се наслућивала пандемија коронанеурозе. За утеху, безумље је лако спречити неговањем вере и здравог разума, темеља отпорности људског рода.

Разлагање мишљења

Један од најважнијих знакова безумља запажен у време пандемије јесте распад мишљења. Показало се да је уз помоћ медија могуће изазвати масовна панична стања и поткопати здрав разум значајног дела популације, тј. претворити разумног у безумног човека. Безумник задржава знања, вештине и особине здравог човека али пошто је његово тело напустила људска природа спреман је да чини неочекивано. Зауздавање зомбија није могуће пријатељским убеђивањем или претњама; чак ни гола физичка сила не помаже.

О разликама у доживљају пандемијске стварности говори здушна подршка затварању црквених храмова у време пандемије. У Грчкој је митрополит Амвросије из Цркве изопштио премијера Грчке Мицотакиса, г-ђу Керамеос и г. Хардаља због активног залагања за затварање православних храмова поводом ширења вируса короне.[2] Узбуркао се и грчки парламент пошто је његов члан изјавио да је у случају поновног увођења карантина боље умрети од грипа, него живети по наредбама непријатеља Христових.[3] Велико изненађење био је став главног рабина Израела према противепидемијским мерама.[4] Он живот појединца одваја од жртве и ставља изнад народа и Торе. А само пре осам деценија многи Јевреји одлазили су у гасне коморе с Тором у рукама. Где се дела метафизика која је одржавала јеврејску идеју миленијумима? Нестанак метафизике из одређене заједнице једнак је губитку смисла живота. Како могу бити важнија схватања појединца од заједничке слике света на којој почива заједница?

Грчки митрополит Амвросије (Извор: Православие.ру)

Знаци распада мишљења су и усавршена себичност, површност, недоследност, а понајвише духовна занемоћалост човека. При анализи узрока и последица пандемије српска стручна и политичка јавност није се удубљивала у разлоге за журбу при отварању коцкарница и тржних центара или узроке одлагања отварања библиотека и позоришта. Није разматрала зашто су градилишта у Србији и другим европским државама несметано радила док су се пољопривредници довијали како да обраде њиве. Незадовољни деценијском реконструкцијом Музеја савремене уметности (Београд) и Народног музеја (Београд) као да су у земљу пропали. Неочекивано брзо отварање европских граница и ваздушних лука бацило је у сенку последице дуготрајне затворености школа и универзитета. Убедљивости ради дају се уопштене изјаве да су деца будућност сваког друштва, без детаљисања о томе да ли су образованија од деце пре 40 година. Површност и недоследност напредују у свим правцима: ако већ не раде школе зашто би се отварале библиотеке или биоскоп Југословенске кинотеке у Београду? Напокон, људска особина брзог стварања навика учинила је да се наметнута мера – маскирање – широко одомаћи. Биће корисна у следећем ванредном стању да утврди стечену навику – удаљавање човека од човека. Вирус короне матираћемо епидемијом самоће.

Набрајање сведочанстава слома здраве памети (логике) нема краја. Изједначена смртност у земљама без скупих мера сузбијања пандемије (Шведска и Белорусија) и земаља у којима су спроведене економски разорне антиепидемијске мере (Русија, Србија и др.) нису довеле у питање наратив пандемијског смака света. Шта више, многи сматрају да су предузете мере биле преслабе. Биће занимљиво на који начин ће економски ефекти ванредног стања бити објашњени пошто ударе по становништву. Светска елита у сред пандемије поручила је милионима да се брине о њима и најавила масовно увођење робота и дигиталне економије.[5] Подсмешљиво је поручила: отпуштамо вас ради вашег добра.

Логор без страже

Стављање милијарди људи у изолацију (карантин) показало је да је истовремено лишавање слободе значајног дела популације могуће без насилне реакције утамничених. Неколико хиљада полицајаца чувало је седам милиона људи у Србији, улице су биле празне. Није их чувала полиција већ страх и слабост. Тако је било широм Европе. Чак ни Хитлер није помишљао да ограничи кретање Јевреја на неколико стотина метара од куће како је учинио градоначелник Москве С. С. Собјанин.[6] Трећи рајх створио је гета али у њима су се Јевреји кретали без ограничења. Испоставило се да савремена либерална интелигенција и либералне елите с периферије система (бивши Варшавски пакт и СФРЈ) немају високу пасионираност а ни способност да рефлектују брзе економске промене и настанак нових социјалних структура и односа. Изгледа да се приближавамо слици света налик логору без чувара. Ни једно од мноштва достигнућа из периода пандемије неће бити занемарено, нека ће бити и унапређена.

Извор: sentrupert.si

Благодарећи бесконтактним технологијама приватни простор прераста у јавни. Блокчејн технологије и 5Г телефонска мрежа убрзаће започето претварање стана/куће у радно место, забавиште, изложбени простор (галерија, музеј), школску учионицу, теретану, салу за јогу, лекарску ординацију. За време епидемије успешно је тестирана достава хране и других производа који ће уз помоћ клауд технологија, употребе беспилотних летелица и возила бити допремани директно на адресу примаоца. Чим се заврши борба елитних група и сруши анахрони финансијски поредак ХХ столећа, готовина и кредитне картице постаће далека прошлост. Замениће их електронски новчаници под изговором да се тако штити безбедност грађана од хакерских вируса и хуманих микроорганизама присутних на папирним новчаницама. Наставници, лекари, шофери, продавци, биће ређа занимања него данас, а уметничке изложбе и концерти изузетни догађаји.

Сарадња између државних институција и информатичких корпорација још више ће унапредити контролу и кажњавање грађана. Уз помоћ већ одавно одомаћеног видео надзора и напредне мобилне телефоније (и чиповања људи) стан или кућа могу се претворити и у затвор. Неминовно је и проширење бриге за здравље и одговорно понашање сваког појединца и установљење оквира различитих људских потреба као што су секс, одмор, спавање или исхрана. И то не стихијно, како наговештава предлог о укидању секса између мушкарца и жене у Канади јануара 2020, већ на основу темељних сексолошких и физиолошких истраживања по препорукама стручњака.[7]

Победа науке

Након неколико столећа борбе наука је прогласила победу над вером. На путу до победе прешла је дуг пут од задовољства и утехе уму до незаменљивог средства за надзор и кажњавање. Насупрот науке, вера је одувек добровољна. До 2020. ни једном лекару није долазила мисао да одређени медицински поступак или лек преписује пацијенту као обавезу.[8] Пандемија је медицинску праксу и процедуре приближила строгој правној процедури. Пошто се мишљење распало а вера побеђена људски живот и култ здравља не може се очувати другачије до законском силом.

После пандемије короне епидемиолози су постали политичке фигуре и водећи инфлуенсери. Класични политичари су прошлост јер су се у њихов простор ушуњали стручњаци, пре свега инжењери, лекари, биотехнолози, носиоци култова информисаности, здравља и здраве хране. Потиснути су философи, политиколози, социолози, економисти, заједно са финансијским системом либералне економије. Читаво ХХ столеће интелигенција је с поносом истицала неутралност и универзалност знања које нуди човеку те су се временом изједначили научно и политичко. Напокон, у време пандемије наука је уз подршку политике подјармила цркву епидемиолошким мерама. На оштрој окуци Црква је заједно с верницима добила жиг губавца клицоноше. Изгледа да је у постпандемијском друштву Црква пожељна само као погребно предузеће и агенција за издавање луксузних простора за венчања, крштења и одмор богатих туриста.

Др Дарија Кисић Тепавчевић (Фото: Снимак екрана; Танјуг; Танјуг/Тања Валич; Танјуг/Слободан Миљевић; Танјуг/Драган Кујунџић)

Удаљавање људи путем строге изолације (самоизолације) продубљује страх од другог и води одбацивању Цркве као храма у коме се окупљају браћа у Христу. Међутим, саборност и литургија човека ослобађају разарача друштва и социјалне структуре – страха, слабости, себичности. Данас је пред светском елитом крупно питање: треба ли нам у ХХI столећу разуман, самопоуздан и смео човек? И док се тражи одговор, млади чланови информатичког братства, увођењем нових технологија, с пуно жара подижу електронски логор без ограде и чувара.

***

Православни свет изненада се нашао у прилици да предложи нови поредак у коме би се успоставило првенство духовног над материјалним, праведности и благодати над законом (римско право), заједничког над појединачним. У њему се могу удружити наука и вера и изградити православни космизам као одговор на атлантистички дигитални трансхуманизам и кинески дигитални комунизам социјалних рејтинга. Време ће показати ко ће се лакше изборити с надирућим безумљем: следбеници Прогреса или верујући. Пошто корона прође, остаће њене тековине. Најзанимљивије и најлуђе је пред нама. Добро дошли у бесконтактно друштво.

Славољуб Лекић je редовни професор Пољопривредног факултета у Београду. Аутор више универзитетских уџбеника и стручних и научних чланака


[1] Калајић, Д, Смак света, Накладни завод Хрватске, Загреб, 1979. стр. 46.

[2] Видети текст: „Достојан! – митрополит калавритски Амвросије изопштио из Цркве премијера Грчке и два министра“, Борба за веру, 18.5.2020.

[3] Рахиљ Макри је написала: „Они су нас лишили Крви и Тела Господа нашега. Они нам нису дозволили да узмемо Благодатни огањ… Они су нас, на преверу, утамничили, а ми смо им се повиновали, остављајући нашега Христа, као што су Га ученици оставили“. Сада желе да учине исто и за Божић, и предвиђају други талас карантина.“ Видети чланак: „Лучше умереть от гриппа, чем жить по указке врагов Христа“, Союз православных журналистов, 26.5.2020.

[4] Видети поруку главног рабина Израела Давида Лауа уочи Пасхе.

[5] Видети телевизијски прилог: Meyersohn, N. „Grocery stores turn to robots during the coronavirus“, CNN Business, April 7, 2020.

[6] Оштре мере ограничења кретања у Москви наишле су на протест изражен на социјалним мрежама али и медијима. Видети чланак у ком се доводи у питање политички положај градоначелника Собјанина: „Не ошибки, а преступление? На действия команды Собянина пожаловались в прокуратуру“, Царьград, 21.5.2020.

[7] Видети текст: „Funding for women’s group under review after call for ban on man-woman relationships“, The Canadian Press, January 28, 2020.

[8] Видети текст Ђорђа Агамбена: „Медицина као религија“, Теологија.нет.



Категорије:Аз и буки

Ознаке:, ,

3 replies

  1. Ово је генијално! Хвала господину Лекићу на оваквим увидима. Само – не треба се предавати! И један на бојном пољу је ратник, каже руска изрека. Како је говорио Шарл Пеги, хришћанска етика у добна апокалипсе је етика херојског песимизма. Многаја љета господину Лекићу!

    Свиђа ми се

  2. Pazi ove „poljoprivrednike“, al’ su se pretvorili u mislioce!!! Pre neki dan u „Utisku nedelje“ neki sa istog fakulteta kritikuje prevelik broj studenata i obrazovnu strukturu. Posto je „Poljoprivredni“ preuzeo ulogu „Filozofskog“ (eh, ta agri-kultura), ovaj drugi da ukinemo i posaljemo studente da namotavaju kablove ili u poljoprivredu – nasu vecitu buducnost.Lapsus da medicina leci razlicita dusevna stanja je, mozda, vise istina nego lapsus.Inace, istina i laz nisu opozitni pojmovi, naprotiv, poznavanje istine je cesto, mada ne uvek, uslov lazi.Laz samo znaci da covek moze i pored-istine.

    Zanimljivo da se sve moze protumaciti sasvim obrnuto.Naime, kada kucetu skratite lanac na dva metra, njemu sloboda izgleda kao da je lanac od pet metara, tako da nisam siguran da su Rusi postali slobodniji, kada je ukinuta metraza u kojoj mogu da iz-bivaju iz kuca.Mi, sigurno nismo slobodniji.U tom smislu sve reakcije na dosadasnja dogadjanja su upravo to, reakcije, odbijanja u proslost u potrazi za resenjima.Konacno, i za Kalajica je resenje bilo da su Srbi Arijevci stari 10 000 godina, ma sta to resavalo!

    Liked by 1 person

  3. Dobro, sami ste trazili ovim minusima.Prvo o poljoprivredi.Karl Smit kaze da zemlja u sebi krije pravednost koju poznaje svaki seljak, jer ona pravedno nagradjuje muku seljaka, obradu i setvu – rastom i zetvom.Drugo, zemlja nosi na sebi linije koje razgranicavaju razdeobe, i tu su koreni geometrije, ali i svakog poretka.Trece, ona nosi ograde, zidove kuce, na njoj postaje vidljiv poredak zivota ljudi.Dakle, prema Smitu, gredjevinarstvo, na ciji se rad i u doba vanrednog stanja, zali autor, pociva na istoj osnovi kao i poljoprivreda!

    U poznatoj anegdoti o Talesu, on gledajuci zvezde, upada u bunar, na to mu Tracanka kaze da gleda u nebo, a ne vidi ispred sebe.Ovo je prica o tome kako se zemlja i nebo razilaze, kako ono iz-pred, a koje nastaje iz ovog rascepa vertikale neba-i-zemlje, beskonacna sirina kao izvor veze slobode i kretanja, postaje glavni pravac ljudskog orijentisanja.I Platon u svom mitu o pecini pricu zapocinje ispod zemlje, a izlazak na povrsinu zemlje je suocavanje sa samo sa jos jedom obmanom.Na zemlji i pod zemljom je isto.Same stvari nisu manje senke od svojih senki na zidu pecine.Zato Platon svojim vladarima zabranjuje da izlaze izvan zidova drzave.Da li su oni u karantinu, u zatvoru, posto im je kretanje ograniceno, ili veza slobode i kretanja nije tako ocigledna?

    Zemlja vise ne drzi poredak, ona nije vise u vertikali bica ono gde ljudi, kao politicka bica, jedino mogu susresti istinu.Zemlja ne drzi vise linije, Platon kritikuje one koji za geometriju koriste sestar i lenjir.Linije-poredak, se raspada, sirina onog iz-pred obara vertikalu i rusi zidove polisa.Od te sirine Platon zatvara drzavu, od nje se bezi u utopiju.Za atomiste, linija je niz atoma i praznina, tako se linije zemlje mrve prazninom prostora.Zato sestari i lenjiri nisu vise dovoljni za geometriju.Sve su atomi i praznina.A, atomi se odbijaju i spajaju.Kontakt postaje sve.Videti znaci dodirnuti, cuti znaci dodirnuti.Zato Platon govori o svetlosti koja se ne vidi ocima.Za atomiste sve stvari pustaju od sebe slike koje ulaze u dusu.Ali njihova prava priroda se moze videti samo okretanjem u sebe.Gde je kontakt, tu je okretanje u sebe – bezkontaktno sopstvo.Atomizacija drustva i njegova kontaktnost idu zajedno !!!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s