Руски универзални Канон, правила руског света

Канон руског света – десет основних заповести – према његовим ауторима је алтернатива животном моделу који колективни Запад нуди модерној цивилизацији

Кремљ(Фото: Loris Silvio Zecchinato)

Историчар Сергеј Галани: Предговор тексту Канона

Неколицина руских интелектуалаца објавила је на интернет адреси rucanon.ru текст „Руског универзалног канона“ – кратак збир главних постулата руског света, његових основних семантичких и вредносних принципа.

Шта је то руски свет? То је велика људска заједница, обједињена одређеном филозофском перцепцијом бића, сопственим системом погледа на свет.

Руски свет није идентичан са просторима бивших царстава и држава. То је изван територијалног оквира и озлоглашених „зона утицаја“. То је, пре свега, духовни свет, заснован на јединственој легури западних и источних цивилизацијских вредности, заснованој на култури и језику, заједничком историјском сећању, оданости традицијама, здравом конзервативизму.

Ко припада руском свету? Сваки Свет има структуру која се састоји од језгра и сфера које га окружују. Језгро руског света је Русија и друге пост-совјетске земље. Спољну сферу руског света чине државе и народи са којима су Руси повезани историјски, културно и ментално. Међу њима, Србија и Црна Гора заузимају посебно место.

Због тога сматрамо посебно важним да се наши српски и црногорски пријатељи и сарадници упознају са текстом Канона. Канон руског света – десет основних заповести – према његовим ауторима је алтернатива животном моделу који колективни Запад нуди модерној цивилизацији, модела усмереног на дигиталну дехуманизацију људи.

Апелујемо на све заинтересоване и молимо их да поделе информације о Канону са својим пријатељима или колегама или да јавно изнесу своје ставове у вези са садржајем Канона.

Руски универзални канон – нова епоха

  1. Подржавајте Руски Свет – свет јединства, узајамног разумевања и узајамне помоћи народа, у којем цветају све националне културе, у којем нема места за националну нетрпељивост и конфронтацију.
  2. Учите руски језик – језик дубоких смислова и идеја, језик креативног мишљења.
  3. Подстичите најбоље у људима: пре свега доброту, сусретљивост, скромност, моралност, одговорност, самосталност, марљивост, смелост, поштење, животну радост; избегавајте негативна душевна стања, помажите другима да превазиђу таква стања.
  4. Слушајте савест – највиши човеков суд.
  5. Поштујте старије, брините се о људима главне старосне доби – носиоцима искуства и мудрости.
  6. Живите у природи, брините се о њој, обрађујте земљу, гајите еколошки чисте производе за себе и за друге.
  7. Стварајте само природне, традиционалне породице – савезе мушкарца и жене.
  8. Проучавајте историју своје породице, свог народа, своје културе, своје земље, осетите подршку и енергију предака, волите Отаџбину, пренесите ту љубав новим генерацијама.
  9. Стичите знања о могућностима човековог развоја, откривајте своје таленте, напредујте на путу самоусавршавања.
  10. Памтите: на Небу је Бог, на Земљи – Русија. Руски дух стоји на стражи Човечанства.

Са руског посрбиле: Татјана Стојановић и Драгана Трифковић

(Центар за геостратешке студије, 30. 5. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

3 replies

  1. Kada se govori o rusofobiji preskace se jedan bitam momenat, kljucan i za globalizaciju – socijalizam.Naime, socijalizam, koji je Marks video kao unutrasnju mogucnost Zapada koja ce se nuzno ostvariti istorijskim hodom vremena, ostvarila se ne nuznoscu istorije, vec voljom nemacke burzuazije koja je u Rusiju, iz svojih strateskih ciljeva, poslale komunisticke revolucionare.Tako se sticajem istorijskih okolnosti, a ne nuznosti, unutrasnja mogucnost Zapada ostvarila van Zapada.To je bio najveci sok u istoriji Zapada, imati protiv sebe svoju drugost.Veliki broj intelektualaca, posebno tridesetih, cetrdesetih i pedestih godina, nije bio sklon SSSR-u zbog njega samo, vec videvsi u njemu Zapad, ostvarenu mogucnost samog Zapada (otuda pojava „levih-liberala“ danas, jer socijalizam ostaje stalna mogucnost kapitalizma).Medjutim, nemoc socijalizma da prevazidje i kapitalizam, ali, sto je kljucno, i samog sebe, njegova petrifikacija u „konkurentni“ model kapitalizmu, svodjenje na puke materijalne uslove zivota i efikasnost privrede, kategorije koje je trebalo prevazici, uz samodelegitimizaciju politickog odlucivanja, odustajanje od, za socijalizam kljucnog pitanja, posedovanja sredstva za proizvodnju, i prihvatanje apstraktnih, od konkretnosti pitanja posedovanja sredstava za proizvodnju, odvojenog korpusa ljudskih prava, na kraju su od socijalizma napravili samo sistem koji slabije ostvaruje vrednosti kapitalizma, preuzimajuci cak imitativni oblik, posebno u sferi kulture i jos vise masovne kulture.Time su se, medjutim, samo globalizovale Zapadne vrednosti.

    Rusija od tada luta pokusavajuci da proizvede ideoloski model, kao alternativu Zapadu.Medjutim, sam taj cin je eho socijalizma, ne kao „alternative“, vec drugosti u kojoj je Rusija ostvarila nesto njoj tudje, mogucnost, ali ne Rusije, vec Zapada.Terminologija „konzerviranja“, „povratka“, „obnove“, prisutna i kod nas, samo jos vise ojacava tezu o kraju istorije, koju Fukujama vidi kao kraj, marksovski receno, drustvenih formacija, pobedom kapitalizma nad socijalizmom, jer svi ovi pojmovi referiraju na reakciju povratka u-nazad u odnosu na postojece stanje.Autenticnost sve vise postaje zamena za nesposobnost da se ostvare vrednosti, pre svega pravne drzave i gradjanskog drustva, koje u Rusiju ulaze sa ulaskom Rusije u Pariz, jer je bilo neophodno savladati Napoleona, kao licnost sa njenim psiholoskim ogranicenjima da bi se oslobodile ideje koje je on nosio, a koje su izrazene u „Codex Napoleon“ ili „Code civil“ i koje ce od Dekabristickog ustanka i stalne nemoci da se ostvare, voditi ka brutalnoj samonegaciji Rusije u SSSR (analogno, Srbije u Jugoslaviju).Dakle, autenticnost „ruskog sveta“, vec je i sama neautenticna i sumnjiva ideologizacija koja treba da prikrije banalne slabosti ustrojstva Rusije, a koje je vise ugrozavaju od odsustva autenticnosti ili ideologije okrenute svetu (slovenskih, pravoslavnih …naroda).To ospoljenje i jeste okretanje od unutrasnjih slabosti, a ovo okretanje je istorijski vodilo samonegaciji u „novog sovjetskog coveka“ ili „integralno jugoslovenstvo“.I danas, i srpske i ruske vlasti, preko EUropejstva ili „ruskog mira“, ponovo prizivaju samonegaciju, umesto prevladavanja postojecih unutrasnjih slabosti.U Srbiji je to ocigledno u prihvatanju nasilja nad vlastitom drzavom u vidu priznanja otimanja KiM, a za sta je nuzan uslov nasilje nad drzavom, njenim zakonima i institucijama iznutra, od same vlasti.Dakle spoljasnje i unutrasnje nasilje su komplementarni, kao sto su to i ideologizacija i autenticnost i unutrasnje nesposobnosti!

    Свиђа ми се

  2. Канон руског света – десет основних заповести – према његовим ауторима је алтернатива животном моделу који колективни Запад нуди модерној цивилизацији
    ++++
    И као додатак,

    Драматично обраћање генерала Леонида Ивашова грађанима Русије

    У ТОКУ ЈЕ РАТ. РАТ ДО УНИШТЕЊА. УНИШТЕЊА СВИХ НАС!
    Обраћање председника Академије геополитичких проблема генерал–пуковника Ивашова Леонида Григоријевича свим грађанима Русије.

    Нама је потребно уједињење !!!

    Уважени суграђани! Стиче се утисак да многи од вас нису свесни смртне опасности која свима нама прети. Свет је сада заиста на ивици понора. Ово није претеривање, нити метафора. Ово је стварност! Али, судећи по врло малој активности на друштвеним мрежама, људи ово или не схватају озбиљно, или мисле да ће се неко други борити за њих и ратовати, или они уопште не знају ништа.
    Желео бих да вам разјасним једну врло важну ствар – У ТОКУ ЈЕ РАТ ДО УНИШТЕЊА. УНИШТЕЊА СВИХ НАС! А чињеница да не експлодирају бомбе и гранате, не фијучу меци и не руше куће, не значи да је данас мирно време и да смо ми безбедни.
    Оружје непријатеља су вакцинација – чипизација и вештачка интелигенција, 5Г – зрачење, урушавање образовања и лишавање свих нас људских права и слобода. Наше оружје су мозак, правна писменост, друштвене мреже, информације, грађански активизам, вера, молитва и победничка светлосна снага љубави. Ако мислите да то није довољно, грешите. Ово је више него довољно за победу!

    http://borbazaveru.info/content/view/12954/1/

    Свиђа ми се

  3. Ако се оде на сајт rucanon.ru није могуће – осим текста тог Канона ништа наћи, и долази се до пикантног сазнања да ништа о том сајту, његовој позадини, сарадницима, састављачима Канона није нигде могуће наћи. Госпође Татјана Стојановић и Драгана Трифковић, које кажу да су посрбиле тај текст (мада је он и у оригиналу на том сајту већ приступачан у српској верзији, уз руску, немачку, француску, енглеску и шпанску) наводе историчара Сергеја Галани као аутора “Предговора тексту Канона“. Име Сергей Галани, а камо ли то да је историчар није могуће наћи на претраживачима Google, Microsoft-Edge, нити на Yandex. Постоји само неки музичар Сергей Галанин. Оне у уводном пасусу кажу: “Неколицина руских интелектуалаца објавила је на интернет адреси rucanon.ru текст `Руског универзалног канона` “ – Одакле им подаци о тој неколицини, као и о историчару Сергеју Галанију, остаје мистерија.
    Али, добро – претпоставимо да постоји историчар Сергеј Галани, који овде каже : “… Ко припада руском свету? Сваки Свет има структуру која се састоји од језгра и сфера које га окружују. Језгро руског света је Русија и друге пост-совјетске земље…“.
    Говорећи о земљама – државама, могу се сложити да су то (скоро) у целини само садашња Русија, мање-више Белорусија и… по народу, бар половина Украјине, а даље? Неће ваљда Галани да сматра да садашњем руском свету припадају пост-совјетске земље Литванија, Летонија, Естонија (које Русе не могу да смисле), Молдавија, Грузија, Азербејџан, Узбекистан, Туркестан, Киргизија, или – нпр. Казахстан, у коме је становништво бар 30% руско – а Казахстан ипак и упркос том руком свету сада прелази на латинично писмо? Ма, ман` те се фантазија, г-не Галани (ако и сами нисте продукт фантазије)…
    Пошто текст позива на изношење ставова у вези са садржајем Канона (а – добар виц: елегантно “заборавља“ на коју то адресу да се пошаљу ти ставови), ево шта ја мислим: Тачке Канона од 3 закључно са 9 су у реду.
    Што се тиче тачке 1 – узевши у обзир Галанијев став да у руски свет спадају и “друге пост-совјетске земље“, та тачка уопште не одговара реалности и продукт је маште (Wishful thinking).
    Тачка 2. – о унутрашњем квалитету руског језика је сасвим у реду, уколико Галани не сматра да то треба да буде нека врста општег светског језика за међусобну комуникацију. У том смислу – руски језик је непримењив. То је, бар за сада, енглески језик, а тако ће и остати у догледној будућности.
    Тачка 10, коју цитирам у целини: “Памтите: на Небу је Бог, на Земљи – Русија. Руски дух стоји на стражи Човечанства“ је класични пример далеко поодмаклог хубриса. А, историја нас учи да Бог(ови) хубрис никако не одобрава(ју) и строго кажњава(ју). Дакле – памет у главу!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s