Мирослав Здравковић: Бројеви и патологија злочина

Како се формирала толика количина мржње према Србима? Из ове перспективе бројеви заиста нису важни. Поготово када су веома удаљени од укупног броја жртава

Фото: United States Holocaust Memorial Museum

Господин Вељко Ђурић Мишина је објавио одговор на текст Слободана Антонића о предлогу о изградњи меморијала за Јасеновац у Београду. Пре неколико дана сам имао част да се састанем са господином Ђурићем и да у неформалном разговору чујем историјску аргументацију за моје сумње.

Господина Антонића ценим као једног од наших највећих живих интелектуалаца. Господину Ђурићу не могу да „нађем меру“ међу историчарима јер то није моја област интересовања.

„Мешам“ се у отворену полемику из разлога што мислим да не може бити плодна, а ружне речи и квалификације које може да произведе никако нису у интересу српског народа.

Као аналитичар провео сам 18 месеци интензивно се бавећи формирањем базе података жртава Другог светског рата у Југославији (видети нпр. „Геноцид хрватске државе над Србима, 1941-1945: број страдалих по презименима и родовима“, Макроеномија.орг, 4. 8. 2016. – прим. ур.). То је око 70 викенда које сам буквално провео уз податке о жртвама, игноришући постојање мојих укућана. Док сам се бавио формирањем базе барем по 5-6 пута сам – на делић секунде, или дуже – периферно и несвесно читао имена и презимена жртава, рачунао њихову старост (која се формирањем базе сама очитала за све жртве), и размишљао о ужасима који су се догодили.

Прилог „Васићи страдали у НДХ“ објављен 31.5.2020. на сајту Макроекономија.орг који води М. Здравковић

Стога мислим да је много важније проучавати и објашњавати патологију мржње која је довела до овако болесних и масовних злочина. Како се формирала толика количина мржње према Србима? Како се она и данас, и чиме храни? Уколико се не бавимо овим питањима имаћемо и Антонићеву „НДХ верзију 4“. Поновиће се, само када се створе повољни услови, јер смо склони и праштању и забораву. Из ове перспективе бројеви заиста нису важни. Поготово када су веома удаљени од укупног броја жртава.

Прилажем списак жртава закланих и бачених у много река и речица, њих 210, и деце заклане у школама у Шурманцима и Челебићу, њих 235. У списку сам пронашао и Павловић Радета набијеног на колац у општини Ораховица.

Део списка који је приложио Мирослав Здравковић

Ово није списак свих бачених у реке или закланих у школама. Молим сваког читаоца да издвоји пар секунди да прочита податке о свакој жртви и да се замисли над ужасом који се догодио. Заиста мислим да су бројеви од мањег значаја у односу на чињеницу да су се овакви ужаси догодили у НДХ, и да имају мало упоредивих догађаја у историји човечанства.

ПРЕУЗМИТЕ СПИСАК (png, 1.47MB)

Прочитајте још



Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , , , ,

4 replies

  1. Meni se pojavio neki NVO sajt na fejsbuku koji istražuje i objavljuje zločine Srba nad pripadnicima etničkih manjina u Srbiji o masovnim grobnicama po Srbiji i tome slično. Naći ću ih pa ću da vam pošaljem.

    Свиђа ми се

  2. … да поново прочитам претходни чланак и коментаре који говоре у прилог патологији и узроцима патолошке мржње

    Време је да престанемо да одговоре тражимо у алгебри над изворима који су преостали после цензуре и уништења. И да то зовемо науком и слободом. Постаћемо papige.

    Свиђа ми се

  3. Posto se cesto vodi polemika koliko je bilo srpskih zrtava u drugom svetskom ratu, moze relativno jednostavno da se da procena tih zrtava na osnovu demografskih podataka koji su javno dostupni na vikipediji. Naime, prema popisu iz 1921, bilo je oko 4,8 miliona Srba u kraljevini SHS. Prema popisu iz 1931, bilo je oko 6,8 miliona Srba u kraljevini SHS. Godine 1941 nije bilo popisa zbog rata, ali moze da se proceni da je bilo oko 9 miliona Srba, na osnovu prethodna dva popisa, posto je prirastaj, koji je eksponencijalni, za 10 godina bio veci od prirastaja iz 1921-1931, t.j. 2 miliona. Prema popisu iz 1948, bilo je oko 8 miliona Srba u FNRJ, sto daje procenu od oko 7,4 miliona Srba 1945, uzimajuci da je godisnji prirastaj bio oko 200.000. Znaci razlika izmedju 1941 i 1945 je oko 9 – 7,4 = 1,6 miliona zrtava. To je inace konzistentno sa izvestajem drzavne komisije FNRJ iz 1948, koja je procenila oko 1,8 miliona zrtava svih naroda i narodnosti.

    Свиђа ми се

  4. Ово је, у грубом, тачна процена cрпских жртaвa! Плаћеници, лажљивци са докторатима историјских наука данас смањују број српских жртава, позивајући се на Вл. Жерјавића и Б. Кочовића, који су служили сврси умањивања, нарочито броја српских жртава али и неких других. Они су нпр. за Словенију оценили 40.000 жртава, док су Словенци сада ЗВАНИЧНО као број жртава у Словенији (без Срба, Хрвата и других дошлих маја 1945) побројали 99.935 – имате на интернету: https://www.sistory.si/zrtve. „Оценили“ су Кочовић и Жерјавић једва 40% стварних жртава! Др. Долфе Вогелник, професор статистике на економским факултетима у Београду и Љубљани, a 1944-1946. први директор Државног статистичког уреда у Београду је 1952. у „Статистичкој ревији“ записао да је број усмрћених у Југославији износио најмање 1.814.000, а да укупни демографски губици износе најмање 2.854.000. Међутим, по Вогелнику је то „минималан износ“, док је стварни број убијених „преко два милиона лица“ а сви демографски губици већи од три милиона. др. Вогелник је затим ућутао, зна се због кога…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s